María del Pilar Ortiz Lovillo, Universidad Veracruzana, Instituto de Investigaciones en Educación, México, e-mail: piliortiz@yahoo.com
Daniel Jacobo Gidi Martí, Universidad Veracruzana, Instituto de Investigaciones en Educación, México
Иновације у настави, XXXIV, 2021/4, стр. 51–63

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2104051P

Summary: In this paper, we briefly dissert past pandemics throughout history before addressing Covid-19. The objective is to describe the effects it has had on higher education and especially language, translation, and research teaching, as well as the challenges that have been faced with shifting from face-to-face lessons to online learning with help from information technologies. The advantages and disadvantages of this educational approach in a postgraduate context are reviewed, and the solutions that had to be implemented to offer quality education and avoid negative consequences for students’ learning. This project explains the strategies applied by the authorities, professors, and students at the Universidad Veracruzana. It is a qualitative interpretative study in which the data was collected through semi-structured interviews. The most interesting findings were the writing and speaking improvements of the students, given the thorough review from their professors and peers. Moreover, they learned to construct their knowledge and become more autonomous in search of solutions to the problems during confinement. At the same time, the professors learned to operate multiple e-learning platforms so as not to stay behind. In conclusion, all involved learned to be more resilient and positively look at life, despite the obstacles.
Keywords: distance education, teaching, electronic learning, postgraduate courses, higher education.

Mарија дел Пилар Ортис Ловиљо,
Данијел Хакобо Хиди Марти
Универзитет у Веракрусу, Институт за педагошка истраживања, Мексико

OБРАЗОВАЊЕ НА ДАЉИНУ НА УНИВЕРЗИТЕТУ ВЕРАКРУСАНА:
НОВЕ СТРАТЕГИЈЕ И ИЗАЗОВИ

Ова студија има за циљ да опише ефекте које је пандемија вируса корона имала на високо образовање, а посебно на наставу језика, превођења и истраживања, као и изазове са којима се суочава прелазак са часова уживо на онлајн-учење, помоћу информационих технологија. У Мексику су, за разлику од развијенијих земаља, приметни недостаци у опремљености и технолошкој култури заједнице која похађа основно и високо образовање, али су проблеми више наглашени у руралним и аутохтоним срединама. Сагледани су недостаци и предности виртуелне наставе у постдипломском контексту, као и решења која би се могла применити како би се пружило квалитетно образовање и избегле негативне последице по учење студената. Објашњене су и стратегије које користеуправа, професори и студенти Универзитета Веракрусана. Истраживање је спроведено током семестра фебруар–јун 2021. године на једном истраживачком институту при мексичком државном универзитету, у држави Веракрус. Теоријска основа онлајн-учења слична је оној у настави уживо. Она обухвата концепте из разних теорија учења, као што су: бихевиористичка, когнитивистичка и конструктивистичка теорија. Међутим, овде се разматрају претходна истраживања о предностима и недостацима онлајн-учења, стратегијама које наставници користе, најзначајнијим изазовима, и како сталне повратне онлајн-информације могу да побољшају вештину писања код студената. У истраживању је коришћен квалитативни, интерпре тативни приступ, а подаци су прикупљени путем полуструктурисаних интервјуа. Избор ове технике прикупљања података био је примерен нашој намери да разумемо перцепције учесника истраживања и њихово гледиште о стварности у којој живе. Поштовани су сви неопходни етички аспекти, као што су информисани пристанак учесника и транспарентност у тумачењу налаза. Истраживањем је обухваћено 11 професора и 10 студената са различитих програма Института за педагошка истраживања при Универзитету Веракрузана. Међу најзанимљивијим налазима истраживања био је податак да професори сматрају да им прелазак на онлајн-наставу омогућава да путем виртуелних курсева раде са ученицима који се налазе у удаљеним местима. Они сматрају да студенти постижу већу аутономију у раду, јер имају осећај самосталности и одговорнији су у процесу обуке. Шта више, професори сматрају да је добро за студенте да имају сталну подршку својих супервизора и напомињу да се појавом разних онлајн-алата и платформи смањују трошкови универзитета. Такође, сваки студент може да ради сопственим темпом. Међутим, оно што забрињава професоре су дигиталне поделе и доступност интернета у латиноамеричком контексту. Недовољна доступност интернета онемогућава многим студентима не само из руралних већ и из урбаних средина да имају стални приступ предавањима. С друге стране, разна ометања код куће могу да умање пажњу студената у току онлајн-наставе. Уз то, неке институције ослањају се на импровизацију, а неки наставници немају развијену дигиталну културу јер нису ни имали професионално усаврша вање у тој области. Професори и студенти који су учествовали у истраживању изражавају забринутост у вези са недовољном интеракцијом у току онлајн-наставе и тешкоћама на које наилазе у погледу колаборативног рада. Ови проблеми отежавају стварање чвршћих веза између свих учесника у настави на даљину. Студенте забрињава њихова склоност да одуговлаче и сматрају да је њихово психичко и физичко здравље угрожено јер морају много времена да проводе испред екрана компјутера и не могу да се виђају са пријатељима и члановима породице. Неким студентима смета што више не могу да се баве истраживачким радом на терену нити могу да учествују у међународним програмима размене студената. Уочен је напредак код студената у погледу развоја вештина писања и усмене комуникације, захваљујући исцрпним коментарима професора на писане радове студената и усменим онлајн-презентацијама у току часа. Осим тога, студенти су научили да граде соп-
ствено знање и траже решења за разне проблеме у току рада од куће. Када је реч о професорима, они су научили да користе разне платформе за онлајн-учење и рад са студентима. Да
закључимо, сви учесници истраживања научили су да буду отпорнији и да на живот гледају позитивно упркос потешкоћама.

Kључне речи: образовање на даљину, настава, онлајн учење, постдипломске студије, високо образовање.

References

• Ally, M. (2004). Foundations of educational theory for online learning. Theory and practice of online learning, 2, 15–44.
• Arkorful, V. & Abaidoo, N. (2015). The role of e-learning, advantages, and disadvantages of its adoption in higher education. International Journal of Instructional Technology and Distance Learning, 12 (1), 29–42.
• Bailey, C. J. & Card, K. A. (2009). Effective pedagogical practices for online teaching: Perception of experienced instructors. The Internet and Higher Education, 12 (3–4), 152–155.
• Cassany, D. (2020). Letrismo en la época de la Covid19. Jardín LAC. Lectura, arte y conversación en (y para) el espacio público. Retrieved April 18, 2021, from www: https://www.jardinlac.org/post/letrismo-en-la-epoca-de-la-covid19-1-de-3
• Gómez, D. A. & Martínez, M. (2021). Brechas digitales indígenas en tiempos de Covid-19. Ichan Tecolotl, año 32, edición 349, junio 2021. Publicación mensual editada por el Centro de Investigaciones y Estudios Superiores en Antropología Social (CIESAS). Retrieved May 11, 2021, from www: https://ichan.ciesas.edu.mx/brechas-digitales-indigenas-en-tiempos-de-covid-19-2/
• Jacobs, P. (2013). The Challenges of Online Courses for The Instructor. Research in Higher Education Journal, 21, 1–18.
• Martínez, J. M. (2020). Las pandemias a través de la historia. La nueva crónica – diario leonés de información general, 11 de mayo de 2021. Retrieved April 26, 2021, from www: https://www.lanuevacronica.com/laspandemias- a-traves-de-la-historia#cuerpo_noticia
• McVey, M. (2008). Writing in an Online Environment: Student Views of „Inked“ Feedback. International Journal of Teaching and Learning in Higher Education, 20 (1), 39–50.
• Merriam, S. B. & Tisdell, E. J. (2015). Qualitative research: A guide to design and implementation. New Jersey: John Wiley & Sons.
• Neuman, L. (2014). Social Research Methods: Qualitative and Quantitative Approaches. Essex: Pearson
• Ontiveros, M. & Canay, J. R. (2013). Education and Technology in Mexico and Latin America: Outlook and Challenges. Introduction. In: Education and Technology in Mexico and Latin America: Outlook and Challenges. Universities and Knowledge Society Journal (RUSC), 10 (2), 407–413.
• Patton, M. Q. (2014). Qualitative research & evaluation methods: Integrating theory and practice. Thousand Oaks: Sage publications.
• Secretaría de Educación Pública. Subsecretaría de Educación Superior (2020). Comunicado a los titulares de los subsistemas e instituciones de educación superior del país. Retrieved from www: https://www.fimpes.org.mx/covid19/images/banners/doctos/comunicado_f2.pdf
• Tai, H. C., Lin, W. C. & Yang, S. C. (2015). Exploring the effects of peer review and teachers’ corrective feedback on EFL students’ online writing performance. Journal of Educational Computing Research, 53 (2), 284–309.

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited