Владан М. Марковић, Универзитет Сингидунум, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Београд, Република Србија, имејл: vladanmarkovic@singidunum.ac.rs
Милош М. Милошевић, Универзитет Сингидунум, Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту, Београд, Република Србија
Иновације у настави, XXXV, 2022/3, стр. 134–145

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2201001T

Резиме: Циљ овог рада је испитивање става о увођењу пливања у наставу физичког и здравственог васпитањa деце. Постављене су основне теоријске смернице и анализирани разлози зашто би увођење часова пливања представљало квалитативан корак напред у настави физичког и здравственог васпитања. На основу теоријске анализе конструисан је Упитник става о пливању у физичком васпитању, који садржи 17 тврдњи, на које се одговара путем петостепених скала процене Ликертовог типа. Извршено је анкетирање 104 тренера, професора ФФК, активних пливача и родитеља чија деца су имала од шест до десет година. Анкетом су такође прикупљени подаци о социјално-демографским карактеристикама, пливачким и спортским навикама. Резултати дескриптивне статистичке анализе говоре о изузетно позитивном ставу када је у питању пливање у физичком васпитању (М=4.52, SD=0.29). Дескриптивна статистичка анализа доказује да су здравствено–рекреативни циљеви бављења пливањем (М=4.81) знатно испред спортских и такмичарских (М=2.33). Када је у питању процена емоција у вези са бављењем пливањем, такође се може извести закључак да су рекреација (М=4.85) и забава (М=4.66) важнији од такмичења (М=3.72), односно да код деце изазивају позитивније емоције. Резултати анализе варијансе показују да не постоје статистички значајне разлике у ставу испитаника према пливању у физичком васпитању код субузорака формираних према социјално-демографским варијаблама.
Добијени резултати су потврда позитивних васпитних и развојних утицаја бављења пливањем. Постоје такође и многи проблеми око реализације идеје у вези са увођењем пливања у редовну наставу. За овакве акције најважније су организација и сарадња школе, нису толико велика уколико се у обзир узму развојни бенефити. Уочен позитиван став испитаника говори у прилог њиховој спремности да се ангажују и помогну у имплементацији оваквих програма.

Кључне речи: физичко васпитање, спорт, пливање, редовна настава, ваннаставне активности

Summary: The aim of this paper is to examine the attitude towards the implementation of swimming in the teaching of physical and health education of children. The introduction of swimming as a mandatory program content of physical education is one of the possible innovations of this type which was the subject of the research and analysis of this paper. On the basis of theoretical analysis, “The Questionnaire on Swimming in Physical Education,” containing 17 statements which are answered via five-point Likert-type assessment scales was constructed. A total sample of 104 subjects, coaches, teachers of physical education and sport, active senior swimmers, and parents with children between the ages of six and ten were interviewed. The data on the socio-demographic characteristics, swimming, and sports habits were collected. The results of the descriptive statistical analysis and the reliability analysis by Crombach’s Alpha method (α = 0.75) indicate good metric characteristics of the questionnaire. The results of the descriptive statistical analysis show an extremely positive attitude of parents when it comes to swimming in physical education (M = 4.52, SD = 0.29). The descriptive statistical analysis supports the assumption that health and recreational goals of swimming (M = 4.81) are significantly ahead of sports and competition (M = 2.33). When it comes to assessing the emotions associated with swimming, it can also be concluded that recreation (M = 4.85) and entertainment (M = 4.66) are more important than competition (M = 3.72), i.e., that they provoke more positive emotions among children. The results of the variance analysis show that there are no statistically significant differences in attitudes towards swimming in physical education in the subsamples formed according to sociodemographic variables. The obtained results are primarily a confirmation of the positive educational and developmental effects of swimming. Furthermore, many problems exist with the realization of the idea of introducing swimming in regular classes. For such actions, the most important aspects include organization and cooperation of schools, sports centers and the local community, while the financial resources that need to be invested are not so great if the development benefits for children are taken into account. The observed extremely positive attitude of the subjects speaks to their readiness to help and support the implementation of such programs.

Keywords: physical education, sport, swimming, regular classes, extracurricular activities

Литература

• Carlson, T. B. (1995). We hate gym: Student alienation from physical education. Journal of Teaching in Physical Education, 14, 467–477. http://www.doi.org/10.1123/jtpe.14.4.467
• Coakley, J. (1996). Socialization through Sports. In: Oded, O. B. (Ed). The Child and Adolescent Athlete (353– 364). Oxford: Blackwell Science.
• Geron, E. (1996). Intelligence of Child and adolescent Participants in Sport. In: Oded, O. B. (Ed). The Child and Adolescent Athlete (399–4179. Oxford: Blackwell Science.
• Harris, K. C., Kuramoto, L. K., Schulzer, M. & Retallack, J. E. (2009). Effect of school-based physical activity interventions on body mass index in children: a meta-analysis. CMAJ, 180 (7), 719–26. http://www.doi.
  org/10.1503/cmaj.080966
• Jevtić, B. (2006). Međunarodne inicijative i izgradnja okruženja fizičkog vaspitanja u Srbiji. Inovacije u nastavi, 19 (4), 27–39.
• Luke, M. D. & Sinclair, G. D. (1991). Gender differences in adolescents’ attitudes towards school physical education. Journal of Teaching in Physical Education, 11, 31–46.
• Marković, V. (2017). Plivanje. Beograd: Univerzitet Singidunum.
• Marković, V. (2019). Vaterpolo. Beograd: Caligraf.
• Marković, V., Živković, A. i Milošević, M. (2019). Plivanje u fizičkom vaspitanju dece. 1. Nacionalna naučna i stručna konferencija Aktuelnosti u teoriji i praksi sporta, fizičkog vaspitanja i rekreacije. Fakultet sporta i
  fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu.
• Milošević, M. (2019). Srpski film u doba novih medija (2010–2016) (doktorska disertacija). Beograd: Fakultet dramskih umetnosti.
• Milošević, M., Čolović, M. (2019). Razvojna i pedagoška psihologija sa primenom u sportu i fizičkom vaspitanju. Beograd: Univerzitet Singidunum.
• Milošević, M., Milošević, M. (2013). Specijalno fizičko obrazovanje: naučne osnove. Beograd: CEDIP.
• Perloff, R. M. (2016). The Dynamics of Persuasion: Communication and Attitudes in the Twenty-First Century. London: Routledge.
• Rot, N. (2010). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Smiljanić, V. (1991). Razvojna psihologija. Beograd: Društvo psihologa Srbije.
• Stanišić, S. (2019). Ishrana i zdravlje. Beograd: Delfi.
• Warburton, D. E., Nicol, C. W. & Bredin, S. S. (2006). Health benefits of physical activity: the evidence. CMAJ, 174 (6), 801–9.
• World Health Organisation (2018). World health statistics 2018: monitoring health for the SDGs, sustainable development goals. Luxemburg: World Health Organisation.