Aleksandar S. Milovanović, University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory, Serbia, Belgrade, e-mail: aleksandarsmilovanovic@gmail.com
Andrej Đ. Bjelogrlić, University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory, Serbia, Belgrade
Aleksandar I. Jovičić, University of Belgrade, Institute for Philosophy and Social Theory, Serbia, Belgrade
Иновације у настави, XXXVII, 2024/2, стр. 1–18

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2402001M

Abstract: The aim of this study was to construct and validate a new instrument for assessing Academic Self-Handicapping. The instrument consists of 22 items. A total of 251 participants, consisting of high-schoolers and university students, participated in the study. The results confirm sound psychometric properties and the validity of the scale. Exploratory factor analysis identified one component that explains 28% of the total variance. Convergent and discriminant validity was tested through correlation analyses with the subscales of the instruments HEXACO-60, Self-Liking/Self-Competence scale, and Self-Handicapping Questionnaire. Academic Self-Handicapping was strongly negatively correlated with Conscientiousness, dimensions of Self-Esteem, Extraversion and Honesty, positively related with Emotionality and four Self-Handicapping strategies. In the paper we discuss potential understanding of Academic Self-Handicapping as the manifestation of depression in academic context and that the root cause of these behaviors lies in the achievement-oriented school system. We conclude that our instrument can be used to assess the Academic Self-Handicapping of students and can serve as a useful tool for understanding the psychological systems of students.

Keywords: academic self-handicapping, self-handicapping, questionnaire construction, questionnaire validation

Александар С. Миловановић, Универзитет у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Србија
Андреј Ђ. Бјелогрлић, Универзитет у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Србија
Александар И. Јовичић, Универзитет у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Србија

SHAALA-22: ИЗРАДА И ВАЛИДАЦИЈА
НОВЕ СКАЛЕ АКАДЕМСКОГ САМОХЕНДИКЕПИРАЊА

Конструкт самохендикепирања је дефинисан као сопствено креирање препрека које заустављају успешно извршавање неког задатка (Berglas & Jones, 1978). Циљ самохендикепирајућих стратегија јесте одржавање сопственог самовредновања тако што се екстернализује узрок за потенцијални неуспех, али се сопствени осећај компетентности повећава уколико дође до успеха упркос тим препрекама (Jones & Berglas, 1978). Са друге стране, академско самохендикепирање представља конструкт којим се дефинише коришћење ових стратегија у образовном контексту (Urdan & Midgley, 2001). Ученици често доживљавају претње свом самопоштовању у школском и академском контексту (Pullmann & Allik, 2008). Ове претње често произилазе из страха од неуспеха у предстојећим ситуацијама постигнућа, као што је кључни испит. Аутори верују да је често коришћена психолошка стратегија за регулисање претње самопоштовања самохендикепирање или, прецизније, академско самохендикепирање (Schwingeretal, 2014). Другим речима, коришћење стратегија самохендикепирања омогућава ученицима и студентима да помере узрок неуспеха са унутрашње атрибуције („Пао сам испит јер сам глуп”) на спољни фактор („Синоћ сам изашао са пријатељима. Наравно да сам пао испит када сам попио мало више и нисам се наспавао”). Другачије речено, академско самохендикепирање има протективну функцију за особу, односно оно омогућава да самопоштовање (колико год оно било високо или ниско) буде одржано и остане непромењено упркос доживљеном неуспеху. Циљ ове студије био је да се конструише и валидира нови инструмент за процену академског самохендикепирања (SHALLA-22). Ослањајући се на већ постојеће инструменте који су имали за циљ операционализацију академског самохендикепирања (Urdan & Midgley, 2001) и кроз анализу сопствених искустава кроз школовање и разговоре са колегама, формирали смо инструмент који је након пилот-студије имао 22 ставке. Инструментом смо покушали да мапирамо најчешћа понашања која се могу окарактерисати као самохендикепирајућа и која се могу пронаћи код већинепопулације студената и ученика. Циљ је био да направимо инструмент који би имао добре психометријске карактеристике, као и добруконструкт, дијагностичку и прогностичку ваљаност. У истраживању је учествовао 251 испитаник: средњошколаца (39,8%) и студената (60,2%). Било је више испитаница (69,9%) него испитаника (31,1%). Просек година испитаника је био М=19.35 (SD=3.31). Батерију инструмената коју су испитаници попуњавали сачињавали су наш инструмент академског самохендикепирања (SHALLA-22), инвентар личности НЕХАСО-60 који мери шест базичних црта личности (енг. Honesty, Emotionality, eXtraversion, Aggreableness, Conscientiousness, Openness to experience)(Ashton & Lee, 2007), Скала самосвиђања и самокомпетентностикоја мери два домена самопоштовања (Tafarodi & Swann, 1995) и Упитник за процену самохендикепирања који је развијен специјално за наше говорно подручје, а који мери четири врсте самохендикепирајућих понашања (Mitrović et al., 2009).Експлораторном факторском анализом идентификовали смо једну компоненту која објашњава 28% укупне варијансе и која засићују све ставке нашег инструмента. Стога, било је оправдано формирати сумарни скор, где виша постигнућа упућују на чешће коришћење академски самохендикепирајућих стратегија. Психометријске карактеристике су биле задовољавајуће (α=.87; KMO=.85; H2=.63). Конвергентна и дискриминантна валидност тестиране су корелационим анализама са супскалама осталих коришћених инструмената. Академско самохендикепирање је било у снажној негативној корелацији са савесношћу (r=-.53), самокомпетентношћу (r=-.43), самосвиђањем (r=-.34), екстраверзијом (r=-.24) и поштењем (r=.-23), позитивно повезано са емоционалношћу (r=.12) и четири стратегије самохендикепирања (r=.27-.64). Инструментом нису пронађене нити полне разлике нити разлике између средњошколаца и студената. Ипак, унутар самих група студената (χ2=7.220, df=4, p<.05) и средњошколаца (χ2=13.735, df=4, p<.05) пронађене су разлике у поткатегоријама које су формиране по просеку испитаника. Пост-хок тестовима показано је да и студенти и средњошколци са вишим просецима се мање користе самохендикепирајућим стратегијама од својих вршњака са нижим оценама. Дискриминациона анализа указује на не тако добру способност инструмента да тачно разликује ученике по просеку (66%), док је имао још слабији успех у тачном разликовању студената по просеку (39,6%). Можемо закључити да наш инструмент има добре психометријске карактеристике и да је већина хипотеза о ваљаности потврђена. У раду дискутујемо о потенцијалном разумевању академског самохендикепирања као манифестације депресије у школском контексту и да основни узрок ових понашања лежи у школском систему оријентисаном на постигнућа. Закључујемо да се наш инструмент може користити за процену академског самохендикепирања студената и средњошколаца и може послужити као корисно средство за разумевање психолошких система студената и ученика.

Кључне речи: академско самохендикепирање, самохендикепирање, конструкција инструмента, валидација инструмента

References

• Anderman, E., & Maehr, M. L. (1994). Motivation and schooling in the middle grades. Review of Educational Research, 64, 287‒309. https://doi.org/10.3102/00346543064002287
• Ashton, M. C., & Lee, K. (2007). Empirical, theoretical, and practical advantages of the HEXACO model of personality structure. Personality and social psychology review, 11(2), 150‒166. https://doi.org/10.1177/1088868306294907
• Ashton, M. C., & Lee, K. (2009). The HEXACO-60: A short measure of the major dimensions of personality. Journal of Personality Assessment, 91, 340‒345. https://doi.org/10.1080/00223890902935878
• Berglas, S., & Jones, E. E. (1978). Drug choice as a self-handicapping strategy in response to noncontingent success. Journal of Personality and Social Psychology, 36(4), 405–417. https://doi.org/10.1037/0022-3514.36.4.405
• Bleidorn, W., Hopwood, C. J., Ackerman, R. A., Witt, E. A., Kandler, C., Riemann, R., Samuel, D. B., & Donnellan, M. B. (2020). The healthy personality from a basic trait perspective. Journal of Personality and Social Psychology, 118(6), 1207–1225. https://doi.org/10.1037/pspp0000231
• Bowen, N. K., & Masa, R. D. (2015). Conducting measurement invariance tests with ordinal data: A guide for social work researchers. Journal of the Society for Social Work and Research, 6(2), 229‒249. https://doi.org/10.1086/681607
• Chioqueta, A. P., & Stiles, T. C. (2005). Personality traits and the development of depression, hopelessness, and suicide ideation. Personality and Individual Differences, 38(6), 1283–1291. https://doi.org/10.1016/j.paid.2004.08.010
• Conrad, N., & Patry, M. W. (2012). Conscientiousness and Academic Performance: A Mediational Analysis. International Journal for the Scholarship of Teaching and Learning, 6(1). https://doi.org/10.20429/ijsotl.2012.060108
• Čolović, P., Smederevac, S., & Mitrović, D. (2009) Osobine ličnosti, starost i pol kao prediktori sklonosti ka samohendikepiranju. Psihologija, 42, 549‒566. https://doi.org/10.2298/PSI0904549C
• Hirt, E. R., Deppe, R. K., & Gordon, L. J. (1991). Self-reported versus behavioral self-handicapping: Empirical evidence for a theoretical distinction. Journal of Personality and Social Psychology, 61(6), 981–991. https://doi.org/10.1037/0022-3514.61.6.981
• Ivanović, A. (2012). Težnje osoba sa negativnim samopoimanjem: samopotvrđivanje ili samoosnaživanje? (master rad). Univerzitet u Beogradu.
• Jones, E. E., & Berglas, S. (1978). Control of Attributions about the Self Through Self-handicapping Strategies: The Appeal of Alcohol and the Role of Underachievement. Personal and Social Psychology Bulletin, 4(2), 200‒206. https://doi.org/10.1177/014616727800400205
• Kelley, H. H. (1971). Attribution in social interaction. General Learning Press.
• Leary, M. R., & Shepperd, J. A. (1986). Behavioral self-handicaps versus self-reported handicaps: A conceptual note. Journal of Personality and Social Psychology, 51(6), 1265–1268. https://doi.org/10.1037/0022-3514.51.6.1265
• McCrae, R. R., & John, O. P. (1992). An introduction to the five‐factor model and its applications. Journal of personality, 60(2), 175‒215. https://doi.org/10.1111/j.1467-6494.1992.tb00970.x
• Međedović, J., Čolović, P., Dinić, B. M., & Smederevac, S. (2017). The HEXACO Personality Inventory: Validation and psychometric properties in the Serbian language. Journal of Personality Assessment, 101, 1‒7. https://doi.org/10.1080/00223891.2017.1370426
• Midgley, C., & Urdan, T. (2001). Academic self-handicapping and achievement goals: A further examination. Contemporary educational psychology, 26(1), 61‒75. https://doi.org/10.1006/ceps.2000.1041
• Midgley, C., & Urdan, T. (1995). Predictors of Middle School Students’ Use of Self-Handicapping Strategies. The Journal of Early Adolescence, 15(4), 389–411. https://doi.org/10.1177/0272431695015004001
• Midgley, C., Arunkumar, R., & Urdan, T. C. (1996) “If I Don’t Do Well Tomorrow, There’s a Reason”: Predictors of Adolescents’ Use of Academic Self-Handicapping Strategies. Journal of Educational Psychology, 88, 423‒434. https://doi.org/10.1037/0022-0663.88.3.423
• Mitrović, D., Smederevac, S., i Čolović, P. (2009). Procena samohendikepirajućeg ponašanja. U M. Biro, S. Smederevac i Z. Novović (ur.). Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena (str. 111‒122). Centar za primenjenu psihologiju.
• Pullmann, H., & Allik, J. (2008). Relations of academic and general self-esteem to school achievement. Personality and Individual Differences, 45(6), 559‒564. https://doi.org/10.1016/j.paid.2008.06.017
• Ross, S. R., Canada K. E., & Raush, M. K. (2002). Self-handicapping and the Five Factor Model of personality:
  mediation between Neuroticism and Conscientiousness. Personality and Individual Differences, 32,
  1173‒1184. https://doi.org/10.1016/S0191-8869(01)00079-4
• Sahranç, Ü. (2011). An Investigation of the Relationships between Self-Handicapping and Depression, Anxiety, and Stress. International Online Journal of Educational Sciences, 3(2). https://www.ajindex.com/dosyalar/makale/acarindex-1423904385.pdf
• Schwinger, M., Wirthwein, L., Lemmer, G., & Steinmayr, R. (2014). Academic self-handicapping and achievement: A meta-analysis. Journal of Educational Psychology, 106(3), 744–761. https://doi.org/10.1037/a0035832
• Strube, M. J. (1986). An Analysis of the Self-Handicapping Scale. Basic and Applied Social Psychology, 7(3), 211–224. https://doi.org/10.1207/s15324834basp0703_4
• Tafarodi, R. W., & Swann Jr, W. B. (1995). Self-linking and self-competence as dimensions of global selfesteem: initial validation of a measure. Journal of personality assessment, 65(2), 322‒342. https://doi.org/10.1207/s15327752jpa6502_8
• Tenjović, L. (2020). Statistika u psihologiji: priručnik. Drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje. Centar za primenjenu psihologiju.
• Tice, D. M. (1991). Esteem protection or enhancement? Self-handicapping motives and attributions differ by trait self-esteem. Journal of Personality and Social Psychology, 60, 711–725. https://doi.org/10.1037/0022-3514.60.5.711
• Torres, A., Martins, A., Santos, T., & Pereira, A. T. (2016). Personality traits on persistent depressive disorder. Health & Health Psychology ‒ icH&Hpsy 2016, 397‒410. https://doi.org/10.15405/epsbs.2016.07.02.38
• Török, L., Szabó, Z. P., & Tóth, L. (2018). A critical review of the literature on academic self-handicapping: theory, manifestations, prevention and measurement. Social Psychology of Education, 21, 1175‒1202. https://doi.org/10.1007/s11218-018-9460-z
• Urdan, T., & Midgley, C. (2001). Academic Self-Handicapping: What We Know, What More There is to Learn. Educational Psychology Review, 13(2), 115‒138. https://doi.org/10.2307/23363529

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited