Danijela N. Vasilijević, Faculty of Education, University of Kragujevac, Užice, e-mail: d.vasilijevic123@gmail.com
Žana P. Bojović, Faculty of Education, University of Kragujevac, Užice
Marina Ž. Semiz Faculty of Education, University of Kragujevac, Užice
Иновације у настави, XXXV, 2022/3, стр. 91–105

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2203091V

Summary: The first part of this paper offers a theoretical interpretation of the previous research of the methodological potential and efficiency of online teaching (especially during the Covid regime), whereas the second part is methodologically oriented towards the examination of the attitudes of teachers on the potential of the implemented distance learning platforms vs. in-person teaching. The sample is represented by 604 teachers of elementary and secondary schools from all administrative regions in the Republic of Serbia. The research was performed using descriptive method and the survey method. The results of the research showed that: a) teachers mostly do not have a positive perception of the advantages of distance learning platforms compared to traditional, in-person teaching with regards to the application of teaching technology; b) traditional teaching is considered more efficient for the quality of work of students and teachers; c) teachers do not show the expected willingness for the occasional use of the hybrid model in the future; the independent variables did not influence the final results of the research. A statistically significant difference was observed only in the attitudes of teachers of different educational cycles and the users of different learning platforms.

Keywords: distance education, online teaching, educational platforms, Covid 19, teaching strategies

МОГУЋНОСТИ ОНЛАЈН-ПЛАТФОРМИ У ОДНОСУ НА НЕПОСРЕДНУ НАСТАВУ – РАЗЛИЧИТА ИСКУСТВА НАСТАВНИКА

Први део рада посвећен је теоријској интерпретацији истраживања везаног за испитивање ефикасности онлајн-наставе изазване пандемијом вируса корона. Искуства различитих земаља у протеклом периоду су дихотомна; говоре у прилог афирмацији овог вида учења, али откривају и бројна ограничења, посебно у поређењу са ефикасношћу класичне наставе. Други, методолошки део рада оријентисан је на испитивање ставова наставника о методичким потенцијалима имплементираних платформи за учење на даљину у односу на непосредну наставу, чиме се на индиректан начин испитује карактер њихове примене у протеклом двогодишњем периоду. Да ли је настава на даљину добро решење у односу на класичну наставу? Како наставници користе онлајн-платформе у систему учења на даљину? Перципирају ли њихове предности и  ограничења у односу на класичну наставу? Како се сналазе у новом дигиталном окружењу наставници различитог професионалног искуства и старосне доби? Да ли им  лементиране платформе носе са собом  различите могућности, по мишљењу наставника? Постоји ли разлика у ставовима испитаника у зависности од тога ком образовном циклусу припадају или коју платформу користе? Како доживљавају и реализују онлајн-наставу са аспекта квалитета и ефикасности и, сходно томе, да ли ће бити спремни за њихову имплементацију у будућности и по престанку мера за спречавање и сузбијање заразне болести вируса корона? – била су кључна питања за дефинисање циља истраживања: Испитати како наставници перципирају могућности имплементираних платформи учења на даљину у односу на класично организовану наставу. Индиректно, у потконтексту, овако ће се установити доминантан начин имплементације изабраних платформи, односно карактер реализоване онлајн-наставе. Истраживачки задаци оријентисани су на испитивање
ставова наставника о могућностима имплементираних платформи у домену: 1) примене наставне технологије (социолошких облика наставног рада, наставних метода, наставних система, медија и видова комуникација); 2) квалитета и ефеката онлајн-наставе; 3) примене онлајн-наставе у будућности; 4) утицаја независних варијабли на ставове наставника о могућностима примене онлајн-платформи у односу на непосредну наставу. Узорак истраживања представљају 604 наставника основних и средњих школа свих округа Републике Србије. Истраживање је обављено применом дескриптивне методе и технике анкетирања. Резултати истраживања су показали да наставници: а) немају доминантно позитивну перцепцију предности образовних платформи за учење на даљину у односу на класичну, непосредну наставу у погледу примене наставне технологије; б) класичну наставу оцењују као ефикаснију у погледу квалитета рада ученика и наставника; ц) не показују очекивану спремност за повремену примену хибридног модела у будућности. Независне варијабле нису утицале на крајње резултате истраживања. Уочена је статистички значајна разлика једино у ставовима наставника различитог образовног циклуса коме припадају и корисника различитих образовних платформи. Резултати истраживања трансферзалног карактера обављеног применом упитника у 2022. години показали су да наставници сва три образовна циклуса у Републици Србији: 1) немају доминантно позитивну перцепцију предности образовних платформи за учење на даљину у односу на класичну, непосредну наставу у погледу примене наставне технологије; 2) доминантна је позитивна перцепција класичне наставе у погледу квалитета и ефеката рада наставника и ученика у непосредној настави; 3) примена онлајн-наставе у будућности је условљена образовним контекстом, тачније спољним факторима; 4) наставници различите старосне доби, радног искуства, средине у којој раде, доминантног радног искуства у вези са вирусом корона, обучености за реализацију онлајн-наставе истоветно оцењују могућности онлајн-платформи са методичког становишта у односу на класичну наставу. Када се сагледају целокупни налази истраживања у контексту резултата истраживања иностраних студија, јасно је да учење на даљину не може бити идеална и универзална замена за формално образовање (Nikolić, Milojević, 2020; Sutiah et al., 2020; Terenko & Ogienko, 2020). Међутим, евидентна је потреба за унапређивањем дигиталних компетенција на-
ставника (Al-Ababneh & Alrhaimi, 2020), посебно у домену инструкционог дизајна, односно методичке интериоризације наставне технологије у дигиталном окружењу. То је пут да позитивни аспекти учења на даљину дају дугорочне резултате, да се препознају и на правилан начин инкорпорирају у образовни систем. Сходно томе, наредна истраживања би требало усмерити на испитивање наставника о предикторима онлајн-наставе, властитој оспособљености за њену реализацију и о спремности за унапређивање методичких ИКТ компетенција. Од посебног значаја ће бити сагледавање предности и ограничења онлајн-наставе у контексту дефинисаних независних варијабли истраживања.

Кључне речи: образовање на даљину, онлајн-настава, образовне платформе, вирус корона, стратегије настав

References

• Al-Ababneh, H. A. & Alrhaimi, S. A. (2020). Modern approaches to education management to ensure the quality of educational services. TEM Journal, 9 (2), 770–778. http://www.doi.org/ 10.18421/TEM92-46
• Allen, E., Seaman, J., Lederman, D. & Jaschik, S. (2012). Conflicted: Faculty and Online Education: Еric. https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED535214.pdf.
• Alliance of primary teachers of Serbia (2020). [Savez učitelja Republike Srbije (2020)]. Experiences and attitudes of employees in primary schools on the implementation of teaching [Iskustva i stavovi zaposlenih
  u osnovnim školama o realizaciji onajn nastave]. Retrived March 18, 2022. from https://www.surs.org.rs/onama/301-istrazivanje-iskustva-i-stavovi-zaposlenih-u-osnovnim-skolama-o-realizaciji-onlajn-nastave.
  html.
• Aslan, A., Silvia, S., Nugroho, B. S., Ramli, M. & Rusiadi, R. (2020). Teacher’s leadership teaching strategy supporting student learning during the Covid-19 disruption. Nidhomul Haq: Jurnal Manajemen Pendidikan
  Islam, 5 (3), 321–333.
• Bozkurt, A., Jung, I., Xiao, J., Vladimirschi, V., Schuwer, R., Egorov, G. & Paskevicius, M. (2020). A global outlook to the interruption of education due to COVID-19 pandemic: Navigating in a time of uncertainty
  and crisis. Asian Journal of Distance Education, 15 (1), 1–126.
• Giovannella, C., Marcello, P. & Donatella, P. (2020). The effects of the Covid-19 pandemic on Italian learning ecosystems: The school teachers’ Perspective at the steady state. ID&A Interaction Design & Architecture(s),
  45, 264–286.
• Gökbulut, B. (2020). Distance Education Students’ Opinions on Distance Education. In: Durnali, M. & Limon, I. (Eds.). Enriching Teaching and Learning Environments With Contemporary Technologies (138–152).
  IGI Global.
• Decision on declaring a state of emergency (2020). The Official Gazette of RS, No. 29 [Odluka o proglašenju vanrednog stanja (2020). Službeni glasnik RS, br. 29].
• Decree on measures during the state of emergency (2020). The Official Gazette of RS, No. 31 [Odluka o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja (2020). Službeni glasnik RS, br. 30].
• Decision on closure of educational institutions of higher, secondary and primary educations and preschool education and care facilities (2020). The Official Gazette of RS, No. 30 [Uredba o merama za vreme vanrednog stanja (2020). Službeni glasnik RS, br. 31].
• Elfirdoussi, S., Lachgar, M., Kabaili, H., Rochdi, A., Goujdami, D. & El Firdoussi, L. (2020). Assessing distance learning in higher education during the COVID-19 pandemic. Education Research International. Retrieved May 11, 2021. from https://www.hindawi.com/journals/edri/2020/8890633/
• Li, R., Bunk, J. & Smidt, E. (2017). Understanding Faculty and Student Attitudes about Distance Education: The Importance of Excitement and Fear. In: Northcote, M. & Gosselin, K. P. (Eds.). Handbook of Research on
  Humanizing the Distance Learning Experience (410–435). IGI Global.
• Mandić, D., Ristić, M. (2017). Distance education [Obrazovanje na daljinu]. Belgrade: Faculty of Teacher Education, University of Belgrade [Beograd: Učiteljski fakultet, Univerzitet u Beogradu].
• Marzuki, M. & Malik, A. R. (2021). Kesulitan Guru Bahasa Inggris Dalam Menggunakan E-Learning Selama Pandemi COVID-19. Jurnal KIBASP (Kajian Bahasa, Sastra dan Pengajaran), 4 (2), 127–146. http://www.
  doi.org/ 10.31539/kibasp.v4i2.1693
• Nambiar, D. (2020). The impact of online learning during COVID-19: students’ and teachers’ perspective. The International Journal of Indian Psychology, 8 (2), 783–793.
• Nikolić, N., Milojević, Z. (2020). Current situation in online teaching in Serbia and the Region – Report [Trenutno stanje u onlajn nastavi u Srbiji i regionu – Izveštaj]. Belgrade: Educational Cultural Center. [Beograd:
  Obrazovni kulturni centar].
• Orhan, G., Beyhan, Ö. (2020). Teachers’ perception and teaching experiences on distance education trought synchronous video conferencing during Covid 19- pandemic. Social Sciences and Education Research Review,
  7 (1), 8–44.
• Ramij, M. & Sultana, A. (2020). Preparedness of online classes in developing countries amid COVID-19 Outbreak: A Perspective from Banglades: SSRN. Retrieved July 25, 2021. from https://papers.ssrn.com/sol3/papers.
  cfm?abstract_id=3638718.
• Shaista, S., Amrit, V. & Rajiv, M. T. (2020). Online teaching in medical training: Establishing good online teaching practices from cumulative experience. International Journal of Applied BasicMedical Research,
  10 (3), 149–155. https://doi.org/10.4103/ijabmr.IJANMR_358_20
• Sutiah, S., Slamet, S., Shafqat, A. & Supriyono, S. (2020). Implementation of distance learning during the Covid-19 pandemic in faculty of education and teacher training. Cypriot Journal of Educational Sciences, 15
  (5), 1204–1214. https://doi.org/10.18844/cjes.v15i5.5151 •• Sutarto, S., Sari, D. P. & Fathurrochman, I. (2020). Teacher strategies in online learning to increase students’ interest in learning during COVID-19 pandemic. Journal Konseling dan Pendidikan, 8 (3), 129–137.
• Terenko, O. & Ogienko, O. (2020). How to Teach Pedagogy Courses Online at University in COVID-19, Pandemic: Search for Answers. Romanian Journal for Multidimensional Education [Revista Romaneasca pentru
  Educatie Multidimensionala], 12, 173–179.
• Vasilijević, D. (2016). Educational technology – selected topics [Obrazovna tehnologija – izabrane teme]. Uzice: Faculty of Pedagogy [Užice: Pedagoški fakultet].

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited