Ненад М. Синђелић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија, имејл: nenad.sindjelic@uf.bg.ac.rs
Драган С. Бранковић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија
Владан М. Пелемиш, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVI, 2023/2, стр. 142–154

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2302142S

Резиме: Циљ овог рада јесте испитати однос између морфолошких карактеристика и моторичких способности као предсипозиције ученика за бављење спортом. На узорку од 58 ученика узраста 9 (±0,5) година примењен је сет од две варијабле за дефинисање морфолошког простора (телесна висина и телесна маса) и сет од три варијабле за процену моторичког простора експлозивне снаге и моторичке брзине (скок удаљ из места, чунасто трчање 10 x 5 m и тапинг руком). Објашњење индивидуалних разлика (варијабилности) на критеријумској варијабли на основу линеарне комбинације скупа предикторских варијабли извршено је коришћењем мултипле (вишеструке) линеарне регресије. Утврђено је да боље резултате на моторичком тесту скок удаљ из места постижу они ученици који су остварили боље резултате на тесту чунасто трчање 10 x 5 m и који имају мању телесну масу. Такође, може се потврдити да ће боље резултате у моторичком тесту чунасто трчање 10 x 5 m остварити они ученици који имају мању телесну масу и боље резултате на тестовима скок удаљ из места и тапинг руком. Када је реч о резултатима у моторичком тесту тапинг руком, може се констатовати да ће ученици који имају нижу телесну висину и бољи/бржи резултат чунасто трчање 10 x 5 m остварити боље резултате. У складу са тим, на часовима физичког и здравственог васпитања посебну пажњу треба посветити развоју експлозивне снаге и моторичке брзине, као посебно важним моторичким способностима при идентификацији и селекцији деце и младих за спорт.

Кључне речи: морфолошке карактеристике, моторичке способности, млађи школски узраст, предиспозиције за спорт

Summary: The aim of this paper is to look at the relationship between morphological characteristics and motor abilities as a predisposition of students to play sports. On a sample of 58 students aged 9 (±0.5), a set of two variables was applied to define the morphological space (body height and body mass), and a set of three variables to assess the motor space of explosive power and motor speed (standing long jump, shuttle running 10 x 5 m, and hand tapping). The explanation of individual differences (variability) on the criterion variable based on a linear combination of a set of predictor variables was performed using a multiple linear regression. It has been established that better results on the long jump motor test are achieved by those students who achieved better results on the 10 x 5 m shuttle running test and who have a lower body mass. In addition, it can be concluded that better results in the motor test of shuttle running 10 x 5 m are achieved by those students who have a lower body mass and better results on the standing long jump and hand tapping tests. When it comes to the results in the hand tapping motor test, it can be stated that students who have a lower body height and a better/ faster result in the shuttle running 10 x 5 m will achieve better results. Accordingly, in physical and health education classes, special attention should be paid to the development of explosive strength and motor speed as particularly important motor abilities in the identification and selection of children and young people for sports.

Keywords: morphological characteristics, motor abilities, younger school age, predispositions for sports

Литература: 

• Aivazidis, D. et al. (2019). Enhancing Motor Competence and Physical Activity in Kindergarten. Journal of Physical Activity and Health. 16 (3), 184–190. https://doi:10.1123/jpah.2018-0260
• Antunes, A. M. et al. (2015). Gross motor coordination and weight status of Portuguese children aged 6-14 years. American Journal of Human Biology. 27 (5), 681–689. https://doi:10.1002/ajhb.22715
• Branković, D., Martinović, D. i Ilić, J. (2012). Relacije između opštih motoričkih sposobnosti i testa „slalom s loptom” učenika IV razreda osnovne škole. Sport Mont. 10 (34–35–36), 188–193.
• Branković, D. (2011). Uticaj izbornog sporta – rukometa na motoričke sposobnosti učenika IV razreda osnovne škole (magistarski rad). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• D’Hondt, E. et al. (2011). Gross motor coordination in relation to weight status and age in 5- to 12-year-old boys and girls: A cross-sectional study. International Journal of Pediatric Obesity. 6 (2‒2), e556–e564. https://doi:10.3109/17477166.2010.50038
• Džinović Kojić, D. i Pelemiš, V. (2016a). Kvantitativne i kvalitativne karakteristike morfološkog i motoričkog prostora predškoslke dece. Beograd: Učiteljski fakultet
• Džinović Kojić, D. i Pelemiš, V. (2016b). Monitorning fizičkog vaspitanja dece. Beograd: Draslar partner.
• Grujić, S. (2016). Modelne karakteristike mladih rukometaša u odnosu na morfološka i motorička obeležja (doktorska disertacija). Sremska Kamenica: Fakultet za sport i turizam, Novi Sad.
• Hadžić, R. (2005). Prediktivna vrijednost bazičnih motoričkih sposobnosti na rezultate situaciono-motoričkih sposobnosti fudbalera uzrasta 14–16 godina. Sport Mont. 3 (8–9), 219–226.
• Ivanović, M., Milosavljević, S., i Ivanović, U. (2015). Latentna struktura antropometrijskih varijabli odbojkašica uzrasta 12–14 godina. Fizička kultura. 69 (1), 14–24.
• Ivanović, M. i Ivanović, U. (2017). Relacije antropometrijskih parametara i motoričkih umeća učenica u predadolescentnom periodu. Glasnik Antropološkog društva Srbije. 52, 17–28.
• Jakovljević, S. et al. (2016). Biological Maturity Status and Motor Performance in Fourteen-Year-old Basketball Players. International Journal of Morphology. 32 (2), 637–643. https://doi:10.4067/S0717-95022016000200035
• Janković, A. i sar. (2010). Godišnja dinamika razvoja motoričkih sposobnosti polaznika škole fudbala „DIF”. Fizička kultura. 64 (1), 26–34.
• Kurelić, N. i sar. (1975). Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje.
• Marković i sar. (2012). Uporedna analiza nastavnih programa fizičkog vaspitanja za mlađi školski uzrast nekih evropskih zemalja. Sport Mont. 10 (34–35–36), 194–200.
• Martinović, D. (2002). Relacije između postignuća u nastavi fizičkog vaspitanja, morfoloških i motoričkih karakteristika i osobina ličnosti učenika osnovne škole. Fizička kultura. 56 (1‒4), 1–9.
• Martinović, D. (2003). Postignuća u nastavi fizičkog vaspitanja. Beograd: Interprint.
• Milanović, I., Radisavljević, S. i Pašić, M. (2010). Aktuelno stanje i odnos nastavnika prema praćenju fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika u okviru nastave fizičkog vaspitanja. Fizička kultura. 64 (2), 76–88.
• Milanović, I. i Radisavljević Janić, S. (2015). Praćenje fizičkih sposobnosti učenika osnovne škole u nastavi fizičkog vaspitanja. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Milanović, I. i Radisavljević Janić, S. (2018). Unapređivanje kvaliteta i efikasnosti nastave fizičkog vaspitanja u Republici Srbiji. U: Lazarević, E. i dr. (ur). Unapređivanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja u Srbiji (279–292). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Milanović, I. i sar. (2016). Priručnik za praćenje fizičkog razvoja i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja. Beograd: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
• Nemčić, T., Fiorentini, F. i Sporiš, G. (2013). Latentna struktura morfoloških varijabli na uzorku nogometaša kadeta. U: Findak, V. (ur). Organizacijski oblici rada u područjima edukacije, sporta, sportske rekreacije i kineziterapije: zbornik radova (142–148). Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.
• Pavlović, S. (2018). Indeks telesne mase (ITM) kao značajan faktor u ispoljavanju motoričkih sposobnosti dece mlađeg školskog uzrasta. Inovacije u nastavi. 31 (2), 53–59. https://doi: 10.5937/inovacije1802053P
• Pelemiš, V. i sar. (2012). Uticaj motoričkog prostora na eksplozivnu snagu donjih ekstremiteta dečaka. Sport i zdravlje. VII (1‒2), 77–83.
• Pelemiš, V., Džinović-Kojić, D. i Živanović, V. (2018). Kakav uticaj ima dodatni program kinezioloških aktivnosti na morfološki status predškoslke dece?. Inovacije u nastavi. 31 (2), 1–12. https://doi: 10.5937/inovacije1802001P
• Pelemiš, V., Zoretić, D. and Prskalo, I. (2023). Physical Performance and Morphological Characteristics of Young Basketball Players Before and After Covid 19. Children. 10 (3), 493. https://doi.org/10.3390/children10030493
• Prodanović, Z. i sar. (2013). Differences in morphological characteristics and motor skills of boys and girls of first grade of elementary school. U: Jovanović, M. i Nićin, Đ. (ur). Sports Science and Health (431–437). Treća međunarodna konferencija Sportske nauke i zdravlje, 15. 3. 2013. Banja Luka: Panevropski univerzitet „Apeiron”.
• Sanader, A. (ur). Fizička razvijenost i fizičke sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta. (2009). Beograd: Republički zavod za sport.
• Sinđelić, N. (2019). Osnovni principi škole sporta u radu sa decom mlađeg osnovnoškolskog uzrasta. Inovacije u nastavi. 32 (4), 119–132. https://doi: 10.5937/inovacije1904119S
• Sinobad, M. (2005). Poređenje antropometrijskih karakteristika i telesnog sastava između školske dece i košarkaša istog uzrasta. Sportska medicina. 5 (2), 43–53.
• Smajić, M. i sar. (2017). Razlike u morfološkim karakteristikama i motoričkim sposobnostima devojčica i dečaka mlađeg školskog uzrasta. Glasnik antropološkog društva Srbije. 52, 83–93.
• Spasić, M. (2013). Morfološki i biomotorički prediktori agilnosti u pubertetu (doktorska disertacija). Split: Kineziološki fakultet.
• Srhoj, V. et al. (2006) A New Model of Selection in Women’s Handball. Collegium Аntropologicum. 3, 601–605.
• Stoiljković, D. i Piršl, D. (2017). Relacije između mehanizma za regulaciju intenziteta eksitacije i eksplozivnosti. Godišnjak Pedagoškog fakulteta u Vranju. 8 (1), 311–318.
• Stojanović, T., Nikolić, M. i Nešić, G. (2006). Uticaj antropometrijskih karakteristika na manifestaciju eksplozivne snage kod odbojkaša uzrasta 13 godina. Acta Medica Medianae. 45 (2), 53–57.
• Višnjić, D., Jovanović, A. i Miletić, K. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited