Neda R. Milošević, College of Social Work, Belgrade, Serbia, имејл: neda.milosevic@asp.edu.rs
Mile G. Vuković, University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Belgrade, Serbia
Ivana D. Ristić, University of Priština in Kosovska Mitrovica, Teacher Education Faculty, Leposavić, Serbia

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2201118M

Abstract: This study is based on theoretical and empirical understanding of phonemic awareness in Serbian speaking children with and without specific language impairment (SLI). The aim of this paper is to compare the phonemic awareness in children with SLI and children with typical language development (TLD) who are between 5.11 and 7 years of age. This study included 40 participants with SLI and 80 participants with TLD. The subtest for evaluation of phonemic awareness from The Test for Evaluating Reading and Writing Pre-Skills – PredČiP (Kuvač Kraljević & Lenček, 2012) was used. Statistically significant differences were confirmed on both tasks of phonemic awareness (p < .001). The half of children of the SLI group had borderline or poor achievement, generally lower than children with TLD. Bearing in mind that Serbian language has a regular orthography and clear morphological specificities, compared to most world languages, it is expected that Serbian-speaking children would master phonological awareness tasks more easily. Consequently, we believe that an early detection of phonological disorders is particularly important for the Serbian-speaking children. Having in mind that literature data indicate that children who, prior to starting school, are diagnosed with SLI, later encounter interference with reading and writing, we suggest the implementation of a analspecific preventive program for developing phonological skills, or training of phonemic awareness, in all children.

Keywords: phonological ability, phonemic awareness, specific language impairment, typical language development.

Неда Р. Милошевић
Висока школа социјалног рада, Београд, Србија

Миле Г. Вуковић
Универзитет у Београду, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд, Србија

Ивана Д. Ристић
Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици,
Учитељски факултет, Лепосавић, Србија

ФОНЕМСКА СВЕСНОСТ КАО ИНДИКАТОР ПРЕТЧИТАЧКИХ СПОСОБНОСТИ
КОД ДЕЦЕ СА СРПСКОГ ГОВОРНОГ ПОДРУЧЈА
БЕЗ СПЕЦИФИЧНОГ ПОРЕМЕЋАЈА ЈЕЗИКА И СА ЊИМ

