Kristinka Č. Ovesni, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Belgrade, Serbia, e-mail: kovesni@f.bg.ac.rs; kovesni@gmail.com
Nataša B. Matović, University of Belgrade, Faculty of Philosophy, Belgrade, Serbia
Иновације у настави, XXXVIII, 2025/1, стр. 59–76

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2501059O

Summary: The paper discusses lifelong learning as a research topic in European journals through three research questions concerning its prevalence, the subjects of lifelong learning and lifelong education–related papers, and the type of research. To address these questions, we conducted a systematic literature review. We established a precise procedure for data collection and employed a coding strategy for categorizing research subjects. The analysis encompassed articles published in European journals from 2019 to 2024 — a total of 326 publications released across 125 European journals. For data collection, we used content analysis techniques and applied a structured protocol for content analysis as an instrument. We present the results in terms of frequencies and percentages. We found that authors from Europe and America most commonly discuss the subject of lifelong learning in European journals, that the majority of the research is focused on questions related to LLL policies, and that most of the papers are theoretical.

Keywords: lifelong learning, systematic literature review, research subject, types of research

Кристинка Ч. Овесни
Наташа Б. Матовић
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Србија
Вера Ж. Радовић
Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Београд, Србија

ЦЕЛОЖИВОТНО УЧЕЊЕ КАО ИСТРАЖИВАЧКА ТЕМА У ЕВРОПСКИМ ЧАСОПИСИМА:
ПРЕВАЛЕНЦА, ПРЕДМЕТ И ВРСТЕ ИСТРАЖИВАЊA

У раду се истражује целоживотно учење као значајна истраживачка тема у европским часописима, при чему се постављају три кључна питања: преваленца истраживања, предмет истраживаних текстова и врсте спроведених истраживања. Спроведен је систематски преглед литературе који укључује детаљан процес прикупљања података и стратегију кодирања за категоризацију истраживачких предмета. Анализа се фокусирала на чланке објављене између 2019. и 2024. године, односно укупно на 326 текстова из 125 европских часописа. Коришћена је техника анализе садржаја, а налази су представљени у фреквенцијама и процентима. За прикупљање података користили смо технике анализе садржаја и применили структурирани протокол за анализу садржаја као инструмент. Пошли смо од схватања да се процес целоживотног учења сматра неопходним за лични и друштвени напредак и укључује три међусобно повезане димензије: капацитет за учење, социјалне и личне вештине, те да не обухвата само развој техничких вештина потребних за запослење. Целоживотно учење промовише се као стратегија за припрему појединаца за нове реалности друштва заснованог на знању, која има за циљ развој аутономних, проактивних и самосвесних појединаца, што је посебно важно у динамичним радним окружењима, где успех зависи од способности да се прилагоде и стекну нове компетенције и вештине. Концепт целоживотног учења, иако није снажно научно утемељен, значајно и сложено утиче на образовну реалност. Стога смо сматрали да су анализа садржаја и приступа које аутори користе у европским часописима у вези с целоживотним учењем, као и преваленца целоживотног учења као истраживачке теме важне за контекстуализацију концепта. На основу претходно формулисаних критеријума из базе која је обухватала 3853 текста, од којих је сваки прегледан, издвојили смо 326 текстова (мање од 10% одабраних чланака) који су садржали експлицитне и детаљне дискусије о целоживотном учењу и/или целоживотном образовању. Између 2019. и 2024. године највећи број чланака који се односе на термине „целоживотно учење” и/или „целоживотно образовање” објављен је у часописима из Холандије и Велике Британије. Нешто другачији образац јавља се при испитивању преваленце целоживотног учења као теме истраживања у европским часописима према земљи у којој је први аутор био запослен у тренутку објављивања текста, где се уочава превладавање публикација са првим ауторима из Немачке, Уједињеног Краљевства и Канаде. Испитивање преваленце целоживотног учења као теме истраживања у европским часописима, на основу региона у којем је први аутор био запослен у тренутку објављивања текста, додатно је разјаснило ситуацију – анализирани текстови углавном укључују ауторе из Европе и Америке, међутим, значајан број потиче и од азијских аутора. Основне истраживачке теме везане за целоживотно учење и целоживотно образовање идентификоване у публикацијама европских часописа од 2019. до 2024. године обухватају политике целоживотног учења и улогу целоживотног учења као оквира за професионални развој. Осим тога, постоји велики број студија које се баве темама које укључују информационе и комуникационе технологије у вези са целоживотним учењем, целоживотно учење људских ресурса, социјалне димензије целоживотног учења, вештине и компетенције целоживотног учења, као и партиципација у целоживотном учењу. Узимајући у обзир истраживачке теме у испитиваним текстовима, није изненађујуће што је већина њих теоријске природе (35,2%). Осим тога, приметан је и већи број квалитативних и квантитативних истраживања, при чему је уочљиво превладавање квалитативних (30,1%) у односу на квантитативна истраживања (22,1%). У поређењу с другим сличним областима, посебно је приметно да је веома мало микс-методских истраживања (4,6%), док су мултиметодска истраживања изузетно ретка (0,3%). Сличне будуће студије могле би обухватити питања која ми нисмо обрадили, као што су детаљи истраживања објављених у часописима који чине део систематског прегледа литературе. Оне могу укључивати већи број часописа или се, на пример, могу концентрисати искључиво на часописе индексиране у WoS или SCOPUS базама података. Могућа будућа истраживања могла би испитати међусобну повезаност земље запослења првог аутора у тренутку објављивања, тему рада и тип истраживања које је спроведено, као и специфичне методолошке детаље као што су прикупљање података, узорак и коришћени инструменти. Сваки од тих истраживачких пројеката значајно би обогатио базу знања везану за целоживотно учење.

Кључне речи: целоживотно учење, систематски преглед литературе, предмет истраживања, типови истраживања

References:

• Alamprese, J. A. (2024). Adult learning and education in digital environments: Learning from global efforts to promote digital literacy and basic skills of vulnerable populations. Adult Learning, 35(2), 73–81. https://doi.org/10.1177/10451595231204089
• Allen, L. M., Balmer, D., & Varpio, L. (2024). Physicians’ lifelong learning journeys: A narrative analysis of continuing professional development struggles. Medical Education, 58(9), 1086–1096. https://doi.org/10.1111/medu.15375
• Avoseh, M. B. M. (2024). CONFINTEA VII Marrakech Framework and the challenge of and urgency for active citizenship education. Adult Learning, 35(2), 82–91. https://doi.org/10.1177/10451595231207373
• Biesta, G. (2022). Reclaiming a future that has not yet been: The Faure report, UNESCO’s humanism and the need for the emancipation of education. International Review of Education, 68(5), 655–672. https://doi.org/10.1007/s11159–021–09921–x
• Billett, S. (2024). Learning across working life: educative experiences and individuals’ participation. Studies in Continuing Education, 46(2), 143–159. https://doi.org/10.1080/0158037X.2023.2221650
• Deuel, R. P. (2022). Governing higher education toward neoliberal governmentality: A Foucauldian discourse analysis of global policy agendas. Globalisation, Societies and Education, 20(3), 310–323. https://doi.org/10.1080/14767724.2021.1897000
• Duvekot, R., & Onstenk, J. (2021). The labour-oriented perspective of validating non-formal and informal learning: Lessons learned from three Dutch case studies. European Journal of Education, 56(3), 423–438. https://doi.org/10.1111/ejed.12467
• Ekşi, H., Özgenel, M., & Çiftçi, Ç. A. (2021). The predictive role of innovation management with lifelong learning on individual innovativeness: an examination on teachers. International Journal of Educational Leadership and Management. https://doi.org/10.17583/ijelm.2021.5928
• Elfert, M. (2019). Lifelong learning in Sustainable Development Goal 4: What does it mean for UNESCO’s rights–based approach to adult learning and education? International Review of Education, 65(4), 537–556. https://doi.org/10.1007/s11159–019–09788–z
• Eyal, L., Rabin, E., & Meirovitz, T. (2023). Pre–service teachers’ attitudes toward integrating digital games in learning as cognitive tools for developing higher–order thinking and lifelong learning. Education Sciences, 13(12), 1–12. https://doi.org/10.3390/educsci13121165
• Eynon, R., & Malmberg, L. E. (2021). Lifelong learning and the Internet: Who benefits most from learning online? British journal of educational technology, 52(2), 569–583. https://doi.org/10.1111/bjet.13041
• Friedman, A. L. (2023). Continuing professional development as lifelong learning and education. International Journal of Lifelong Education, 42(6), 588–602. https://doi.org/10.1080/02601370.2023.2267770
• Gaydos, M., & Kumar, V. (2024). Toward lifelong learning and play. Learning and Instruction, 93, 1–8. https://doi.org/10.1016/j.learninstruc.2024.101940
• Gmaj, I., & Fijałkowska, B. (2021). Between a humanistic and economic model of lifelong learning: The validation system in Poland. European Journal of Education, 56(3), 407–422. https://doi.org/10.1111/ejed.12466
• Gough, D., Thomas, J., & Oliver, S. (2017). An introduction to systematic reviews. Sage.
• Grotlüschen, A., Belzer, A., Ertner, M., & Yasukawa, K. (2024). The role of adult learning and education in the Sustainable Development Goals. International Review of Education, 70(2), 205–221. https://doi.org/10.1007/s11159–024–10066–w
• Hanemann, U. (2019). Examining the application of the lifelong learning principle to the literacy target in the fourth Sustainable Development Goal (SDG 4). International Review of Education, 65(2), 251–275. https://doi.org/10.1007/s11159–019–09771–8
• Hasan, A. (2011). Lifelong learning in OECD and developing countries: An interpretation and assessment. In D. N. Aspin, J. Chapman, K. Evans, & R. Bagnall (Eds.). Second international handbook of lifelong learning (pp. 471–497). Springer Netherlands.
• He, S., & Spink, A. (2002). A comparison of foreign authorship distribution in JASIST and the Journal of Documentation. Journal of the American Society for Information Science and Technology, 53(11), 953–959. https://doi.org/10.1002/asi.10131
• Heuer, A., Serratos-Sotelo, L., & Motel-Klingebiel, A. (2025). How perception affects participation: the case of adult learning and continued vocational education and training in Europe. International Journal of Lifelong Education, 44(1), 17–37. https://doi.org/10.1080/02601370.2024.2398516
• Holford, J., Milana, M., Webb, S., Waller, R., Hodge, S., & Knight, E. (2022). Shaping the field of lifelong education through three critical debates in the International Journal of Lifelong Education. International Journal of Lifelong Education, 41(6), 549–571. https://doi.org/10.1080/02601370.2022.2160020
• Kan, A. Ü., & Murat, A. (2020). Examining the self–efficacy of teacher candidates’ lifelong learning key competences and educational technology standards. Education and Information Technologies, 25, 707–724. https://doi.org/10.1007/s10639–019–10072–8
• Karatas, S., Yörük, T., Nazaroğlu, R., Doğan, A., & Kahyaoğlu, R. B. (2024). The Effect of Administrator Replacement Circulation in Informal Education Institutions Providing Adult Education on Organizational Culture. SAGE Open, 14(2), 1–11. https://doi.org/10.1177/21582440241247929
• Kauppila, A., Kinnari, H., & Niemi, A. M. (2020). Governmentality of disability in the context of lifelong learning in European Union policy. Critical Studies in Education, 61(5), 529–544. https://doi.org/10.1080/17508487.2018.1533876
• Kinnari, H., & Silvennoinen, H. (2023). Subjectivities of the lifelong learner in ‘humanistic generation’: Critical policy analysis of lifelong learning policies among discourses of UNESCO, the Council of Europe, and the OECD. International Journal of Lifelong Education, 42(4), 424–440. https://doi.org/10.1080/02601370.2023.2234089
• Kuo, Y. K., Wang, J. H., Kuo, T. H., & Ho, L. A. (2021). Leisure satisfaction influences learning performance among community college students. SAGE Open, 11(4), 1–11. https://doi.org/10.1177/21582440211067238
• Matović, N., & Ovesni, K. (2023). Interaction of quantitative and qualitative methodology in mixed methods research: integration and/or combination. International Journal of Social Research Methodology, 26(1), 51–65. https://doi.org/10.1080/13645579.2021.1964857
• Mejía-Manzano, L. A. et al. (2022). Embracing thinking diversity in higher education to achieve a lifelong learning culture. Education Sciences, 12(12), 913. https://doi.org/10.3390/educsci12120913
• Milana, M., & Mikulec, B. (2023). Setting the new European agenda for adult learning 2021–2030: Political mobilisation and the influence of advocacy coalitions. European Journal for Research on the Education and Learning of Adults, 14(2), 205–228. https://doi.org/10.3384/rela.2000–7426.4637
• Moher, D., Liberati, A., Tetzlaff, J., Altman, D. G., & the members of Prisma Group (2009). Preferred reporting items for systematic reviews and meta-analyses: the PRISMA statement. Annals of internal medicine, 151(4), 264–269. https://doi.org/10.7326/0003–4819–151–4–200908180–00135
• Moher, D., Shamseer, L., Clarke, M., Ghersi, D., Liberati, A., Petticrew, M., Shekelle, P., Stewart, L. A., & the members of Prisma-P Group (2015). Preferred reporting items for systematic review and meta–analysis protocols (PRISMA-P) 2015 statement. Systematic reviews, 4(1), 1–9. https://doi.org/10.1186/2046–4053–4–1
• Nuissl, E., & Sava, S. (2024). Tracing the effects and impacts of the Memorandum on Lifelong Learning in the scholarly debate since its inception. International Review of Education, 70(2), 223–252. https://doi.org/10.1007/s11159–023–10044–8
• Ovesni, K. (2014). Organizacija koja uči: andragoška perspektiva [Learning Organization: Andragogical Perspective]. Institute for pedagogy and andragogy, Faculty of Philosophy, University of Belgrade.
• Ovesni, K. Č., Stanojević, J. J., & Radović, V. Ž. (2019). Information and communication technologies in the professional development of vocational school teachers. Inovacije u nastavi, 32(3), 61–73. https://doi.org/10.5937/inovacije1903061O
• Öz, E. (2022). The impact of gender differences on lifelong learning tendencies in Turkey: A meta-analysis. Sage Open, 12(2), 1–15. https://doi.org/10.1177/21582440221099528
• Purssell, E., & McCrae, N. (2020). How to perform a systematic literature review: a guide for healthcare researchers, practitioners and students. Springer Nature.
• Regmi, K. D. (2023). Learning potential of the lifeworld: A comprehensive theory of lifelong learning. In K. Evans, W. O. Lee, J. Markowitsch, & M. Zukas (Eds.). Third International Handbook of Lifelong Learning (pp.73–95). Springer International Publishing.
• Regmi, K. D. (2024). The rise of learning technology in an unequal world: potentials and limitations in enhancing lifelong learning. International Review of Education, 70(3), 433–452. https://doi.org/10.1007/s11159–023–10058–2
• Romö, M. B. (2024). Untangling ideologies in lifelong learning discourse. Journal of Education and Work, 37(5–6), 309–324. https://doi.org/10.1080/13639080.2024.2407764
• Rubenson, K. (2019). Assessing the status of lifelong learning: Issues with composite indexes and surveys on participation. International Review of Education, 65(2), 295–317. https://doi.org/10.1007/s11159–019–09768–3
• Salajan, F. D. (2019). Building a policy space via mainstreaming ICT in European education: The European Digital Education Area (re)visited. European Journal of Education, 54(4), 591–604. https://doi.org/10.1111/ejed.12362
• Schoon, I., & Evans, K. (2023). Learning and life chances: rethinking the dynamics of inequality and opportunity. In K. Evans, W. O. Lee, J. Markowitsch, & M. Zukas (Eds.). Third International Handbook of Lifelong Learning (pp. 329–351). Springer International Publishing.
• Schoultz, M., Öhman, J., & Quennerstedt, M. (2020). A review of research on the relationship between learning and health for older adults. International Journal of Lifelong Education, 39(5–6), 528–544. https://doi.org/10.1080/02601370.2020.1819905
• Tan, K. L. et al. (2024). Embracing imperfections: a predictive analysis of factors alleviating adult learners’ digital learning stress on Singapore’s lifelong learning journey. Human Resource Development International, 1–22. https://doi.org/10.1080/13678868.2024.2389029
• Teles, N., Ribeiro, T., & Vasconcelos, C. (2024). Exploring the Golden Ratio in Nature by Using a STEAM Approach: A Diagnostic and Quasi–Experimental Study at a Senior University. Education Sciences, 14(7), 705–720. https://doi.org/10.3390/educsci14070705
• Testers, L., Alijagic, A., Brand–Gruwel, S., & Gegenfurtner, A. (2024). Predicting transfer of generic information literacy competencies by non–traditional students to their study and work contexts: A longitudinal perspective. Education Sciences, 14(2), 1–17. https://doi.org/10.3390/educsci14020117
• Thelwall, M., & Nevill, T. (2021). Is research with qualitative data more prevalent and impactful now? Interviews, case studies, focus groups and ethnographies. Library & Information Science Research, 43(2), 101094. https://doi.org/10.1016/j.lisr.2021.101094
• Tsvetanska, S. (2023). Career counselor’s training needs in the context of lifelong career guidance policies. Journal of Educational Sciences & Psychology, 13(2), 237–244. https://doi.org/10.51865/JESP.2023.2.19
• UNESCO (2022). CONFINTEA VII Marrakech framework for action: Harnessing the transformational power of adult learning and education. UNESCO Institute for Lifelong Learning. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000382306.
• Van den Broeck, L., De Laet, T., Dujardin, R., Tuyaerts, S., & Langie, G. (2024). Unveiling the competencies at the core of Lifelong Learning: A Systematic Literature Review. Educational Research Review, 100646, 1–16. https://doi.org/10.1016/j.edurev.2024.100646
• Vanderkooy, A., Regier, E., & Lilly, M. B. (2019). Investing in inclusive growth: A systematic review of the role of financial incentives to promote lifelong learning. Educational Research Review, 27, 176–190. https://doi.org/10.1016/j.edurev.2019.03.004

Copyright © 2024 by the publisher Faculty of Education, University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.