Милош В. Јанковић, Универзитет у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Србија, имајл: milos.jankovic@ifdt.bg.ac.rs
Ана Р. Липиј, Универзитет у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Србија
Милица Р. Секуловић, Универзитет у Београду, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVII, 2024/2, стр. 142–153

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2402142J

Резиме: У раду су представљени резултати емпиријског истраживања које испитује рецепцију предмета Филозофија са децом у седмом и осмом разреду основне школе. Истраживање је спроведено у две основне школе у Србији. Претходило му је осмишљавање приручника, чији су сценарији, као предложак за филозофско истраживање, формулисани у складу са проблемским приступом настави филозофије. Неки од резултата истраживања показују да стимулуси који најдубље и најтрајније подстичу на рефлексију нису они блиски ученицима, они који циљају на њихово сопствено, познато, свакодневно и проживљено искуство, већ они који су, преко ученицима познатих појмова и ситуација, дискусијом доведени до замисливе перспективе могућег (конкретног, сопственог или туђег, па све до најапстрактнијег нормативног) искуства. Вештина организовања часа Филозофије за децу тесно је повезана са избором репрезентативних стимулуса који би омогућили формулисање општих питања једноставнијим терминима и артикулисану расправу о могућим одговорима. Филозофија са децом, као филозофско промишљање, треба у границама могућности да следи „дијалектичку” форму, тако да почетно питање мора бити довољно опште да би били могући формулација критеријума за одговоре, њихова анализа, ревизија и допуна. Од увођења предмета до њему примереног живота у оквирима институционализоване праксе потребно је још много времена и рада – пре свега, наставничког и организационог – да би Филозофија са децом као наставни предмет била прихваћена, а још више да би се циљеви које она заговара остварили.

Кључне речи: Филозофија са децом, слободна наставна активност, стимулус, филозофско истраживање са децом, критичко мишљење

Summary: The paper presents the results of empirical research that examines the reception of the subject Philosophy with Children in the seventh and eighth grades of primary school. The research was
conducted in two primary schools in Serbia. It was preceded by the creation of a Manual the scenarios of which, as a template for philosophical research, were formulated in accordance with a problembased
approach to teaching philosophy. Some of the research results show that the stimuli that most deeply and permanently encourage reflection are not those close to the pupils, those aimed at their own, familiar, day-to-day experience, but the ones that, by using familiar concepts and situations in discussions, lead to an imaginable perspective of a possible experience (from the experience that is real, one’s own or other person’s, to the most abstract, normative experience). The skill of organising a philosophy class for children is closely related to the selection of representative stimuli that would enable the formulation of general questions in simpler terms and an articulate discussion of possible answers. Philosophy with children, as a philosophical reflection, should follow, as much as possible, a “dialectical” form, so that the initial question must be general enough to allow the formulation of the criteria for answers, as well as their analysis, revision, and modification. From the introduction of this school subject to its proper use within the framework of institutionalised practice, a lot of time still needs to pass and a lot of work has to be done – above all, teaching and organizational work – for Philosophy with Children to be accepted as a teaching “subject”, and even more so for the goals it advocates to be achieved.

Keywords: philosophy with children, free teaching activity, stimulus, philosophical research with children, critical thinking

Литература

• Branković-Sutton, R., Gošović, R., i Gošović, V. (2007). Filozofija s decom: priručnik za nastavnike. Kreativni centar.
• Cooke, P. A. (2015). The Impact of Engaging in Philosophy with Middle School Children on the Development of Critical Thinking [unpublished PhD thesis]. University of Rochester.
• Ćurko, B. (2012). Uvodnik: Filozofija s djecom. Metodički ogledi: časopis za filozofiju odgoja, 19(2), 9‒11.
• Fair, F., Haas, L. E., Gardosik, C., Johnson, D. D., Price, D. P., & Leipnik, O. (2015a). Socrates in the schools from Scotland to Texas: Replicating a study on the effects of a Philosophy for Children program. Journal of Philosophy in Schools, 2(1), 18‒37. https://doi.org/10.21913/JPS.v2i1.1100
• Fair, F., Haas, L. E., Gardosik, C., Johnson, D., Price, D., & Leipnik, O. (2015b). Socrates in the schools: Gains at three-year follow-up. Journal of Philosophy in Schools, 2(2), 5‒16. https://doi.org/10.21913/JPS.v2i2.1268
• Fields, J. I. (1995). Empirical data research into the claims for using philosophy techniques with young children. Early Child Development and Care, 107(1), 115‒128.
• Gorard, S., Siddiqui, N., & See, B. H. (2015). Philosophy for Children: Evaluation Report and Executive Summary. https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED581147.pdf.
• Institute for the Advancement of Philosophy for Children (2002) IAPC research: experimentation and qualitative information. https://www.montclair.edu/iapc/
• Jahani, R., & Akbari, A. (2016). The Effect of P4C (Process and Content Approach) on Creativity of the Six Grade Students (Case Study: Sixth Grade Male Students of Jolge Rokh Area). Scinzer Journal of Accounting and Managament, 2(3), 10‒15. https://doi.org/10.21634/sjh.2.1.1923
• Jenkins, J. (1986). Philosophy for Children Programme at a Gloucestershire Comprehensive School in Great Britain. Thinking: The Journal of Philosophy for Children, 6(3), 34‒37.
• Jeremić, M. (2012). „Filozofija s djecom” i motiviranje djece na učenje. Metodički ogledi: časopis za filozofiju odgoja, 19(2), 79‒87.
• Karadağ, F., & Demirtaş, V. Y. (2018). The Effectiveness of The Philosophy with Children Curriculum on Critical Thinking Skills of Pre-School Children. Education and Science/Egitim ve Bilim, 43(195), 1‒22. https://doi.org/10.15390/EB.2018.7268
• Lam, C. M. (2012). Continuing Lipman’s and Sharp’s pioneering work on philosophy for children: using Harry to foster critical thinking in Hong Kong students. Educational Research and Evaluation, 18(2), 187‒203. https://doi.org/10.1080/13803611.2012.658669
• Lipij, A., Janković, M., Jeremić, M., Sekulović, M., i Krstić, P. (2024) Filozofiranje sa decom [u vreme pisanja rada, priručnik u procesu pripreme za objavu].
• Lipman, M. (2003). Thinking in education (2nd ed.). Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/ CBO9780511840272
• Lipman, M., Sharp, A. M., & Oscanyan, F. S. (1980). Philosophy in the classroom. Temple University Press.
• Marojević-Karamanoglu, S. (2018.) Istinite priče: grčka filozofija za decu. Magnus.
• Ohlsson, R. (1999). Filosofi med barn: Reflektioner över ett försök på lågstadiet. Carlssons.
• Pourtaghi, V., Hosseini, A., & Hejazi, E. (2014). Effectiveness of implementing philosophy for children program on students’ creativity. Scientific Journal of Pure and Applied Sciences, 3(6), 375‒380. https://doi.org/10.14196/sjpas.v3i6.1369
• Radojčić, S. (2004). Filozofija za decu. Norma, 10(1‒2), 79‒85.
• Säre, E., Luik, P., & Tulviste, T. (2016). Improving Pre-schoolers’ reasoning skills using the philosophy for children programme. Trames: A Journal of the Humanities and Social Sciences, 20(3), 273‒295. https://doi.org/10.3176/tr.2016.3.03
• Sasseville, M. (1994). Self esteem, logical skills and philosophy for children. Thinking, 4(2), 30–32.
• Slade, C. (1989). Logic in the classroom. Thinking, 8(2), 14‒20.
• Sprod, T. (1998). „I can change your opinion on that”: Social constructivist whole class discussions and their effect on scientific reasoning. Research in Science Education, 28(4), 463‒480.
• Stojanović, Đ. (2023). Razvoj i uloga filozofije sa decom u Srbiji. Kritika: časopis za filozofiju i teoriju društva, 4(2), 477‒497. https://doi.org/10.5281/zenodo.10206879
• Šimenc, M. (2012). Dijalog u filozofiji s djecom i razvoj filozofije za djecu. Metodički ogledi, 19(2), 13‒27.
• Topping, K. J., & Trickey, S. (2007). Collaborative philosophical enquiry for school children: Cognitive effects at 10–12 years. British Journal of Educational Psychology, 77(2), 271‒288. https://doi.
  org/10.1348/000709906X105328
• Trickey, S., & Topping, K. J. (2007). Philosophy for children: A Systematic Review. Research Papers in Education, 19(3), 365‒380. https://doi.org/10.1080/0267152042000248016
• Vukasović, D. (2017). Filozofija sa decom kao put razvoja kritičkog i kreativnog mišljenja. Religija i tolerancija, 15(28), 355‒363.
• Williams, S. (1993). Evaluating the Effects of Philosophical Enquiry in a Secondary School. Derbyshire County Council.

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA.
This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/),
which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.