Јелена Љ. Спасић, Универзитет у Крагујевцу, Факултет педагошких наука, Јагодина, Србија, имејл: jelenaspasic2410@gmail.com
Иновације у настави, XXXVII, 2024/4, стр. 85–97

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2404085S

Резиме: Предмет проучавања је спонтани говор деце предшколског узраста, старости од три до седам година. Корпус чини укупно четиристо дечјих исказа, по сто исказа деце узраста 3,0‒3,11, 4,0‒4,11, 5,0‒5,11 и 6,0‒6,11. Искази су прикупљени техником анегдотске забелешке у јагодинским вртићима. Анализом су издвојене листе именица, заменица, глагола, придева, бројева, прилога, предлога, везника, узвика и речци које се јављају у говору деце. Рад доноси значајан увид у говорну развијеност деце узраста од три до седам година и указује на аспекте говорног развоја којима треба посветити већу пажњу у оквиру примене Основа програма предшколског васпитања и образовања Године узлета.

Кључне речи: говорни развој, морфолошки развој, српски језик, дечји искази

Summary: The topic of the research is the spontaneous speech of the children of preschool age, aged three to seven years. The corpus consists of a total of 400 children’s statements, one hundred each from the children of ages 3.0‒3.11, 4.0‒4.11, 5.0‒5.11 and 6.0‒6.11. The statements were collected using the technique of anecdotal notes in kindergartens in Jagodina. In the analysis, the lists of nouns, pronouns, verbs, adjectives, numbers, adverbs, prepositions, conjunctions, exclamations, and words that appear in children’s speech were extracted. The research provides a significant insight into the speech development of the children aged three to seven and indicates the aspects of speech development that should be given more attention. Speech is acquired through imitation, so the teacher should use the carefully selected vocabulary in his/her speech, taking care that the statement is understandable to the children, but that the children have opportunities every day to hear a new word from the teacher. Our study showed that certain word classes are absent in children’s spontaneous speech. The use of adjectives, adverbs, exclamations, and particles should be encouraged in preschool children’s speech.

Кeywords: speech development, morphological development, Serbian language, children’s statements

Литература 

• Anđelković, D. (2012). Glagoli i glagolske dopune u razvoju dečijeg govora (Doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu.
• Anđelković, D. (2012a). Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost. U A. Baucal (ur.). Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji (str. 49‒66). Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
• Braun, R. (1981). Prve rečenice deteta i šimpanze. U V. Mitić (ur.). Razvoj govora kod deteta (str. 39–62). Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Čabarkapa, N. i dr. (2003). Odnos razvijenosti artikulacije i nivoa leksikona kod dece. U M. Sovilj (ur.). Govor i jezik (str. 112–117). Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
• Drljan, B. (2017). Leksičke sposobnosti kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem. (Doktorska disertacija). Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Univerzitet u Beogradu.
• Fajgelj, S. (2005). Metode istraživanja ponašanja (2. dopunjeno izdanje.) Centar za primenjenu psihologiju.
• Gligorović, M., Buha, N., i Dobrota-Davidović, N. (2018). Razumevanje govora kod dece od šest do devet godina. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 17(1), 9–31. https://doi.org/10.5937/specedreh17-15257
• Golubović, S. (1998). Klinička logopedija II. Univerzitetska štampa.
• Kostić, Đ., i Vladisavljević, S. (1995). Govor i jezik deteta u razvoju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Milankov, V., i Kerkez, J. (2024). Prediktori komunikacionih sposobnosti dece na ranom predškolskom uzrastu. Inovacije u nastavi, 37(1), 91–106. https://doi.org/10.5937/inovacije2401091M
• Nikolić, B. (2019). Rano usvajanje sintakse s fokusom na usvajanje prvih glagola. Primenjena lingvistika, 20, 31‒40. https://doi.org/10.18485/primling.2019.20.3
• Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja ‒ Godine uzleta (2018). Službeni glasnik RS ‒ Prosvetni pregled, br. 16.
• Savić, M., i Anđelković, D. (2004). The acquisition of prepositions in Serbian: factors and mechanisms of development. Psihologija, 37(4), 415‒450.
• Spasić J. (2020). Leksički razvoj deteta predškolskog uzrasta. Uzdanica, 17(1), 171–178. https://doi.org/10.18485/uzdanica.2020.17.1.10
• Spasić, J., i Đurović S. (2020). Morfološki i tvorbeni aspekt dečijih neologizama. U M. Kovačević (ur.). Srpski jezik, književnost, umetnos. Ekspresivnost u srpskom jeziku, knj. 1 (str. 71–86). FILUM.
• Spasić, J. (2022). Jezičke igre u govornom razvoju. Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu.
• Spasić, J., i Miljković, A. (2023). Vođena fantazija u funkciji podsticanja govora i razvijanja realnog programa. U S. Marinković (ur.). Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa „Savremeno predškolsko vaspitanje i obrazovanje ‒ tendencije, izazovi i mogućnosti” (str. 293–302). Pedagoški fakultet.
• Strižak, N. (2019). O dimenzijama leksičkog znanja, načinima njegovog sticanja i procene. Primenjena lingvistika, 20, 19‒30.
• Vukomanović Rastegorac, V. (2022). Uvod u metodiku razvoja govora. Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited