Milena M. Letić Lungulov, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy, email: milenaletic@ff.uns.ac.rs
Biljana S. Lungulov, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
Jovana J. Milutinović, University of Novi Sad, Faculty of Philosophy
Иновације у настави, XXXV, 2022/3, стр. 11–25

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2203011L

Summary: This study explores the predictive effects of several personality traits on academic achievement of gifted students. It is hypothesized that, interacting with their cognitive abilities, the spectrum of personality traits (in)directly determines differences in the level of academic achievement. On a sample of 473 students from Serbia, gifted in music, visual arts, sports and mathematics, several inventories were applied: Big Five Inventory, Pre-conscious Activity Scale, MOP 2002, Inventory of Moral Competencies, and Inventory of Emotional Competencies. The validation of the scales was conducted and the contribution of personality traits to the criterion variable was tested by standard multiple regression. Results showed that personality traits explained about 7% of the variance of the gifted students’ performance, and that different personality variables predicted the academic performance in different domains of giftedness. Although the determining effect of the examined variables was demonstrated, all causal conclusions referring to personality traits as predictors of academic achievement should be taken with caution. The obtained results provide new possibilities for research in the field of the non-intellectual sphere concerning the gifted students, and indicate new dimensions that should be taken into account during pedagogical work.

Keywords: basic personality dimensions, originality/creativity, motive of achievement, moral properties, emotional intelligence

ПЕРСОНАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ КАО ПРЕДИКТОРИ ШКОЛСКОГ ПОСТИГНУЋА ДАРОВИТИХ УЧЕНИКА

Иако школско постигнуће даровитих ученика представља разрађену област емпиријске експлорације, преглед релевантне литературе показује недовољну истраженост ове проблематике барем у два аспекта. Као прво, с обзиром на то да се схватање оптималних модела предикције школског постигнућа даровитих ученика своди на прилично уопштене препоруке о нужности комбиновања когнитивних и некогнитивних фактора, питање прецизнијег описа оптималних модела предикције, нарочито његовог личносног сегмента, и даље остаје отворено. Друго, уочено је да су савремена истраживања школског постигнућа у популацији даровитих превасходно управљена на изналажење универзалниих чинилаца ове варијабле, чиме се занемарује њихова специфичност у односу на домен манифестовања даровитости. Стога се у овом раду акценат ставља на употпуњавање сазнања о школском постигнућу даровитих ученика у два запостављена аспекта. Циљ рада односио се на испитивање процента варијансе у школском постигнућу да ровитих ученика који се може објаснити предиктивним моделом појединих персоналних карактеристика, као и утврђивање констелације испитиваних варијабли које најбоље предвиђају школску успешност ученика даровитих у различитим доменима. У спецификовању персоналних карактеристика избор је сведен на базичне димензије личности ‒ „великих пет” (неуротицизам, екстраверзија, отвореност, сарадљивост, савесност), склоност
ка оригиналности и креативности, мотив постигнућа (такмичење са другим људима, истрајност у остваривању циља, оријентација ка планирању), морална својства (интегритет, одговорност, саосећање, праштање) и емоционалну интелигенцију (самосвест, владање самим собом, друштвена свест, управљање односима). Кад је реч о школском постигнућу, његова операционализација је обављена преко две врсте индикатора: просечна оцена и учешћа и награде на такмичењима. Истраживање је спроведено на узорку од 473 испитаника (123 математички даровита, 152 спортски даровита, 102 музички даровита и 96 ликовно даровитих ученика), који похађају специјализоване средње школе за даровите из Новог Сада, Београда и Краљева. У истраживању су примењени следећи инструменти: инвентар „великих пет”, скала предсвесне активности, МОП 2002, инвентар моралних компетенција и инвентар емоционалних компетенција. Иако добијени резултати указују на то да проучаване карактеристике личности објашњавају само око 7% варијансе школског постигнућа даровитих ученика, у раду се закључује да допринос ових димензија јесте значајан јер говори у прилог томе да школско постигнуће даровитих није искључиво способносне природе и сугерише да се академски успех даровитих ученика не може обухватно описати ако се не разматрају и некогнитивни аспекти личности. Судећи по налазима спроведеног истраживања, успешност даровитих у школском контексту може се предвидети на основу особина уз које се везује нека врста резистентности на унутрашње и спољне дистракторе активности, а са којима су повезане продорност и пријемчивост за поступање по унапред утврђеним правилима. Закључује се да је са одређеном поузданошћу могуће предвидети изврсност у академском постигнућу даровитог ученика који поседује наглашен интегритет, низак степен друштвене свести,
владања самим собом и неуротицизма, те висок ниво отворености. Налази указују и на то да различите личносне варијабле предвиђају школску успешност у различитим доменима даровитости. С тим у вези, у предвиђању школског постигнућа музички даровитих ученика пресудну улогу има такмичење са самим собом; школска успешност у домену сликарства највише је детерминисана оскудном способношћу владања собом и својим емоцијама. Успех у школи спортски даровитих ученика није показао значајну повезаност са проучаваним својствима, док се школско постигнуће математички даровитих ученика најбоље предвиђа особинама попут одговорности и савесности. Такви резултати отварају нове могућности за истраживања у подручју ванинтелектуалне сфере даровитих и указују на нове димензије о којима треба водити рачуна приликом васпитно-образовног рада са њима.

Кључне речи: базичне димензије личности, емоционална интелигенција, морална својства, мотив постигнућа, оригиналност/креативност

References

• Abdulla Alabbasi A. M. A., Ayoub A. E. A. & Ziegler, A. (2020). Are gifted students more emotionally intelligent than their non-gifted peers? A meta-analysis. High Ability Studies, 32, 189‒217. http://www.doi.org/10.1080/13
  598139.2020.1770704
• Altaras, A. (2006). Darovitost i podbacivanje. Pančevo: Mali Nemo.
• Andersen, S. C., Gensowski, M., Ludeke, S. G. & John, O. P. (2020). A stable relationship between personality and academic performance from childhood through adolescence. An original study and replication in hundred-thousand-person samples. Journal of Personality, 88 (5), 925‒939. http://www.doi.org/10.1111/jopy.12538
• Arya, M. & Maury, S. P. (2016). Relationship between creativity, intelligence and academic achievement among school going children. Studies on Home and Community Science, 10 (1‒3), 1‒7. http://www.doi.org/10.1080/09
  737189.2016.11885359
• Berkowitz, M. W. & Hoppe, M. A. (2009). Character education and gifted children. High Ability Studies, 20 (2), 131–142. http://www.doi.org/10.1080/13598130903358493
• Benninga, J. S., Berkowitz, M. W., Kuehn, P. & Smith, K. (2003). The relationship of character education implementation and academic achievement in elementary schools. Journal of Research in Character Education, 1 (1),
  19‒32.
• Brackett, M. A., Mayer, J. D. & Warner, R. M. (2004). Emotional intelligence and its relation to everyday behavior. Personality and Individual Differences, 36 (6), 1387‒1402. http://www.doi.org/10.1016/S0191-8869(03)00236-8
• Chamorro-Premuzic, T. & Furnham, A. (2003). Personality traits and academic examination performance. European Journal of Personality, 17 (3), 237‒250. http://www.doi.org/10.1002/per.473
• Chamorro-Premuzic, T. & Furnham, A. (2008). Personality, intelligence and approaches to learning as predictorsof academic performance. Personality and Individual Differences, 44 (7), 1596‒1603. http://www.doi.
  org/10.1016/j.paid.2008.01.003
• Cox, R. (2012). Sport psychology: Concepts and applications (7th ed.). Boston, MA: McGraw-Hill.
• Csikszentmihalyi, M., Rathunde, K. R., Whalen, S. & Wong, M. (1993). Talented teenagers: The roots of success and failure. New York: Cambridge University Press.
• Elias, M. J., White, G. & Stepney, C. (2014). Surmounting the challenges of improving academic performance: Closing the achievement gap through social emotional and character development. Journal of Urban Learning, Teaching, and Research, 10, 14‒24.
• Feist, G. J. (1999). The influence of personality on artistic and scientific creativity. In: Sternberg, R. J. (Ed.). Handbook of creativity (271‒294). Cambridge: Cambridge University Press.
• Franceško, M., Mihić, V. i Bala, G. (2002). Struktura motiva postignuća merena skalom MOP 2002. In: Franceško, M., Čukić, B. (Eds.). Ličnost u višekulturnom društvu (134‒143). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Furnham, A., Monsen, J. & Ahmetoglu, G. (2009). Typical intellectual engagement, Big Five personality traits, approaches to learning and cognitive ability predictors of academic performance. British Journal of Educational
  Psychology, 79 (4), 769‒782. http://www.doi.org/10.1348/978185409X412147
• Gardner, W. L. & Stough, C. (2002). Examining the relationship between leadership and emotional intelligence in senior level managers. Leadership and Organization Development Journal, 23 (2), 68‒78. http://www.doi.
  org/10.1108/01437730210419198
• Goleman, D. (1995). Emotional intelligence. New York: Bantam Books.
• Goleman, D., Boyatzis, E. R. & McKee, A. (2013). Primal leadership: Unleashing the power of emotional intelligence. Boston, Massachusetts: Harvard Business Press.
• Holland, J. L. & Baird, L. L. (1968). The preconscious activity scale: The development and validation of an originality measure. Journal of Creative Behavior, 2 (3), 217‒226. http://www.doi.org/10.1002/j.2162-6057.1968.
  tb00106.x
• John, O. P. & Srivastava, S. (1999). The Big Five trait taxonomy: History, measurement, & theoretical perspectives. In: Pervin, L. A. & John, O. P. (Eds.). Handbook of personality: Theory and research (102‒138). New York:
  The Guilford Press.
• John, O. P., Naumann, L. P. & Soto, C. J. (2008). Paradigm shift to the integrative Big Five trait taxonomy: history, measurement, and conceptual issues. In: John, O. P., Robins, R. W. & Pervin, L. A. (Eds.). Handbook of
  personality: Theory and research (114‒158). New York: The Guilford Press.
• Karwowski, M., Jankowska, D. M., Brzeski, A., Czerwonka, M., Gajda, A., Lebuda, I. & Beghetto, R. A. (2020). Delving into Creativity and Learning. Creativity Research Journal, 32 (1), 4‒16. http://www.doi.org/10.1080/10
  400419.2020.1712165
• Komarraju, M., Karau, S. & Schmeck, R. R. (2009). Role of the Big Five personality traits in predicting college students’ academic motivation and achievement. Learning and Individual Differences, 19 (1), 47‒52. http://
  www.doi.org/10.1016/j.lindif.2008.07.001
• Laidra, K., Pullmann, H. & Allik J. R. (2007). Personality and intelligence as predictors of academic achievement: A cross-sectional study from elementary to secondary school. Personality and Individual Differences, 42
  (3), 441‒451. http://www.doi.org/10.1016/j.paid.2006.08.001
• Lee, S. Y. & Olszewski-Kubilius, P. (2006). The emotional intelligence, moral judgment, and leadership of academically gifted adolescents. Journal for the Education of the Gifted, 30 (1), 29‒67. http://www.doi.org/10.1177/016235320603000103
• Lennick, D., & Kiel, F. (2011). Moral intelligence 2.0: Enhancing business performance and leadership success in turbulent times. Boston: Pearson Education.
• Mammadov, S., Cross, T. L. & Olszewski-Kubilius, P. (2021). A look beyond aptitude: The relationship between personality traits, autonomous motivation, and academic achievement in gifted students. Roeper Review, 43 (3),
  161‒172. http://www.doi.org/10.1080/02783193.2021.1923595
• Mayer, R. E. (2005). The scientific study of giftedness. In: Sternberg, R. J. & Davidson, J. E. (Eds.). Conceptions of giftedness (437‒447). Cambridge: Cambridge University Press. http://www.doi.org/10.1017/
  CBO9780511610455.025
• McCoach, D. B. (2002). A validation study of the school attitude assessment survey. Measurement and Evaluation in Counseling and Development, 35 (2), 66‒77. http://www.doi.org/10.1080/07481756.2002.12069050
• McCrae, R. R. (1996). Social consequences of experiential openness. Psychological Bulletin, 120 (3), 323‒337. http://www.doi.org/10.1037/0033-2909.120.3.323
• Nami, Y., Marsooli, H. & Ashouri, M. (2014). The relationship between creativity and academic achievement. Procedia – Social and Behavioral Sciences, 114, 36‒39. http://www.doi.org/10.1016/j.sbspro.2013.12.652
• Naderi, H., Abdullah, R., Aizan, H.T., Sharir, J. & Kumar, V. (2010). Relationship between creativity and academic achievement: A study of gender differences. Journal of American Science, 6 (1), 181‒190.
• Narváez, D. (1993). High achieving students and moral judgment. Journal for the Education of the Gifted, 16 (3), 268‒279. http://www.doi.org/10.1177/016235329301600304
• Neihart, M. (1999). The impact of giftedness on psychological well-being: What does the empirical literature say? Roeper Review, 22 (1), 10‒17. http://www.doi.org/10.1080/02783199909553991
• O’Connor, M. C. & Paunonen, S. V. (2007). Big Five personality predictors of post-secondary academic performance. Personality and Individual Differences, 43 (5), 971‒990. http://www.doi.org/10.1016/j.paid.2007.03.017
• Palaniappan, A. K. (2005). Creativity and academic achievement: A Malaysian perspective. Shah Alam: Karisma Publications.
• Palmer, B., Walls, M., Burgess, Z. & Stough, C. (2001). Emotional intelligence and effective leadership. Leadership and Organization Development Journal, 22 (1), 5‒10. http://www.doi.org/10.1108/01437730110380174
• Pekić, J. (2011a). Relacije kreativnosti i školskog postignuća u kontekstu različitih akademskih domena. Primenjena psihologija, 4 (3), 295‒306.
• Pekić, J. (2011b). Karakteristike porodica sa akademski darovitim adolescentom (neobjavljena doktorska disertacija). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Peperkorn, C. & Wegner, C. (2020). The big-five-personality and academic self-concept in gifted and nongifted students: A systematic review of literature. International Journal of Research in Education and Science (IJRES), 6 (4), 649‒667. http://www.doi.org/10.46328/ijres.v6i4.1290
• Peters, W. A. M., Grager-Loidl, H. & Supplee, P. (2000). Underachievement in gifted children and adolescents: Theory and practice. In: Heller, K. A., Mönks, F. J., Subotnik, R. & Sternberg, R. J. (Eds.). International handbook of giftedness and talent (2nd ed.) (609‒620). Oxford: Elsevier. http://www.doi.org/10.1016/B978-008043796-5/50043-7
• Poropat, A. E. (2009). A meta-analysis of the five-factor model of personality and academic performance. Psychological Bulletin, 135 (2), 322‒338. http://www.doi.org/10.1037/a0014996
• Rayneri, L. J., Gerber, B. L. & Wiley, L. P. (2006). The relationship between classroom environment and the learning style preferences of gifted middle school students and the impact on levels of performance. Gifted
  Child Quarterly, 50 (2), 104‒118. http://www.doi.org/10.1177/001698620605000203
• Roeper, A. & Silverman, L. K. (2009). Giftedness and moral promise. In: Cross, T. & Ambrose, D. (Eds.). Morality, ethics, and gifted minds (251‒264). New York: Springer Science + Business Media LLC. http://www.doi.
  org/10.1007/978-0-387-89368-6_19
• Silverman, L. K. (1994). The moral sensitivity of gifted children and the evolution of society. Roeper Review, 17 (2), 110‒116. http://www.doi.org/10.1080/02783199409553636
• Simmons, C. H. & Zumpf, C. (1986). The gifted child: perceived competence, prosocial moral reasoning, and charitable donations. The Journal of Genetic Psychology, 147 (1), 97‒105. http://www.doi.org/10.1080/0022132
  5.1986.9914484
• Snyder, F., Flay, B., Vuchinich, S., Acock, A., Washburn, I., Beets, M. & Li, K. K. (2009). Impact of a socialemotional and character development program on school-level indicators of academic achievement, absenteeism,
  and disciplinary outcomes: A matched-pair, cluster-randomized, controlled trial. Journal of Research on Educational Effectiveness, 3 (1), 26‒55. http://www.doi.org/10.1080/19345740903353436
• Sternberg, R. J. & O’Hara, L. A. (2000). Intelligence and creativity. In: Sternberg, R. J. (Ed.). Handbook of intelligence (611‒630). New York: Cambridge University Press. http://www.doi.org/10.1017/CBO9780511807947.028
• Subotnik, R. & Jarvin, L. (2005). Beyond expertise: Conceptions of giftedness as great performance. In: Sternberg, R. J. & Davidson, J. E. (Eds.). Conceptions of giftedness (343‒358). New York: Cambridge University Press.
  http://www.doi.org/10.1017/CBO9780511610455.020
• Tassi, F. & Schneider, B. H. (1997). Task-oriented versus other-referenced competition: Differential implications for children’s peer relations. Journal of Applied Social Psychology, 27 (17), 1557‒1580. http://www.doi.
  org/10.1111/j.1559-1816.1997.tb01613.x
• Terman, L. M. & Oden, M. H. (1959). Genetic studies of genius. Stanford: Stanford University Press.
• Tirri, K. (2010). Combining excellence and ethics: Implications for moral education for the gifted. Roeper Review, 33 (1), 59‒64. http://www.doi.org/10.1080/02783193.2011.530207
• Udvari, S. J. & Schneider, B. H. (2000). Competition and the adjustment of gifted children: A matter of motivation. Roeper Review, 22 (4), 212‒216. http://www.doi.org/10.1080/02783190009554040
• Whitmore, J. R. (1980). Giftedness, conflict, and underachievement. Boston: Allyn and Bacon.
• Winner, E. (1996). Gifted children: Myths and realities. New York: Basic Books.
• Wirthwein, L., Bergold, S., Preckel, F. & Steinmayr, R. (2019). Personality and school functioning of intellectually gifted and nongifted adolescents: Self-perceptions and parents’ assessments. Learning and Individual Differences, 73, 16‒29. http://www.doi.org/10.1016/j.lindif.2019.04.003
• Woitaszewski, S. A. & Aalsma, M. C. (2004). The contribution of emotional intelligence to the social and academic success of gifted adolescents as measured by the multifactor emotional intelligence scale – adolescent
  version. Roeper Review, 27 (1), 25‒30. http://www.doi.org/10.1080/02783190409554285
• Zeidner, M., Shani-Zinovich, I., Matthews, G., & Roberts, R. (2005). Assessing emotional intelligence in gifted and non-gifted high school students: Outcomes depend on the measure. Intelligence, 33 (4), 369‒391. http://
  www.doi.org/10.1016/j.intell.2005.03.001

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited