Ivan A. Prskalo, University of Zagreb, Faculty of Teacher Education, Zagreb, Croatia, e-mail: ivan.prskalo1@zg.ht.hr
Danimir P. Mandić, University of Belgrade, Faculty of Teacher Education, Belgrade, Serbia
Vladan M. Pelemiš, University of Belgrade, Faculty of Teacher Education, Belgrade, Serbia
Иновације у настави, XXXVII, 2024/1, стр. 127–136

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2401127P

Abstract: Agreement with living conditions also implies compliance with the increasingly dramatic changes to which the civilization, society, and the people are exposed. The imperative response of society and civilization to changes that are inevitable but evident, with even clearer and more predictable consequences, must be the best in order to be good enough. It should be said that progress improves the quality of life and life expectancy, but there is also the fact that cardiovascular diseases, which can be associated with modern living conditions, are the main cause of death in most of the population. Kinesiology education can have a long-term historical effect only if it is the best because it must be innovative and vital, and it has to question the alignment between scientific theory and practice with new scientific achievements every day. It should be viewed in the light of the lifelong impact that is initiated by the education system with its mandatory stages, as the optimal, well-prepared, and scientifically and professionally based response. All reforms should focus on the affirmation of that response, providing it with the necessary time, optimum staff training and the necessary material conditions. Investing in educational sciences in general and applied kinesiology disciplines in particular cannot be in vain. These professionals should inform themselves about the scientific achievements that constantly affirm the benefits of physicalexercise in general, and physical and health culture in particular.

Keywords: kinesiology education, educational reform, kinesiology, innovation, education.

ИНОВАТИВНА КИНЕЗИОЛОШКА ЕДУКАЦИЈА ‒ КРИТЕРИЈУМ И ПРЕДИКТОР ИНОВАТИВНОГ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА

Усклађеност са животним условима подразумева и усклађивање са све драматичнијим променама којима су цивилизација, друштво и народ изложени. Императивни одговор друштва и цивилизације на промене које су неизбежне али очигледне, са још јаснијим и предвидљивијим последицама, мора бити најбољи да би био довољно добар. Треба напоме нути да напредак доноси квалитет и дуговечност, али је чињеница да се кардиоваскуларне болести могу повезати управо са савременим животним условима, те да су узрок морталитета код већине становништва. Тај напредак би обезбедио да се кинезиолошко образовање налази у самој сржи образовног процеса, а то се никада не дешава само од себе, већ искључиво на основу ефекта који, захваљујући савременим и објективним кинезиометријским системима, може бити објективно мерљив и очигледан и свима разумљив. Будући да живимо у времену наглашених иновација у образовном систему, као и реформи наставног плана и програма, које би требало да буду свакодневне на нивоу појединца, а потом усклађене на нивоу читавог система, овај чланак може отворити питања о ефектима иновативног кинезиолошког образовања на комплетан иновативни образовни систем.
Кинезиолошко образовање може остварити своју историјску одговорност само ако је најбоље, јер мора бити иновативно, витално и да свакодневно доводи у питање усклађеност научне теорије и праксе са новим научним достигнућима. Треба га посматрати у светлу целоживотног утицаја, започетог у образовном систему, са његовим обавезним фазама, као оптималног, већ спремног, и научно и стручно заснованог одговора. Сви реформски потези требало би да иду у правцу афирмације тог одговора, пружајући му потребно време, оптималну обуку особља и потребне материјалне услове. У реформи образовног система и даље је акценат на знању, било теоријском или примењеном, без обзира на цену. Према Зденковићу (Zdenković, 2014), од 3% до 5% деце и адолесцената је подложно депресији. Нажалост, цена интелектуалног усавршавања нације повезана је са моторичком и функционалном деградацијом, а моторичка активност у најширем смислу речи, она за коју је човек прилагођен својом конституцијом, замењена је виртуелном хиперкогнитивном стварношћу, која се инфилтрирала у елементарну игру, а затим у животну стварност. Потреба за огромним материјалним стицањем подстиче прелазак са индивидуализма на егоизам, нарушавајући здравље и физички интегритет, као и морални интегритет. С обзиром на ризике које савремено друштво намеће човеку, друштвени одговор могућ je само кроз образовне институције и образовни систем, а институције и систем морају да пруже најбољи могући одговор, јер када се ради са највреднијим делом популације – децом
и младима – само најбољи одговор је заправо задовољавајући. Ова друштвена полуга мора бити у стању да пружи валидне одговоре данас и сутра, а врло често да компензује претходна, најчешће лоша, решења. Тај одговор треба да има за циљ првенствено иновирање квантитета кретања кроз одговарајући распоред за обавезни предмет Физичко и здравствено васпитање у наставном плану и програму. Овакво решење би допринело да се надокнади смањен удео кретања, који је повезан са савременим седентарним начином живота и свим проблемима који су повезани са њиме, укључујући претерану и неквалитетну исхрану (Pavlović i sar., 2020). Тако би се спречила претходно наведена стања гојазности повезана са развојем болести, посебно у каснијим периодима живота. Осим тога, стварање позитивне навике – свакодневно вежбање ‒ део је пожељног начина живота, који обезбеђује срећно детињство, али и здраву и продуктивну зрелост и активну старост. Улагање у образовне науке уопште, а посебно истицање примењених кинезиолошких дисциплина, не може бити губитак. Струка треба да прати научна достигнућа која стално потврђују вредности физичког вежбања генерално, а посебно физичког васпитања. Наука мора бити водич струци у превазилажењу проблема који су специфични за сваку фазу друштвеног развоја и сваки корак напред у цивилизацији.

Кључне речи: кинезиолошко образовање, образовна реформа, кинезиологија, иновације, васпитање и образовање

References

• Burke, V., Milligan, R. A., Bein, L. J., Dunbar, D., Sncer, M., Balde, E., & Gracey, M. P. (1997). Grouping Related Health Behavior among 18-year-old Australians. Preventive Medicine, 26, 724‒733
• Buršić, I. (2013). Popis 2011 – Statistička izvješća 1468/2012. Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske.
• European Environment Agency (2017). Air Pollution. https://www.eea.europa.eu/hr/themes/air/intro.
• Findak, V. (1999). Metodika tjelesne i zdravstvene kulture. Školska knjiga.
• Findak, V. (2016). Kineziologija i područja edukacije, sporta i sportske rekreacije i kineziterapije u razvitku hrvatskog društva. U V. Findak (ur.). 25. ljetna škola kineziologa Republike Hrvatske ‒ Kineziologija i područja edukacije, sporta i sportske rekreacije i kineziterapije u razvitku hrvatskog društva (8‒29). Hrvatski
  kineziološki savez.
• Findak, V., Metikoš, D., i Mraković, M. (1995). Civilizacijski trendovi i biotički opstanak čovjeka. Napredak, 136(4), 398‒404.
• Findak, V., i Prskalo, I. (2003). Kineziološko gledište na suvremenu odgojnu i obrazovnu problematiku. U H. Vrgoč (ur.). Četvrti sabor pedagoga Hrvatske ‒ Odgoj obrazovanje i pedagogija u razvitku hrvatskog društva (143‒149). Hrvatski pedagoško književni zbor.
• Findak, V., i Prskalo, I. (2004). Kineziološko motrište na ekološki odgoj. U S. Golac (ur.). Dani Ante Starčevića – Ekologija u odgoju i obrazovanju (216‒224). Sveučilište u Rijeci, Visoka učiteljska škola.
• General Assembly of United Nations (2000). The Millennium Declaration. United Nations.
• Hardman, K. (2008). The Situation of Physical Education in Schools: a Global Perspective. Kinesiology, 40(1), 5‒28.
• Heimer, S., i Sporiš, G. (2016). Kineziološki podražaji i ukupna tjelesna aktivnost u zaštiti zdravlja i prevenciji kroničnih nezaraznih bolesti. U I. Prskalo, i G. Sporiš (ur.). Kineziologija (171‒190). Učiteljski fakultet, Kineziološki fakultet i Školska knjiga.
• Ledić, L., Šušac, A., Ledić, S., Babić, R., i Babić, D. (2019). Depresija u djece i adolescenata. Zdravstveni glasnik, 5(2), 75‒85. https://doi.org/10.47960/2303-8616.2019.10.75
• Mandić, D., Martinović, D., & Pelemiš, V. (2017). Structure of Motor Abilities of Pre-School Children before and after Kinesiology Treatment. Croatian Journal of Education, 19(2), 155‒169. https://doi.org/10.15516/cje.v19i0.2733
• Mandić, D., Pelemiš, V., Džinović, D., Madić, D., & Kojić, F. (2019). Quantitative and Qualitative Characteristics of Motor Skills of Preschool Children. Croatian Journal of Education, 21(1), 79‒99. https://doi.org/10.15516/cje.v21i0.3387
• Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa (2011). Nacionalni okvirni kurikulum za predškolski odgoj i obrazovanje te opće obavezno i srednjoškolsko obrazovanje. Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa.
