Лидија В. Беко, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Београд, Србија, имејл: lidija.beko@rgf.bg.ac.rs
Драгослава Н. Мићовић, Криминалистичко-полицијски универзитет, Београд, Србија

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2201144B

Резиме: Овај рад доноси резултатe једногодишњег истраживања примене стрипа са темом геофорензике на часовима енглеског језика. Будући да су стрипови познати као савремена образовна стратегија, чија популарност у настави све више расте, сматрали смо да овакви модели језичких активности могу бити примењени и анализирани у раду са нашим студентима, с обзиром на то да стрип у универзитетској настави природних наука није до сада био уобичајена пракса. Спајање стрипа, геологије и геофорензике у настави енглеског језика по моделу CLIL (енг. Content and Language Integrated Learning) методе није усмерено ка томе да буде иновативна техника пер се, већ пре користан начин за подучавање науке и језика који може бити од помоћи студентима да путем слике, текста и комуникације усвоје ново знање, применљиво не само на часу језика, пољу студија или испиту већ и на тржишту рада. При креирању аутентичних стрипова као наставних материјала за потребе студената Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду коришћени су истинити извори, а један такав пример приложен је у тексту рада. Рад смо поделили у следеће делове: (1) увод о томе које смо принципе CLIL методе, стрипа и геофорензике користили; (2) који су језичко-методолошки циљеви постављени у раду; (3) методологија истраживања; (4) резултати истраживања, тј. квалитативне анализе која се бавила ставовима и искуствима студената и (5) закључна разматрања. Студенти анкетирани путем упитника отвореног типа (укупно 54 са прве и друге године студија) позитивно су одговорили на примену стрипа у настави, што упућује на закључак да примена стрипа има смисла као образовна активност.

Кључне речи: метода CLIL, геофорензика, стрип, језичко-методолошки циљеви, ставови студената.

Abstract: This paper has discussed the concept of integrating comic strips and geoforensics into CLIL English classes at university level and its potential and relevance to modern-day university education. Our assumption is that comic strips can greatly help to embrace geoforensics as an emerging interdisciplinary art that offers a whole new and previously unthought-of perspective to young geological engineers. As modern teaching is more demanding than that which relies entirely on the traditional pedagogical system, language teachers today, especially CLIL teachers, need to include as many different sources as possible in organizing teaching process. Motivation is, among other advantages, the reason why we think it is advisable to occasionally include comics in the learning process. At the end of this study, we conclude that the comic strips, despite their advantages, are not sufficiently analysed and represented in teaching. The research suggests that students recognize both linguistic, scientific, and aesthetic values of a comic strip, but are not sufficiently familiar with the possibility of including ethical aspects or logical reasoning in this new media of teaching. Raising the teacher’s awareness of the need for introducing comics at all teaching levels of university study is yet to be analysed, and requires careful planning in order to be successfully achieved.

Кeywords: CLIL method, geoforensics, comic strip, linguistic-methodological goals, students’ attitudes.

Литература:

• Beko, L. & Laban, A. (2017). The role of English in the initial courses of geoforensics. In: Simovic, D. (Ed.). Thematic conference proceedings of International Significance (1, 453–462). International Scientific Conference “Archibald Reiss’ Days”, November 7–9, 2017. Belgrade: Academy of Criminalistic and Police Studies.
• Cerić, H. (2012). Percepcija nastave uz primjenu stripa u odnosu na klasičnu nastavu iz predmeta Filozofija sa logikom. Sarajevski žurnal za društvena pitanja, 9–22.
• Crystal, D. (1987). The Cambridge Encyclopedia of Language. Cambridge: Cambridge University Press.
• Đerić, M. (2019). Doprinos CLIL-a savremenim tokovima nastave stranog jezika. Philologia, 17, 23–38.
• Eisner, W. (1985). Comics and Sequential Art. Tamarac, Florida: Poorhouse Press.
• Eisner, W. (1996). Graphic Storytelling and Visual Narrative. Tamarac, Florida: Poorhouse Press.
• Lo, P., Lyu, Y. P., Chen, J. C., Lu, J. L. & Stark, A. J. (2021). Measuring the educational value of comic books from the school librarians’ perspective: A region-wide quantitative study in Taiwan. Journal of Librarianship and Information Science, 1103–1119. Pristupljeno 10. 3. 2022. na www: https://doi.org/10.1177/0961000620983430.
• Locke, S. (2005). Fantastically reasonable: ambivalence in the representation of science and technology in super-hero comics. Public Understanding of Science, 14 (1), 25–46. Posećeno 12. 9. 2021. na www. https://doi.org/10.1177/0963662505048197.
• Lazzarich, M. (2013). Humor i empatija stripa kao metodološki instrumentarij u poučavanju. Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 15 (1), 153–190.
• Mahan, K. R., (2020) The comprehending teacher: scaffolding in content and language integrated learning (CLIL). The Language Learning Journal, 50 (1), 74–88. DOI: 10.1080/09571736.2019.1705879
• McCloud, S. (1994). Understanding Comic: the Invisible Art. New York: Harper Collins.
• McCloud, S. (2000). Reinventing Comics: How Imagination and Technology Are Revolutionizing an Art Form. New York: Harper Collins.
• Mehisto, P., Marsh, D. & Frigols M. (2008). Uncovering CLIL: Content and Language Integrated Learning in Bilingual and Multilingual Education. Oxford: Macmillan.
• Nanda, V. P. & Pring, G. (2012). International Environmental Law and Policy for the 21st Century. Leiden: Marinus Nijhoff Publishers.
• Paivio, A. (1991). Dual-coding theory and education. Psychology Review, (3), 149–210. DOI:10.1007/BF01320076
• Pirrel, D., Ruffell. A. & Dawson, L. A. (2016). Environmental and criminal geoforensics: an introduction. Posećeno 3. 9. 2021. na www: http://lyellcollection.org/content/early/2013/09/09/SP384.20.
• Reguant, S. (1993). What lingua franca? Nature, 361, 107.
• Reguant, S. & Casadellà, J. (1994). English as lingua franca in geological scientific publications. A bibliometric analysis. Scientometrics, 29 (3), 335.
• Ristić, M., Vujović, A. (2021). Model digitalnog reflektivnog portfolija za strani jezik struke. Inovacije u nastavi, 34 (4), 155–166.
• Sadoski, M. & Paivio, A. (2001). Imagery and text: A dual coding theory of reading and writing. New York: Lawrence Erlbaum.
• Tatalović, M. (2009). Science comics as tools for science education and communication: A brief, exploratory study. Journal of Science Communication, 8 (4), 1–17. Posećeno 15. 6. 2021. na www: https://doi.org/10.22323/2.08040202
• Tselepis, T. J. et al. (2021). To Live and to Learn: Practice-Led Learning Through Entrepreneurship Education. Inovacije u nastavi, 34 (2), 12–26.