Maja S. Sokolović Ignjačević, University of Belgrade, Faculty of Education, Belgrade, Serbia, email: maja.ignjacevic@uf.bg.ac.rs
Gabrijela B. Grujić, University of Belgrade, Faculty of Education, Belgrade, Serbia
Jelena D. Stanivuković, University of Belgrade, Faculty of Education, Belgrade, Serbia
Иновације у настави, XXXVI, 2023/4, стр. 61–79

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2304061S

Summary: Enrolment exam for music schools is an important moment when a child potentially, in parallel with attending general education, starts attending specialized, music education. In this paper we are questioning the existing concept of evaluating rhythmic abilities within the entrance exam for music schools. This evaluation currently includes duplicating rhythmical patterns, performed through one of two tasks: first one involves clapping the beat while performing the rhythmical patterns vocally, using the neutral syllable and the second one includes duplicating rhythmical patterns only through clapping. Nevertheless, in pedagogical practice the choice between the two tasks is usually arbitrary, since it is assumed that the results on both types of tasks would be similar. Furthermore, the level of difficulty of the given patterns within the test is arbitrary, since the teachers are usually inventing them „in situ“ for each child. All respondents are evaluated in the same way, regardless of their age (which usually varies from 6 to 8). The aim of this paper is to contribute to the potential improvement of the quality and fairness of the enrolment exam for all participants, through investigation of the possible differences in the results of the same participants on two types of tests and comparing the results between the tasks with different level of difficulty, between the three age groups of children and between the two genders. The research was carried out within both – elementary school and preschool facilities in Belgrade and the sample consisted of 278 children. The results revealed that participants were more successful in the first type of task. Statistically significant differences were found between participants of different gender in their achievement in favour of girls and also between participants of different age groups, in favour of the second graders. Pedagogical implications were defined, regarding (1) transformation of traditional testing procedures regarding evaluating children’s rhythmical abilities within enrolment exams in Serbian music schools, as а base for optimal selection of children and indirectly, optimal results of the teaching process in music schools and (2) the content of teaching and activities in elementary schools and preschools in the field of rhythm.

Keywords: Duplicating rhythmical patterns, rhythmical abilities, preschool music education, general music education, music school.

УСПЕШНОСТ У ИЗВОЂЕЊУ РАЗЛИЧИТИХ ЗАДАТАКА РЕПРОДУКЦИЈЕ
РИТМИЧКИХ ОБРАЗАЦА ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА, ПРВОГ И ДРУГОГ РАЗРЕДА

Ритам је, у најширем значењу овог појма, једна од кључних компоненти музике; примарни елемент који ствара перцепцију времена (Thaut, 2013: 15). Општеприхваћена дефиниција ритма не постоји. У ширем смислу, ритам се сматра сложеном појавом која се састоји од неколико варијабли – различитих временских компоненти или поделемената као што су такт, темпо, метар и (ритмички) образац (Fraisse, 2013; Thaut et al., 2014). Управо ова мултидимензионална природа ритма имплицира да је очекивано да се јаве разлике у учинку појединаца на различитим ритмичким задацима, јер они укључују употребу вишеструких ритмичких вештина (Bonacina et al., 2019; Bonacina et al., 2021, Dalla Bella et al., 2017; Fiveash et al., 2022; Tierney and Kraus, 2015). За евалуацију ритмичких способности користе се различити тестови, а међу њима важно место заузима тест ритмичке репродукције. У питању је тест у коме појединац памти и понавља ритмичке обрасце што је прецизније могуће, одмах након што их одслуша. Постоје бројне верзије овог задатка, у зависности од начина на који је ритмички образац првобитно изведен и начина на који бива поновљен. Синхронизација покрета са метричким пулсом или ритмом је задатак који се чини једноставним, али у стварности је сложен процес и његово извршење зависи од аудитивног прoцесирања, сензомоторне (аудиторно-моторне) синхронизације и фине моторике појединца (Tierney and Kraus, 2013). У предшколским установама и основним школама у Србији заступљене су различите активности које имају за циљ подстицање ритмичког развоја деце и евентуалне припреме за даље усавршавање у овој области. Ту спадају извођење ритмичке пратње уз бројалице или певање (пулса, ритма или груписања удара) различитим покретима и извођење ритмичких игара. Поред наведених активности, приликом рада на одржавању равномерне ритмичке пулсације и координације покрета уз музику неизоставне су музичке игре, а међу њима и традиционалне музичке игре са певањем. Државни школски систем у Србији, поред основних школа, укључује и музичке школе. Пошто су средства ових школа ограничена а „најбољи начин да се осигура да су ресурси добро искоришћени је одабир деце на основу способности” (Hallam, 2006: 55), пријемни испит сматра се неопходним. У овом раду усмерили смо своју пажњу на тај веома важан тренутак када дете уз похађање основне школе или вртића потенцијално започиње своје специјализовано, музичко школовање. Начин на који се музичке способности деце евалуирају у оквиру овог испита није у потпуности стандардизован на националном нивоу – у званичном документу се једино наводи да „На пријемном испиту проверава се слух, ритам, музичка меморија” (Nastavni plan i program osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja, 2010: 8). Међутим, испит се традиционално одвија на сличан начин у свим школама и углавном се састоји из неколико задатака.
Конкретно, ритмичке способности деце се обично процењују кроз један од два задатка: деца вокално репродукују ритмичке обрасце, користећи неутрални слог, док пљескањем рукама изводе метрички пулс (тест А); деца репродукују ритмичке обрасце пљескањем рукама (тест Б). Одлука о томе који од ова два теста ће бити примењен је произвољна и углавном зависи од одлуке групе наставника која обавља пријемни испит. Сами задаци осмишљавају се најчешће на лицу места, од стране наставника који воде ток испита и њихов ниво комплексности је такође произвољан. Учинак свих ученика се вреднује у оквиру јединствене ранг-листе, независно од њиховог узраста. Иста два теста обично су део процеса процене музичких способности студената, као део пријемних испита за учитељске факултете и високе школе за образовање васпитача у Србији.
Циљ овог рада био је да се допринесе унапређењу квалитета и правичности пријемног испита за све ученике, кроз испитивање могућих разлика у резултатима појединаца између ова два теста, упоређивање резултата између задатака различитог степена комплексности, између три групе деце организоване према узрасту (предшколски, први и други разред основне школе), те на крају и између два пола. Истраживање је спроведено у оквиру школских и предшколских установа у Београду, а узорак је чинило 278 деце. Ово истраживање потврдило је разлике у учинку појединаца у различитим ритмичким задацима. Утврђена је статистички значајна разлика у успешности деце када изводе ритмичке обрасце вокално, користећи неутрални слог, док истовремено репродукују метрички пулс пљескањем рукама (тест А) и када ритмичке обрасце изводе пљескањем рукама (тест Б). Наиме, 76,5% учесника је имало већи успех на тесту А, а 23,5% је било успешније у извођењу теста Б. Утврдили смо и позитивну корелацију у постигнућу на ова два теста, где је повећање броја поена на тесту А повезано са већим бројем поена на тесту Б. Студија је такође потврдила да постоји статистички значајна разлика у постигнућима деце у репродуковању једноставних ритмичких образаца у односу на њихово постигнуће у репродуковању сложених образаца – већина деце је била успешнија у репродуковању једноставних ритмичких образаца. Утврђена је разлика између девојчица и дечака у оба теста, са великом статистичком значајношћу, у корист девојчица. Коначно, студија је потврдила, као и многе раније поменуте студије, да постоји значајна разликa између успеха деце другог разреда и млађе деце у репродуковању ритмичких образаца, док, са друге стране, ова разлика није евидентирана у постигнућу деце предшколског узраста и деце која похађају први разред. Указано је на важност осмишљавања прецизнијих смерница за извођење пријемног испита како би се уједначиле процедуре у свим музичким школама у Србији, а које би укључивале кратко упознавање са начинима на који ће бити евалуиране дечје способности и вредновање резултата унутар појединих узрасних група. Рад на репродукцији ритмичких образаца на два наведена начина треба укључити и у музичке активности у предшколским установама и наставу музичке културе у основним школама како би она деца која се определе за учешће на пријемним испитима за музичку школу и од раније била упозната са овим видовима музичког извођења.

Кључне речи: репродукција ритмичких образаца, ритмичке способности, предшколско музичко васпитање, опште музичко образовање, музичка школа

References

• Bonacina, S. (2019). How Rhythmic Skills Relate and Develop in School-Age Children. Global Pediatric Health. 6. https://doi.org/10.1177/2333794X19852045
• Bonacina, S. et al. (2021). Clapping in Time with Feedback Relates Pervasively With Other Rhythmic Skills of Adolescents and Young Adults. Perceptual and Motor Skills. 128 (3), 952–968. https://doi.org/10.1177/00315125211000867
• Colwell, R. (Ed.). (2006). MENC handbook of musical cognition and development. Oxford University Press.
• Dalla Bella, S. et al. (2017). BAASTA: Battery for the assessment of auditory sensorimotor and timing abilities. Behavior Research Methods. 49, 1128–1145.
• Derm, V. et al. (2001). Complexity of Rhythmic Ability as Measured in Preschool Children. Perceptual and Motor Skills. 92 (3), 777–785. https://doi.org/10.2466/pms.2001.92.3.777
• Despić, D. (1997). Teorija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Drake, C. (1993). Reproduction of musical rhythms by children, adult musicians, and adult nonmusicians. Perception & Psychophysics. 53, 25–33.
• Drake, C., Jones, M. R. and Baruch, C. (2000). The development of rhythmic attending in auditory sequences: attunement, referent period, focal attending. Cognition. 77 (3), 251–288. https://doi.org/10.1016/s0010-0277(00)00106- 2
• Džinović-Kojić, D. i Pelemiš, V. (2016). Kvantitativne i kvalitativne karakteristike morfološkog i motoričkog prostora predškolske dece. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Elisana, P. et al. (2012). How is the rhythmic ability of preschool children affected by the implementation of a music-movement program? European Psychomotricity Journal. 4, 49–56.
• Fiveash, A. et al. (2022). You got rhythm, or more: The multidimensionality of rhythmic abilities. Attention, Perception, & Psychophysics. 84 (4), 1370–1392.
• Fraisse, P. (2013). Rhythm and tempo. In: Deutsch, D. (Ed.). Psychology of music (369–404). Elsevier: Elsevier Academic Press. https://doi.org/10.1016/B978-0-12-381460-9.00009-2.
• Fujii, S. and Schlaug, G. (2013). The Harvard Beat Assessment Test (H-BAT): a battery for assessing beat perception and production and their dissociation. Frontiers in human neuroscience. 7, 771.
• Gardner, H. (1971). Children’s Duplication of Rhythmic Patterns. Journal of Research in Music Education. 19 (3), 355–360. https://doi.org/10.2307/3343772
• Goodway, J. D., Ozmun, J. C. and Gallahue, D. L. (2019). Understanding motor development: Infants, children, adolescents, adults. Jones & Bartlett Learning.
• Gordon, E. E. (2001). Music aptitude and related tests. Chicago, IL: GIA Publications, Inc.
• Grahn, J. A. and McAuley, J. D. (2009). Neural bases of individual differences in beat perception. NeuroImage. 47 (4), 1894–1903.
• Grahn, J. A. and Schuit, D. (2012). Individual differences in rhythmic ability: Behavioral and neuroimaging investigations. Psychomusicology: Music, Mind, and Brain. 22 (2), 105–121.
• Grujić-Garić, G. (2008). Delovanje na razvoj slušnih i ritmičkih sposobnosti pod uticajem različitih programa muzičkog vaspitanja na predškolskom uzrastu. Inovacije u nastavi. 21 (4), 91–101.
• Grujić-Garić, G. (2009). Značaj pohađanja vrtića kroz primenu različitih strategija u razvoju elementarnih muzičkih sposobnosti. Inovacije u nastavi. 22 (2), 87–95.
• Grujić-Garić, G. B. (2017). Uticaj faktora nasleđa, sredine, uzrasta i pola na razvoj muzičkih sposobnosti dece predškolskog uzrasta ‒ teorijski osvrt. Inovacije u nastavi ‒ časopis za savremenu nastavu. 30 (4), 84–98.
• Hallam, S. (2006). Music psychology in education. London: Institute of Education, University of London.
• Hargreaves, D. J. (1986). The developmental psychology of music. Cambridge University Press.
• Iversen, J. R. and Patel, A. D. (2008). The Beat Alignment Test (BAT): Surveying beat processing abilities in the general population. In: Proceedings of the 10th international conference on music perception and cognition (465–468). Sapporo, Japan Adelaide: Causal Productions.
• Kokas, K. (1969). Psychological Testing in Hungarian Music Education. Journal of Research in Music Education. 17 (1), 125–134. https://doi.org/10.2307/3344199
• Kotz, S. A., Ravignani, A. and Fitch, W. T. (2018). The evolution of rhythm processing. Trends in cognitive sciences. 22 (10), 896–910.
• Kung, S.-J. et al. (2013). Interacting Cortical and Basal Ganglia Networks Underlying Finding and Tapping to the Musical Beat. Journal of Cognitive Neuroscience. 25 (3), 401–420. https://doi.org/10.1162/jocn_a_00325
• Kyriazis, D. et al. (2018). Measuring Rhythmic Ability: Validation of a Digital Rhythmic Ability Evaluation Tool (DRAET). The Physical Educator. 75 (5), 774–795.
• Lee, Y. (2008). A One-Year Longitudinal Study of Three-to Six-Year-Old Korean Children’s Rhythmic Abilities. Missouri Journal of Research in Music Education. 45, 25–38.
• Levinowitz, L. M. and Scheetz, J. (1998). The Effects of Group and Individual Echoing of Rhythm Patterns on Third-Grade Students’ Rhythmic Skills. Update: Applications of Research in Music Education. 16 (2), 8–11. https://doi.org/10.1177/875512339801600203
• London, J. (2001). Rhythm. Grove Music Online. Retrieved November 8, 2023. from: https://www.oxfordmusiconline.com/grovemusic/view/10.1093/gmo/9781561592630.001.0001/omo-9781561592630-e-0000045963
• London, J. (2004). Hearing in time: Psychological aspects of musical meter. Oxford University Press.
• Mares, C., Echavarría Solana, R. and Assaneo, M. F. Auditory-motor synchronization varies among individuals and is critically shaped by acoustic features. Commun Biol. 6, 658 (2023). https://doi.org/10.1038/s42003-023-04976-y
• Mastrokalou, N. and Hatziharistos, D. (2007). Rhythmic Ability in Children and the Effects of Age, Sex, and Tempo. Perceptual and Motor Skills. 104 (3), 901–912. https://doi.org/10.2466/pms.104.3.901-912
• Mirković Radoš, K. (1983). Psihologija muzičkih sposobnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Mirković Radoš, K. (1996). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Monier, F. and Droit-Volet, S. (2019). Development of sensorimotor synchronization abilities: Motor and cognitive components. Child Neuropsychology. 25 (8), 1043‒1062.
• Nastavni plan i program osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja (2010). Prosvetni glasnik, br. 72.
• Nikšić, N. (2009). Musical abilities of children in the area of Novi Pazar before starting the first grade. Inovacije u nastavi. 22 (4), 115‒128.
• Patel, A. D. (2010). Music, language, and the brain: Oxford University Press. USA.
• Peretz, I. and Zatorre, R. J. (2005). Brain organization for music processing. Annu. Rev. Psychol. 56, 89–114.
• Persellin, D. C. (1992). Responses to Rhythm Patterns When Presented to Children through Auditory, Visual, and Kinesthetic Modalities. Journal of Research in Music Education. 40 (4), 306. https://doi. org/10.2307/3345838
• Pijanović, P. (ur.). (2014). Leksikon obrazovnih termina. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Pound, L. and Harrison, C. (2002). Supporting musical development in the early years. McGraw-Hill Education (UK).
• Pravilnik o planu nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2017). Prosvetni glasnik, br. 10.
• Pravilnik o programu nastave i učenja za drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Prosvetni glasnik, br. 16.
• Reifinger, J. L. (2006). Skill Development in Rhythm Perception and Performance: A Review of Literature. Update: Applications of Research in Music Education. 25 (1), 15–27. https://doi.org/10.1177/87551233060250010103
• Repp, B. H. (2005). Sensorimotor synchronization: A review of the tapping literature. Psychonomic bulletin & review. 12, 969–992.
• Schleuter, S. L. and Schleuter, L. J. (1985). The relationship of grade level and sex differences to certain rhythmic responses of primary grade children. Journal of Research in Music Education. 33 (1), 23–29.
• Schneider, W. (1993). The longitudinal study of motor development: Methodological issues. In: Kalverboer, A. F., Hopkins, B. and Geuze, R. (Eds.). Motor development in early and later childhood: Longitudinal approaches (315–342). Cambridge, MA: Cambridge University Press.
• Seashore, C. E., Lewis, D. and Saetveit, J. G. (1956). Seashore measures of musical talents. Psychological Corp.
• Serrien, D. J., Sovijärvi-Spapé, M. M. and Rana, G. (2014). Developmental changes in motor control: insights from bimanual coordination. Developmental Psychology. 50 (1), 316.
• Sokolović Ignjačević, M. (2020). Predškolsko muzičko vaspitanje u Srbiji iz istorijske, teorijske i empirijske perspektive (doktorska disertacija). Beograd: Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
• Stojšić, M. (1898). Gradivo za razna zanimanja Srpčadi. Sombor: Štamparija Ferdinanda Bitermana i sina.
• Sudzilovski, D. i Terzić, E. (2010). Muzika u razvojnim etapama dece predškolskog uzrasta. U: Zbornik radova Učiteljskog fakulteta, Užice. 13, 203–210.
• Terzić, E. i Sudžilovski, D. (2002). Ispitivanje muzičke sposobnosti i muzičke obaveštenosti dece predškolskog uzrasta u užičkom kraju. Zbornik radova Učiteljskog fakulteta, Užice. 3, 233‒254.
• Thaut, M. H. (2013). Rhythm, Music, and the Brain: Scientific Foundations and Clinical Applications. Abingdon, England: Routledge.
• Thaut, M. H., Trimarchi, P. D. & Parsons, L. M. (2014). Human brain basis of musical rhythm perception: common and distinct neural substrates for meter, tempo, and pattern. Brain sciences. 4 (2), 428‒452.
• Thomas, J. R. and Moon, D. H. (1976). Measuring motor rhythmic ability in children. Research Quarterly. American Alliance for Health, Physical Education and Recreation. 47 (1), 20–32.
• Tierney, A. T. and Kraus, N. (2013). The ability to tap to a beat relates to cognitive, linguistic, and perceptual skills. Brain and Language. 124 (3), 225–231. https://doi.org/10.1016/j.bandl.2012.12.014
• Tierney, A. and Kraus, N. (2015). Evidence for Multiple Rhythmic Skills. PLoS ONE. 10 (9), 1–14. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0136645
• Vasiljević, Z. M. (1999). Teorija ritma. Beograd: Univerzitet umetnosti u Beogradu.
• Vasiljević, Z. M. (2003). Muzički bukvar. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Vasiljević, Z. M. (2006). Metodika muzičke pismenosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Weikart, P. S. (1982). Teaching Movement and Dance: A Sequential Approach to Rhythmic Movement. Ypsilanti, Michigan: High/Scope Press.
• Zanto, T. P. et al. (2019). A Tablet-Based Assessment of Rhythmic Ability. Front. Psychol. 10, 2471. https://doi.org/ 10.3389/fpsyg.2019.02471

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited