Зорица Б. Милошевић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Србија, имејл: zorica.milosevic@f.bg.ac.rs
Петар Д. Живојиновић, Фондација Темпус, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/1, стр. 77–88

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2501077M

Резиме: Када је реч о проучавању родитељства у друштвеним наукама, очинство је феномен који није много проучаван. Обично се говори о родитељству уопштено или се пак истраживања родитељства фокусирају на мајке. Почетак и развој образовања за родитељство и образовних програма за родитеље примарно су повезани са мајкама, њиховом улогом у функционисању породице и васпитању деце. Дуго је сматрано да очеви немају већег непосредног утицаја на рани развој детета и да се њихов утицај огледа пре свега у економском снабдевању породице и подршци мајци детета. Два тока истраживања заслужна су за промену овакве слике – први од њих односи се на истраживања последица одсуства очева на дечји развој, док се други ток истраживања односи на проучавање утицаја очева на дечји развој. Закључци истраживача су сагласни – улога оца у развоју детета од изузетне је важности. У истраживању, чији ћемо део резултата приказати у овом раду, настојали смо да сазнамо које промене очинство доноси на личном, индивидуалном плану развоја очева. Циљ нам је био да утврдимо перцепцију очева деце раног узраста о тим променама као могућим извориштима потреба очева за целоживотним учењем. У истраживању смо се користили методом испитивања и техником полуструктурираног (дубинског) интервјуа. Најзначајнији резултати истраживања указују на то да промене које рођење детета уноси у живот очева свакако јесу извориште потреба очева за целоживотним учењем.

Кључне речи: породица, очинство, промене, целоживотно учење

Summary: When it comes to the research of parenting in the social sciences, fatherhood is a phenomenon that has not been studied extensively. Usually, parenting is discussed in general or research on parenting focuses mostly on mothers. The beginning and development of parenting education and educational programs for parents are primarily associated with mothers, their role in the functioning of the family and the upbringing of children. It has long been believed that fathers do not have a major, direct influence on the early development of a child and that their influence is reflected primarily in the economic provision for the family and support for the mother of the child. Two streams of research are responsible for changing this picture – the first of them refers to research into the consequences of the father’s absence on the development of his child, while the second one refers to the research of the influence of fathers on the development of their children. The conclusions of the researchers are consistent – the role of the father in his child’s development is crucial. In our research, and some research results will be presented in this paper, we tried to determine what changes fatherhood brings to personal, individual development of fathers. Our goal was to probe into the perception of the fathers of young children of these changes as potential sources of their need for lifelong learning. In the research, we used the survey method and the semi-structured (in-depth) interview technique. The most significant results of the research indicate that the changes that the birth of a child brings into a father’s life are certainly the source of his need for lifelong learning.

Keywords: family, fatherhood, changes, lifelong learning

Литература:

• Anderson, E., & Letiecq, B. (2005). Situating Fatherhood in Responsible Fatherhood Programs: A Place to Explore Father Identity. In W. Marsiglio, & G. L. Fox (Eds.). Situated Fathering A Focus on Physical and Social Spaces (pp. 187–209). Rowman & Littlefield Publishers.
• Eggebeen, D., Knoester, C., & McDaniel, B. (2013). The Implications of Fatherhood for Men. In N. Cabrera & C. Tamis-LeMonda (Eds.). Handbook of Father Involvement – multidisciplinary perspectives (pp. 338–357). Routledge.
• Fagan J., & Palm G. (2015). Interventions with Fathers. https://www.child-encyclopedia.com/pdf/expert/ father-paternity/according-experts/interventions-fathers
• Kapor-Stanulović, N. (1985). Psihologija roditeljstva. Nolit.
• Lakićević, M., i Knežić, B. (2011). Istraživanje u socijalnoj politici i socijalnom radu. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Čigoja štampa.
• Medić, S. (1993). Obrazovanje i socijalizacija odraslih. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Medić, S. (2007). Teorija porodičnog vaspitanja – tačke ukrštanja na putu razvoja pedagogije i andragogije.
  U Š. Alibabić, i A. Pejatović (ur.). Andragogija na početku trećeg milenijuma (str. 223–237). Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.
• Medić, S., Matejić-Đuričić, Z., i Vlaović-Vasiljević, D. (1997). Škola za roditelje – socio-edukativni program za porodicu. Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.
• Meyers, S. (1993). Adapting Parent Education Programs to Meet the Needs of Fathers: An Ecological Perspective. Family Relations, 42, 447–452. https://doi.org/10.2307/585347
• Milić, A. (2001). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja štampa.
• Milošević, Z. (2007). Prilog jačanju vaspitne funkcije savremene porodice. U Š. Alibabić, i A. Pejatović (ur.).
  Andragogija na početku trećeg milenijuma (str. 265–275). Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog
  fakulteta.
• Milošević, Z. (2009). Obrazovne potrebe roditelja u kriznim životnim situacijama (neobjavljen magistarski rad). Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Mincy, R., & Pouncy, H. (2002). The Responsible Fatherhood Field: Evolution and Goals. In C. Tamis-LeMonda & N. Cabrera (Eds.). Handbook of Father Involvement (pp. 555–599). Lawrence Erlbaum Associates, Inc., Publishers.
• Popadić, D., Pavlović Z., i Žeželj, I. (2018). Alatke istraživača: metodi i tehnike istraživanja u društvenim naukama. Clio.
• Sanson, A., & Wise, S. (2001). Children and parenting – the past hundred years. Family Matters, 60, 36–45.
• Zakon o radu (2017). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17.

Copyright © 2024 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.