Сава Д. Милин, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд, Србија, имејл: savamilin@gmail.com
| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2201132M

Резиме: Дијалошка метода познаје различите облике разговора. Међутим, они су дис-пропорционално заступљени. Катихетички облик разговора представља се као архаичан метод карактеристичан за средњовековни схоластички приступ у верским школама, али толико анахрон да се у савременој настави појављује у обиму статистичке грешке. Многи аутори неповољно се изражавају према катихетичком облику разговора, али без већег удубљивања у могућности која ова метода може да донесе. У раду се излажу све наставне теме верске наставе у основној школи ради класификације. Уочава се да је најприродније користити монолошку методу приликом обраде новог градива. Али пажњу бисмо усмерили нарочито на оне теме које би се сасвим успешно реализовале користећи катихетички облик разговора, можда не током целог часа, али свакако приликом проверавања знања. Тако бисмо обогатили методички приступ и учинили наставу разноврснијом.

Кључне речи: наставне методе, катихетички облик разговора, верска настава.

Abstract: The dialogue method implies different forms of conversation. Nonetheless, these forms are represented disproportionately. The catechetical form of conversation is viewed as an archaic method typical of the medieval scholastic approach in religious schools, and so anachronistic that in modern teaching it appears so rarely to be considered a statistical error. Many authors have an unfavorable attitude towards the catechetical form of conversation, though without much dwelling on the possibilities that this method can offer. For the purpose of classification, the paper presents all teaching topics of religious education in primary school. It has been observed that the monologue method appears to be most natural method when teaching new content. However, we would like to focus our attention on those topics that would be quite successfully taught using the catechetical form of conversation, perhaps not during the whole class, but certainly when testing knowledge. In this manner, we would enrich the methodological approach and make teaching more diverse.

Keywords: teaching methods, catechetical form of conversation, religious instruction.

Литература:

• Đorđević, J., Potkonjak, N. (1983). Pedagogija. Beograd: Naučna knjiga.
• Janjušević, M. (1967). Didaktika. Beograd: Vuk Karadžić.
• Kamenov, E. (2012). Metodika nastave veronauke. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet.
• Kirilo, J. (2009). Katiheze. Manastir Ostrog.
• Kuburić, Z., Dačić, S. (2004). Metodika verske nastave. Novi Sad: Centar za empirijska istraživanja religije.
• Milin, S. (2015). Propovedništvo Gospoda Isusa Hrista. Nauka – religija – obrazovanje (119–126). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Milin, S. (2020). Beseda Svetog Save o pravoj veri. Osam vekova autokefalije Srpske pravoslavne crkve II (23–
  30). Beograd: Sveti Arhijerejski Sinod SPC i Pravoslavni bogoslovski fakultet.
• Milin, V. (2012). Dijalog kao podsticaj stvaralaštva, inicijative i saradnje učenika u nastavi. Stvaralaštvo, inicijativa i saradnja. Implikacije za obrazovnu praksu, II deo (187–212). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Popović, R. (2002). Grčko-srpski rečnik Novog zaveta. Beograd: Autorsko izdanje.
• Radović, V. Ž. (2013). O nastavnim metodama. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Stojanović, Lj., Radović, V. Ž. (2015). Korelacija vere i znanja u vaspitanju i obrazovanju. Inovacije u nastavi, 28 (2), 35–45.
• Vučić, R. (1960). Metodika religijske nastave. Beograd: Sveti Arhijerejski Sinod SPC.
• Zlatousti, J. (2016). Katiheze. Beograd: Globosino.