Локални говор ученика oсновношколског узраста из Врања и настава граматике српског језика

Драгана В. Станковић,  Универзитет у Нишу, Педагошки факултет у Врању, Врање, Србија, имејл: draganast@pfvr.ni.ac.rs
Иновације у настави, XXXV, 2022/2, стр. 117–130

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2202117S

Резиме: Стваралачка, модерна настава српског језика актуeлизује питање места локалног говора ученика у настави граматике. При усвајању језичког стандарда неопходно је поћи од локалног говора ученика, пажљиво и креативно упоређивати та два језичка идиома. У складу с тим, предмет овог рада јесте локални говор ученика основношколског узраста из Врања у настави граматикe српског језика. Циљ рада је утврђивање степена присуства појединих језичких црта у дијалекатском облику у говору ученика и њихове заступљености у наставним програмима за предмет Српски језик (настава граматике) у основној школи. У прилог постављеном циљу најпре је утврђена фреквентност употребе дијалекатских облика језичких црта у говору ученика израчунавањем индекса фреквенције, у складу са методологијом актуелних социолингвистичких истраживања, а затим је извршена анализа програмских садржаја из граматике. Добијени резултати показују које јези-
чке црте не задају веће проблеме при усвајању, а које се теже усвајају, што би требало имати у виду при реализацији наставе српског језика. На основу добијених резултата назначени су могући правци прилагођавања наставних програма говорним навикама ученика из Врања. Аналитички оквир предложен у овом раду нуди модел истраживања локалног говора ученика, који би се могао применити у неком даљем обимнијем истраживању говора ученика на ширем подручју призренско-тимочке говорне зоне. Истраживања по овом моделу могла би да допринесу иновирању наставних програма за предмет Српски језик у основној школи и њиховом прилагођавању призренско-тимочком говорном подручју.

Кључне речи: локални говор ученика, дијалекатски облици, настава граматике српског језика, наставни програми за предмет Српски језик у основној школи.

Summary: Creative, modern teaching of Serbian language actualizes the issue of the place of local speech of students in grammar teaching. When adopting a language standard, it is necessary to start from the local speech of the students and compare these two language idioms. Accordingly, the subject of this paper is the local speech of elementary school students from Vranje in teaching Serbian grammar. The aim of this paper is to determine the degree of presence of certain linguistic traits in dialect form in the speech of students and their representation in the Serbian language curricula (grammar teaching) for elementary school. For the purpose of this paper we determined the frequency of using dialect forms of certain linguistic traits by calculating the frequency index, in accordance with the methodology of sociolinguistic studies, and then we analyzed the Serbian language curricula. The obtained results show which linguistic traits do not cause major problems in adoption, which has to be taken into account in Serbian language teaching process. According to the obtained results, possible directions of curriculum innovation are indicated in line with the speaking habits of students from Vranje. The analytical framework proposed in this paper offers a model of students’ local speech research, which could be applied in some further extensive research of student speech in the wider area of Prizren-Timok speech area. The research following this model could contribute to the innovation of the Serbian language curricula in elementary school and their adaptation to the Prizren-Timok speaking area.

Keywords: local speech of students, dialect forms, teching grammar of Serbian language, Serbian language curricula.

Литература

  • Bogdanović, N. (2003). Dijalekat i škola. Srpski jezik, 8 (1–2), 581–585.
  • Bošnjaković, Ž. (2006). Značaj dijalektologije u reformisanom sistemu obrazovanja. Godišnjak Filozofskog fakuleta u Novom Sadu, 31, 347–353.
  • Bošnjaković, Ž. (2009a). Odnos standardnih i dijalekatskih osobina u govoru učenika nekih banatskih osnovnih škola. Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 38 (1), 341–350.
  • Bošnjaković, Ž. (ur.). (2009b). Govor Novog Sada. Sveska 1: Fonetske osobine. Novi Sad: Filozofski fakultet, Odsek za srpski jezik i lingvistiku.
  • Ćupić, D. (2001). Nastava jezika i dijalekat. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 33, 346–350.
  • Dešić, M. (1981). Uloga lokalnog govora u razvijanju govorne kulture učenika. Naš jezik, 25 (3), 162–166.
  • Ivić, P. (1986). Naši dijalekti i moderno doba. U: Ivić, P. (ur.). Srpski narod i njegov jezik (91–106). Beograd: Srpska književna zadruga.
  • Ivić, M. (1997). Jezička individualnost grada. U: Ivić, M. (ur.). O Vukovom i vukovskom jeziku (101–108). Beograd: Biblioteka XX vek – Čigoja štampa.
  • Janjić, M., Novaković, A. (2015). Nastavno dizajniranje časova srpskog jezika. Niš: Filozofski fakultet.
  • Janjić, M. (2005). Nastava padeža u teoriji i praksi. Vranje: Učiteljski fakultet – Aurora.
  • Janjić, M. (2016). Afektivne strategije u nastavi akcenata na području prizrensko-timočkog dijalekta. U: Žugić, R. (ur.). Dijalekti srpskog jezika: istraživanja, nastava, književnost (369–381). Međunarodni naučni skup Dijalekti srpskog jezika: istraživanja, nastava, književnost, 11. i 12. 5. 2014. Leskovac – Vranje: Leskovački kulturni centar – Univerzitet u Nišu, Pedagoški fakultet u Vranju.
  • Jović, D. (1983). Književni jezik i urbani idiom. U: Vulović, D., Stojiljković, Z. (ur.). Jezik u savremenoj komunikaciji: tribina (34–52). Beograd: Centar za marksizam Univerziteta u Beogradu – Privredno finansijski vodič.
  • Marinković, S. (1995). Metodika kreativne nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Kreativni centar.
  • Marinković, J., Janjić, J. (2009). Diferencijalna gramatika: srpski jezik i prizrensko-timočki govorni prostor. Vranje: Učiteljski fakultet – Aurora.
  • Marinković, J. (2010). Razlikovna gramatika: srpski jezik i prizrensko-timočki govorni prostor. Vranje: Aurora.
  • Miloradović, S. (2009). Status objekatske reduplikacije u srpskim narodnim govorima. Godišnjak za srpski jezik i književnost, 22 (9), 287–297.
  • Moskovljević, (1921). Nekoliko reči o beogradskom govoru. U: Zbornik Filoloških i lingvističkih studija: Aleksandru Beliću povodom 25-godišnjice njegova naučna rada posvećuju njegovi prijatelji i učenici (132–140). Beograd – Beč: S. B. Cvijanović – A. Holchauzen.
  • Nikolić, B. (1956). Korišćenje dijalekatskih pojedinosti u nastavi našeg jezika. Književnost i jezik, 8–9, 490–492.
  • Nikolić, V. (1998). Uloga jezičkog osećanja i jezika sredine u poimanju strukture jezika i meta jezika gramatike. Školski čas, 14 (1–2), 65–79.
  • Peco, A. (1995). O jednom problemu istorijske fonetike srpskohrvatskog i makedonskog jezika (O sudbini foneme h u tim južnoslovenskim jezicima). Makedonski jazik, 40–41, 419–427.
  • Radić, P. (2003). O dva aspekta balkanizacije srpskog književnog jezika. Južnoslovenski filolog, 59, 105–152.
  • Piper, P., Klajn, I. (2014). Normativna gramatika srpskog jezika. Novi Sad: Matica srpska.
  • Radić, P. (2008). Dijalekat i norma u nastavi srpskog jezika. Književnost i jezik, 40 (1–2), 127–140.
  • Simić, R. (2005). Dijalekat i književni jezik.. U: Ostojić, B. (ur.). Šesti lingvistički skup „Boškovićevi dani”: radovi sa naučnog skupa (9–19). Lingvistički skup Boškovićevi dani, 19. i 20. 6. 2005. Podgorica: Crnogorska akademija nauka i umјetnosti.
  • Smiljković, S., Žugić, R. i Stojanović, S. (2009). Nastava srpskog jezika na dijalekatskom području. Vranje: Učiteljski fakultet.
  • Stakić, M. (2021). Ortoepija u programima za mlađe razrede osnovne škole. Inovacije u nastavi, 34 (1), 109–122. http://www.doi.org/ 10.5937/inovacije2101109S
  • Stanković, D. (2018). Govor vranjske dece predškolskog i školskog uzrasta – sociolingvistički pristup (doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet.
  • Tanasić, S. (2001). Standardni jezik i dijalekti. Naš jezik, 34 (1–2), 123–130.
  • Toma, P. L. (1998). Govori Niša i okolnih sela. Beograd – Niš: Institut za srpski jezik SANU – Prosveta.
  • Vrećić, D. (1975). Prevencija i korekcija lokalizma u govoru učenika osnovne škole. Pedagoška stvarnost, 21 (9), 544–549.
  • Vrećić, D. (1977). Osnovna škola i problemi lokalnog govora u nastavi srpskohrvatskog jezika. Pedagoška stvarnost, 23 (5), 365–376.
  • Žugić, R., Smiljković, S. (2009). O značaju diferencijalne gramatike prizrensko-timočkog dijalekta i standardnog srpskog jezika u nastavi na jugoistoku Srbije. U: Žugić, R. (ur.). Dijalekat – dijalekatska književnost (9–25). Naučni skup Dijalekat – dijalekatska književnost, 25. i 26. 9. 2008. Leskovac: Leskovački kulturni centar.

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345