У овом раду сагледавамо фонолошке способности у контексту Вагнер–Торгесеновог модела фонолошке обраде, који фонолошку обраду посматра као вишедимензионалну способност. Према овом моделу, фонолошка способност обухвата три независне, али корелативне компоненте: фонолошку свест, фонолошко памћење и брзо именовање (брзо препознавање речи). Стога, ова студија се заснива на теоријском и емпиријском разумевању фонемске свести код деце која говоре српски језик са и без специфичног језичког поремећаја (СЈП). Фонемска свест представља основу фонолошког, а индиректно и ортографског декодирања, односно формирања фонолошких репрезентација, због чега снажно утиче на почетне фазе стицања вештине читања. У језицима са регуларном ортографијом фонолошка структура штампане речи је лако доступна, коришћењем једноставног обрасца претварања графеме у фонему. Насупрот томе, у језицима са нерегуларном ортографијом, као што су енглески или хебрејски, читаоци су приморани да обрађују штампану реч користећи веће фонолошке јединице. Стога, постоје и радови који указују како ортографска сложеност утиче на везу између читања и фонолошке свести. За разлику од нетранспарентне или дубоке ортографије енглеског језика, српски језик има директна и недвосмислена подударања графема и фонема, где сваком слову одговара само један глас (укупно 30 знакова и исто толико фонема, од којих је пет самогласника). Даље, фонологија не варира у зависности од контекста и морфологије, што српски језик сврстава међу језике са транспарентним правописом. Имајући у виду да ова врста истраживања на српском језику досад није рађена, сматрамо да ће резултати овог истраживања допринети нашим сазнањима о дефицитима фонемске свести, односно фонемској анализи и фонемској синтези код деце са СЈП на српском језику. Полазимо од претпоставке да ће деца која говоре српски језик са СЈП имати нижу фонемску свест у поређењу са децом типичног језичког развоја (ТЈР). Друга претпоставка је да ће боља постигнућа на задацима фонемске анализе бити повезана са бољим постигнућима на задацима фонемске синтезе у обе групе. Циљ овог рада је да се упореди фонемска свест код деце са СЈП и деце са типичним језичким развојем (ТЈР) узраста од пет година и једанаест месеци до седам година. Методе и процедуре. Ова студија обухватила је 120 учесника, оба пола, узраста од пет година и једанаест месеци до седам година. Узорак је подељен у две групе: СЈП групу и ТЈР групу. Група СЈП обухватала је 40 учесника са СЈП (осам девојчица и 32 дечака), просечне старости од седам година и девет месеци (SD=4.47 месеци). Деца са СЈП била су корисници Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију „Проф. др Цветко Брајовић“ у Београду, Република Србија. Од мерних инструмената коришћен је суптест за процену фонемске свести из Теста за процену предвештина читања и писања – ПредЧиП (Kuvač Kraljević & Lenček, 2012). Резултати. Статистички значајне разлике потврђене су на оба задатка фонемске свести (p<.001). Половина деце из СЈП групе је имала гранична или лоша постигнућа, генерално нижа од деце са ТЈР. Однос између фонемске анализе и фонемске синтезе истражен је коришћењем Спирманове корелације ранга у свакој групи посебно. Постојала је јака, позитивна корелација између две варијабле у СЈП групи (ρ=0,719, p<.001), као и у ТЈР групи (ρ=0,514, p<.001), што показује да су висока постигнућа на задатку фонемске анализе повезана са високим постигнућима на задацима фонемске синтезе. Закључци и импликације. Имајући у виду да српски језик има транспарентну ортографију и јасну морфолошку специфичност, у поређењу са већином светских језика, очекује се да ће деца која говоре српски језик лакше савладавати задатке фонолошке свести. Сходно томе, сматрамо да је рано откривање фонолошких поремећаја посебно важно за децу која говоре српски језик. Имајући у виду да подаци из литературе указују да деца код којих је пре поласка у школу дијагностикован СЈП, касније се сусрећу са сметњама у учењу читања и писања, стога предлажемо спровођење посебног превентивног програма за развој фонолошких вештина, односно тренинг фонемске свести код све деце.

Кључне речи: фонолошка способност, фонемска свест, специфични језички поремећај, типичан језички развој.

References:

• Anthony, J. L., Lonigan, C. J., Burgess, S. R., Driscoll Bacon, K., Phillips, B. M. & Cantor, B. G. (2002). Structure of preschool phonological sensitivity: Overlapping sensitivity to rhyme, words, syllables, and phonemes. Journal of Experimental Child Psychology, 82, 65–92.
• Biro, M. (1997). Weschler Intelligence Scale for children (Revised). Beograd: Društvo psihologa Srbije.
• Bishop, D. V. M. & Hayiou-Thomas, M. E. (2008). Heritability of specific language impairment depends on diagnostic criteria. Genes, Brain and Behavior, 7 (3), 365–372.
• Catts, H. W. (1993). The relationship between speech-language impairments and reading disabilities. Journal of Speech and Hearing Research, 36, 948–958.
• Catts, H. W., Adlof, S. M., Hogan, T. P. & Weismer, S. E. (2005). Are specific language impairment and dyslexia distinct disorders? Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 48, 1378–1396.
• Cordewener, K. A., Bosman, A. M. & Verhoeven, L. (2012). Characteristics of early spelling of children with Specific Language Impairment. Journal of communication disorders, 45 (3), 212–222.
• Čolić, G. R. (2015). Fonološka svesnost dece sa razvojnom disfazijom i dece tipičnog jezičkog razvoja. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 14 (2), 155–168.
• Dunn, L. M., Dunn, L. M., Kovačević, M., Padovan, N., Hržica, G., Kuvač Kraljević, J. & Palmović, M. (2010). Peabody slikovni test rječnika, PPVT-IIIHR. Zagreb: Naklada Slap.
• Ehri, L. C., Nunes, S. R., Willows, D. M., Schuster, B. V., Yaghoub-Zadeh, Z. & Shanahan, T. (2001). Phonemic awareness instruction helps children learn to read: Evidence from the National Reading Panel’s meta-analysis. Reading research quarterly, 36 (3), 250–287.
• Gillon, G. T. (2000). The efficacy of phonological awareness intervention for children with spoken language impairment. Language, Speech, and Hearing Services in Schools, 31 (2), 126–141.
• Hulme, C., Hatcher, P. J., Nation, K., Brown, A., Adams, J. & Stuart, G. (2002). Phoneme awareness is a better predictor of early reading skill than onset-rime awareness. Journal of experimental child psychology, 82 (1), 2–28.
• Ivšac Pavliša, J. (2009). Predvještine čitanja u djece s rizikom za teškoće učenja (disertacija). Zagreb: Edukacijsko-rehabilitacijski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
• Ivšac Pavliša, J. & Lenček, M. (2011). Phonological skills and phonological memory as basic literacy predictorssome differences between children with typical language development, children with perinatal brain lesions and children with specific language impairment. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 47 (1), 1–16.
• Kostić, Đ., Vladisavljević, S. i Popović, M. (1983). Testovi za ispitivanje govora i jezika (Tests for speech and language). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Koutsoftas, A. D., Harmon, M. T. & Gray, S. (2009). The effect of tier 2 intervention for phonemic awareness in a response-to-intervention model in low-income preschool classrooms. Language, Speech, and Hearing Services in Schools, 40 (2), 116–130.
• Kuvač Kraljević, J., Lenček, M. (2012). Priručnik za Test za procjenjivanje predvještina čitanja i pisanja (Test for evaluating reading and writing pre-skills). Jastrebarsko: Naklada Slap.
• Laing, S. & Espeland, W. (2005). Low intensity phonological awareness training in a preschool classroom for children with communication impairments. Journal of Communication Disorders, 38 (1), 65–82.
• Larkin, R. F., Williams, G. J. & Blaggan, S. (2013). Delay or deficit? Spelling processes in children with specific language impairment. Journal of communication disorders, 46 (5), 401–412.
• Leitãto, S., Hogben, J. & Fletcher, J. (1997). Phonological processing skills in speech and language impaired children. International Journal of Language & Communication Disorders, 32 (2s), 91–111.
• Leonard, L. B. (1989). Language learnability and specific language impairment in children. Applied Psycholinguistics, 10 (02), 179–202.
• Li, G. (2010). Phonological Processing Abilities and Reading Competence: Theory and Evidence. Bern: Peter Lang AG, International Academic Publishers.
• Milankov, V. (2016). Deficit fonološke svesnosti kod dece sa disleksijom i disortografijom (doktorska disertacija). Novi Sad: Medicinski fakultet.
• Miller, C. A., Kail, R., Leonard, L. B. & Tomblin, J. B. (2001). Speed of processing in children with specific language impairment. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 44 (2), 416–433.
• Milosevic, N., Milicevic, M. & Causevac, D. (2014). Phonological skills in children with specific language impairment. In: N. Chichevska-Jovanova, D. Dimitrova-Radojichikj & Z. Jachova (Eds.). Modern Aspects of Special Education and Rehabilitation of Persons with Disabilities: Conference Proceedings (351–362). Fourth International Conference, Ohrid, October 17th-19th 2013. Skopje: Faculty of Philosophy, Institute for Special Education and Rehabilitation.
• Milošević, N., Vuković, M. (2011). Leksičko-semantičke sposobnosti kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajima. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 10 (3), 435–445.
• Newbury, D. F., Bishop, D. V. & Monaco, A. P. (2005). Genetic influences on language impairment and phonological short-term memory. Trends in cognitive sciences, 9 (11), 528–534.
• Peeters, M., Verhoeven, L., Moor, J. & Balkom, H. (2009). Importance of speech production for phonological awareness and word decoding: The case of children with cerebral palsy. Research in Developmental Disabilities, 30 (4), 712–726.
• Ramus, F., Marshall, C. R., Rosen, S. & Van der Lely, H. K. (2013). Phonological deficits in specific language impairment and developmental dyslexia: towards a multidimensional model. Brain, 136 (2), 630–645.
• Shriberg, L. D. and Kwiatkowski, J. (1994). Developmental phonological disorders I: A clinical profile. Journal of Speech and Hearing Research, 37, 1100–1126.
• Shriberg, L., Tomblin, J. & McSweeny, J. (1999). Prevalence of speech delay in 6-year-old children and comorbidity with language impairment. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 42, 1461–1481.
• Stage, S. A. and Wagner, R. K. (1992). Development of young children’s phonological and orthographic knowledge as revealed by their spellings. Developmental Psychology, 28 (2), 287–296.
• Subotić, Lj., Sredojević, D. i Bjelaković, I. (2012). Fonetika i fonologija: Ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Tomblin, J. B., Records, N. L., Buckwalter, P., Zhang, X., Smith, E. & O’Brien, M. (1997). Prevalence of Specific Language Impairment in Kindergarten Children. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 40 (6), 1245–60.
• Torgesen, J. K., Wagner, R. K. & Rashotte, C. A. (1994). Longitudinal studies of phonological processing and reading. Journal of Learning Disabilities, 27, 276–286.
• Ukrainetz, T. A., Ross, C. L. & Harm, H. M. (2009). An investigation of treatment scheduling for phonemic awareness with kindergartners who are at risk for reading difficulties. Language, Speech, and Hearing Services in Schools, 40 (1), 86–100.
• Vaessen, A., Bertrand, D., Tóth, D., Csépe, V., Faísca, L., Reis, A. & Blomert, L. (2010). Cognitive development of fluent word reading does not qualitatively differ between transparent and opaque orthographies. Journal of Educational Psychology, 102 (4), 827.
• Van Weerdenburg, M., Verhoeven, L., Bosman, A. & Van Balkom, H. (2011). Predicting word decoding and word spelling development in children with Specific Language Impairment. Journal of Communication Disorders, 44 (3), 392–411.
• Vandewalle, E., Boets, B., Ghesquière, P. & Zink, I. (2012). Auditory processing and speech perception in children with specific language impairment: Relations with oral language and literacy skills. Research in Developmental Disabilities, 33 (2), 635–644.
• Vasić, S. (1994). Psiholingvistika. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Vukovic, M. & Stojanovik, V. (2011). Characterising developmental language impairment in Serbianspeaking children: a preliminary investigation. Clinical linguistics & phonetics, 25 (3), 187–197.
• Vukovic, M., Vukovic, I. & Stojanovik, V. (2010). Investigation of language and motor skills in Serbian speaking children with specific language impairment and in typically developing children. Research in developmental disabilities, 31 (6), 1633–1644.
• Wagner, R. K. & Torgesen, J. K. (1987). The nature of phonological processing and its causal role in the acquisition of reading skills. Psychological Bulletin, 101 (2), 192–212.
• Wagner, R. K., Torgesen, J. K., Rashotte, C. A., Hecht, S. A., Barker, T. A., Burgess, S. R., Donahue, J. & Garon, T. (1997). Changing relations between phonological processing abilities and word-level reading as children develop from beginning to skilled readers: A 5-year longitudinal study. Developmental Psychology, 33, 468–479.
  • Yopp, H. K. (1992). Developing phonemic awareness in young children. The Reading Teacher, 45 (9), 696–703.