• Ministarstvo znanosti i obrazovanja (2019). Odluka o donošenju kurikuluma za nastavni predmet Tjelesne i zdravstvene kulture za osnovne škole i gimnazije u Republici Hrvatskoj. Ministarstvo znanosti i obrazovanja.
• Mišigoj-Duraković, M., i Sorić, M. (2015). Razina tjelesne aktivnosti i stanje uhranjenosti srednjoškolaca – preliminarni rezultati projekta Sports. U V. Findak (ur.). Zbornik radova „24. ljetna škola kineziologa Republike Hrvatske” (82‒85). Hrvatski kineziološki savez.
• Pavić-Rogošić, L. (2016). Novi izazov – Globalni ciljevi održivog razvoja do 2030. ODRAZ.
• Pavlović, S., Pelemiš, V., & Marinković, D. (2020). Differences in Motivation and Physical Self-Concept in Relation to the Level of Physical Activity of Younger School age Students. Teaching Innovations, 33(3), 58–71. https://doi.org/10.5937/inovacije2003058P
• Pelemiš, V., Džinović-Kojić, D., & Živanović, V. (2018). What Impact Does an Additional Program of Kinesiological Activities Have on the Morphological Status of Preschool Children? Teaching Innovations, 12(2), 1‒12. https://doi.org/ 10.59377inovacije1802001P
• Prskalo, I. (2018). Kinesiology and Sustainable Development. Croatian Journal of Education, 20(3), 321‒327.
  https://doi.org/10.15516/cje.v20i0.3324
• Prskalo, I., Badrić, M., & Lorger, M. (2019). Physical and Health Education Curriculum and Agreement with Education Trends. In I. Prskalo, S. Jenko Miholić, & M. Lorger (Eds.). International Scientific and Art Conference ‒ Kinesiological Trends in Education (9‒21). Faculty of Teacher Education.
• Prskalo, I., i Babin, J. (2008). Stanje i perspektiva razvoja u području edukacije. U V. Findak (ur.). Zbornik radova „17. ljetna škola kineziologa Republike Hrvtske” (30‒41). Hrvatski kineziološki savez.
• Prskalo, I., i Babin, J. (2006). Kvaliteta rada u području edukacije. U V. Findak (ur.). Zbornik radova „15. ljetna škola kineziologa Republike Hrvatske” (26‒34). Hrvatski kineziološki savez.
• Prskalo, I., i Babin, J. (2010). Individualizacija rada u području edukacije. U V. Findak (ur.). Zbornik radova „19. ljetna škola kineziologa Republike Hrvatske” (22‒35). Hrvatski kineziološki savez.
• Prskalo, I., i Babin, J. (2016). Kineziološka edukacija u razvitku hrvatskog društva. U V. Findak (ur.). Zbornik radova 25. ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske ‒ Kineziologija i područja edukacije, sporta, sportske rekreacije i kineziterapije u razvitku hrvatskog društva (32–40). Hrvatski kineziološki savez.
• Rosić, V. (1999). Nastavnik – čimbenik kvalitete odgoja i obrazovanja. U V. Rosić (ur.). Zbornik radova drugog međunarodnog znanstvenog kolokvija ‒ Nastavnik čimbenik kvalitete u odgoju i obrazovanje (1‒10). Filozofski fakultet.
• Stari i Novi zavjet (2007). Biblija. Kršćanska sadašnjost.
• Šoljan, N. (2003). Pedagogijska znanost na prijelazu u 21. stoljeće: kontekstualizacija pedagogijskih razvoja. U H. Vrgoč (ur.). Četvrti sabor pedagoga Hrvatske ‒ Odgoj, obrazovanje i pedagogija u razvitku hrvatskog društva (23‒43). Hrvatski pedagoško književni zbor.

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited