Запажања учитеља о основним предикторима за почетно описмењавање ученика – компаративни приступ

Вишња С. Мићић, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача, Београд, Србија, имејл: visnja.micic@uf.bg.ac.rs
Желимир Ж. Драгић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина
Славиша В. Јењић, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина
Иновације у настави, XXXVII, 2024/2, стр. 99–111

 

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2402099M 

 

Резиме: У раду су изложени резултати компаративне анализе запажања наставника разредне наставе у Републици Српској и Републици Србији који се односе на основне предик-торе за успешно почетно описмењавање ученика истог узраста у два делимично различита образовна система. Циљ истраживања је евидентирање предиктора за успешно почетно читање и писање које је потребно више подстицати у току припремног предшколског програма у Републици Србији, односно првог разреда основне школе у Републици Српској. Предиспозиције смо груписали у два условна модалитета, и то: а) фонолошка свесност и б) графомоторичка припремљеност ученика за почетно описмењавање. У узорку истраживања учествовало je 257 учитеља из Републике Србије и 253 учитеља из Републике Српске. При истраживању коришћен је анкетни упитник. Коефицијент релијабилности – Кронбахов алфа коефицијент упитника износио је α=0,89. Одговори испитаника из Републике Србије имају вредност аритметичке средине М=30,14 и она је мања у односу на одговоре учитеља из Републике Српске, где та вредност износи М=34,64. Да се ради о статистички значајној разлици аритметичких средина, очитава се у добијеној вредности t=-10,48 на нивоу p=0,05. Анализа добијених резултата отвара дискусију о месту почетног описмењавања у програмима предшколског и школског васпитања и образовања у оба образовна система, с обзиром на то да се у свакој од варијабли појављује већа вредност одговора код испитаника из Републике Српске.

Кључне речи: рана писменост, фонолошка свест, графомоторичка припремљеност ученика

 

Summary: The paper presents the results of a comparative analysis of the observations of the lower primary school teachers in the Republic of Srpska and the Republic of Serbia, which refer to the basic predictors of successful initial literacy of pupils of the same age in two partially different education systems. The goal of the research is to identify the predictors of the successful initial reading and writing skills that need to be encouraged more during the preparatory preschool program in the Republic of Serbia, i.e., the first grade of primary school in the Republic of Srpska. We grouped the predispositions into two conditional modalities, namely: a) phonological awareness and b) graphomotor preparation of students for initial literacy. A total of 257 teachers from the Republic of Serbia and 253 teachers from the Republic of Srpska participated in the research sample. A survey questionnaire was used in the research. The Alpha Cronbach reliability coefficient of the questionnaire was α=0,89. The answers of the respondents from the Republic of Serbia have an arithmetic mean value of M=30,14, which is lower than the answers of the primary school teachers from the Republic of Srpska, where this value is M=34,64. The fact that this is a statistically significant difference in arithmetic means can be seen in the obtained value of t= -10,48 at the p=0,05 level. The analysis of the obtained results calls for a discussion about the place of the initial literacy in the preschool and primary school curricula in both education systems, considering that in each of the variables a higher value of the answers appears in the respondents from the Republic of Srpska.

Keywords: early literacy, phonological awareness, graphomotor preparation of pupils

 

Литература

  • Aladrović Slovaček, K., i Reparinac, J. (2023). Fonološka osviještenost kao preduvjet razvoja rane pismenosti u djece predškolske dobi. Fluminensia: časopis za filološka istraživanja, 35(1), 83–100.
  • Anđelković, D. (2012). Razvoj komunikacije: neverbalna komunikacija, govor i pismenost. Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za psihologiju.
  • Bežen, A., Budinski, V., i Kolar Billege, M. (2013). Procjena fonološke svjesnosti učenika prvoga razreda kao preduvjet za početno čitanje i pisanje na hrvatskome jeziku. U S. Blažetin (ur.). XI međunarodni kroatistički znanstveni skup (str. 221–231). Znanstveni zavod Hrvata u Mađarskoj.
  • Budinski, V., i Kolar Billege, M. (2011). Razine jezičnih predvještina učenika u hrvatskom jeziku na početku prvoga razreda osnovne škole (nečitač, polučitač i čitač) – inicijalno istraživanje. U A. Bežen, i B. Majhut (ur.). Redefiniranje tradicije: dječja književnost, suvremena komunikacija, jezici i dijete (str. 89–104). Učiteljski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, ECNSI.
  • Budinski, V., i Kolar Billege, M. (2012). Mjerenje predčitačkih vještina glasovne analize i sinteze u hrvatskom/ materinskom jeziku na početku prvog razreda osnovne škole. In S. Blažetin (ur.). X međunarodni kroatistički znanstveni skup – Zbornik radova (str. 301–312). Znanstveni zavod Hrvata u Mađarskoj.
  • Castles, A., & Coltheart, M. (2004). Is there a causal link from phonological awareness to success in learning to read? Cognition, 9, 77–111. https://doi.org/10.1016/S0010-0277(03)00164-1
  • Čolić, G. (2015). Fonološka svesnost dece sa razvojnom disfazijom i dece tipičnog jezičkog razvoja. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 14(2), 155–168. https://doi.org/10.5937/specedreh14-8434
  • Čudina-Obradović, M. (2014). Psihologija čitanja – od motivacije do razumijevanja. Golden marketing – Tehnička knjiga, Učiteljski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
  • Dragić, Ž., & Vučković, D. (2020). Relation between phonological awareness and systematic literacy instruction: is conditionality one-way in consistent orthographies? Inovacije u nastavi, 33(3), 28‒42. https://doi.org/10.5937/inovacije2003028D
  • Elbro, C. (2005). Literacy Acquisition in Danish: A Deep Orthography in Cross-Linguistic Light. In R. Malatesha Joshi, & P. G. Aaron (Eds.). Handbook of Orthography and Literacy (pp. 31–45). Routledge.
  • Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja: Godine uzleta (2018). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 16/2018.
  • Kamenov, E. (2006). Vaspitno-obrazovni rad u pripremnoj grupi dečjeg vrtića – teorija i praksa. Dragon.
  • Kolar Billege, M. (2015). Teachers’ Opinions on the Teaching Methodology for Standard School Scripts in Initial Reading and Writing in the Croatian Language. Croatian Journal of Education, 17(2), 411–452. https://doi.org /10.15516/cje.v17i2.1796
  • Kolić-Vehovec, S. (2003). Razvoj fonološke svjesnosti i učenje čitanja: trogodišnje praćenje. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 39(1), 17–32.
  • Kodžopeljić, J. (2008). Metajezički aspekti zrelosti za polazak u školu. Savez pedagoških društava Vojvodine.
  • Kuvač Kraljević, Ј., Lenček, М., i Matešić, К. (2019). Phonological Awareness and Letter Knowledge: Indicators of Early Literacy in Croatian. Croatian Journal of Education, 21(4), 1263–1293. https://doi.org/10.15516/cje.v21i4.3130
  • Lazarević, E. (2014). Razvijenost fonološke sposobnosti dece predškolskog uzrasta. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 46(2), 425–450. https://doi.org/10.2298/ZIPI1402425L
  • Milatović, V. (2019). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti – u mlađim razredima osnovne škole. Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Milošević, N., Vuković, M., i Ristić, I. (2022). Phonemic Awareness as an Indicator of Preliteral Abilities in Serbian Speaking Children With and Without Specific Language Impairment. Inovacije u nastavi, 35(1), 118–131. https://doi.org/10.5937/inovacije2201118M
  • Mitrović, М. (2010). Pismenost i obrazovanje: perspektive Novih studija pismenosti. Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.
  • Moll, K., Ramus, F., Bartling, J., Bruder, J., Kunze, S., Neuhoff, N., et al. (2014). Cognitive mechanisms underlying reading and spelling development in five European orthographies. Learning and Instruction, 29, 65–77. https://doi.org/10.1016/j.learninstruc.2013.09.003
  • Nikolić, S. (2012). Senzorni i motorički razvoj. U A. Baucal (ur.). Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji (str. 67–80). Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za psihologiju.
  • Nikolić, S., Ilić-Stošović, D., Ilić, S., I Pešić, S. (2012). Zrelost hvata i sposobnost pisanja predškolske dece. Beogradska defektološka škola, 18(3), 583–595.
  • Nastavni plan i program za prvi razred osnovne škole (predmetno područje: Govor, izražavanje, stvaranje) (2021).
  • Panić, M., i Đorđević, V. (2015). Uticaj fonološke razvijenosti na sposobnost čitanja. Nastava i vaspitanje, 64(4), 769–779. https://doi.org/10.5937/nasvas1504769P
  • Pufpaff, L. A. (2009). A developmental continuum of phonological sensitivity skills. Psychology in the Schools, 46(7), 679–691. https://doi.org/10.1002/pits.20407
  • Stelkić, M., Milankov, V., Kerkez, J., Simić, L., i Matić, I. (2022). Povezanost fonološke svesnosti i grešaka u čitanju kod učenika drugog razreda. Norma, 27(2), 199–208. https://doi.org/10.5937/norma2202199S
  • Vigotski, L. (1996). Problemi opšte psihologije. Sabrana dela 2. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Vučković, D. (2017). Poučavanje i usvajanje čitalačke pismenosti u mlađim razredima osnovne škole u Crnoj Gori. Inovacije u nastavi, 30(2), 68–81. https://doi.org/10.5937/inovacije1702068V
  • Vukomanović Rastegorac, V. (2021). Uvod u metodiku razvoja govora. Učiteljski fakultet.
  • Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (2010). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 18/2010.

 

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

 

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345