Cédric Sarré, Sorbonne Université, INSPE de Paris, France, e-mail: cedric.sarre@sorbonne-universite.fr
Poppy Skarli, Turku University of Applied Sciences, Turku, Finland
Anna Turula, Pedagogical University of Cracow, Crakow, Poland
Иновације у настави, XXXIV, 2021/4, стр. 13–35

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2104013S

Summary: Although MOOCs dedicated to the teaching and learning of languages – Language MOOCs known as LMOOCs in the published literature – have gained popularity since 2008, this is not the case for language teacher education courses which are still rarely delivered in the form of MOOCs. Unsurprisingly, very little is therefore known about the effectiveness of such courses for Continuing Professional Development (CPD) and initial language teacher education. To fill this gap, a study was carried out based on a MOOC addressing the needs of current and prospective teachers of languages for specific purposes, which was designed by the consortium of the Erasmus+-funded CATAPULT project in 2019, and which has been run three times since its launch. The present study aims to probe the reactions of participants on the MOOC in terms of its usefulness and how it matched their reasons for joining. It is based on post-course surveys administered to course participants (n=50) as well as on feedback provided by instructors and on focus-group interviews with Teaching Assistants (n=4), whose role was to support instructors in providing feedback and comments in the third iteration of the course. Data analysis shows that if course participants’ overall satisfaction has grown steadily between season 1 and season 3 of the course, it is partly because their initial objectives have been revised along the way. We also show that, from a MOOC designer’s perspective, a combination of the xMOOC and cMOOC models seems to be relevant for any language teacher education MOOC and that creative solutions exist to address the issue of sufficient instructor presence in such online courses, however open and massive they may be.
Keywords: Languages for Specific Purposes (LSPs), Teacher Education, Continuing Professional Development (CPD), MOOC, LMOOC

Седрик Саре
Универзитет Сорбона, ИНСПЕ Париз, Француска

Попи Скарли
Турку универзитет примењених наука, Финска

Aна Турула
Педагошки универзитет у Кракову, Пољска

ПЕДАГОГИЈА СТРАНОГ ЈЕЗИКА СТРУКЕ: РАЗВИЈАЊЕ НАЈВАЖНИЈИХ
СТРУЧНИХ КОМПЕТЕНЦИЈА ПУТЕМ МАСОВНОГ ОТВОРЕНОГ
ИНТЕРНЕТ КУРСА ЗА НАСТАВНИКЕ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

Масовни отворени интернет курсеви (Massive Open Online Courses, MOOCs), као и студије о њиховој делотворности, датирају с почетка овог миленијума (Anderson 2004). Иако од 2008. године овакви онлајн курсеви за наставу и учење страних језика – познати у стручној литератури као Language MOOCs, LMOOCs – постају све популарнији, то није случај са курсевима за образовање наставника који се ретко организују у овој форми (Ibanez Moreno & Traxler 2016). Међутим, налази малог броја истраживања о овој врсти курсева познатих под називом Курсеви за обуку наставника страних језика (Language Teacher Education MOOCs, LTEMOOCs) (Sarré 2021), показују да ови курсеви дају добре резултате у иницијалном образовању наставника (Orsini-Jones, Gafaro & Altamimi 2017), као и у оквиру течајева континуираног професионалног усавршавања наставника (CPD) (Kormos and Nijakowska 2017). И поред тога, још немамо потпуну слику и делотворност LTEMOOCs у оквирима иницијалног образовања наставника и сталног професионалног усавршавања треба додатно испитати у неким наредним емпиријским истраживањима. У међувремену, конзорцијум пројекта КАТАПУЛТ који финансира Еразмус+ осмислио је MOOC намењен садашњим и будућим наставницима страног језика струке (Languages for Specific Purposes, LSPs). Спроведено је и истраживање на основу три оваква курса одржана од покретања пројекта 2020. године. Курс се у великој мери заснива на Заједничком оквиру компетенција за наставнике страног језика струке ( LSP Common Competence Framework, CCF) који је осмишљен као једна од кључних компоненти пројекта КАТАПУЛТ и објављен у виду истраживачког извештаја (Turula & Gajewska 2019). Трајање једног курса (тзв. „сезона“) ограничено је на осам недеља, а после сваке сезоне рађена је ревизија садржаја курса на основу повратних информација добијених од полазника. Основни циљ курса био је да се побољшају вештине наставника страних језика који желе да се специјализују за педагогију наставе страног језика струке, као и наставника страног језика струке који желе да прошире свој педагошки репертоар и уведу компјутерску технологију у свакодневни рад. Циљ овог истраживања је да се сагледа перцепција полазника MOOC курса у вези са сврсисходношћу овакве врсте обуке и испита у којој мери се њихова оцена поклапа са разлозима због којих су се пријавили на курс. Узорак су чинила 54 испитаника, полазника LTEMOOC течаја (n=50) и асистената у настави (n=4). Полазници су били садашњи и будући наставници страног језика струке, а асистенти полазници претходних курсева који су са успехом завршили Сезону 2 и добили потврде о успешном похађању наставе као најактивнији полазници. Постали су асистенти у Сезони 3 да помогну предавачима у пружању повратних информација полазницима. Када је реч о истраживачким инструментима, на крају курса спроведена је анкета међу полазницима и обављена је анализа дискурса заснована на повратним информацијама предавача и интервјуима са асистентима предавача у фокус групама. Анализа добијених података показала је да је задовољство учесника онлајн курсомрасло између Сезоне 1 и Сезоне 3, како у погледу занимљивости, тако и корисности курса, што је вероватно резултат многобројних ревизија садржаја курса после сваке сезоне. Поред тога, чини се да је перцепција о корисности сваког модула у директној вези са перцепцијом полазника да ли је садржај модула употребљив у учионици или не. Према томе, изгледа да два фактора утичу на став полазника о корисности курса: колико у њему има теоријских разматрања и који је ниво комплексности садржаја. Анализа добијених података указује и на чињеницу да су се првобитни циљеви полазника мењали током курса. У почетку, више су их занимала нова знања која могу одмах да примене у учионици – теоријске основе, практичне идеје, стицање сертификата, итд. – а касније су их више занимале интеракције са другим учесницима и предавачима. Из угла креатора овог курса, то показује да је комбинација xMOOC предавачког модела и cMOOC интеракционог модела важна за сваки тип MOOC намењен наставницима страних језика и да је сврха креативних решења да се разреши питање у којој мери предавач треба да буде присутан на оваквим онлајн течајевима. У том смислу, наш закључак је да LTEMOOC који је осмислио КАТАПУЛТ конзорцијум јесте врста иновације у настави која ће, надамо се, утрти пут другим и новим обукама наставника страних језика у форми MOOС.

Kључне речи: страни језик струке, образовање наставника, континуирани професионални развој (CPD), MOOC, LMOOC.

References

• Anderson, T. (2004). Teaching in an online learning context. Theory and practice of online learning, 273–294. Athabasca University Press.
• Colpaert, J. (2014). Reflections on Present and Future: towards an Ontological Approach to LMOOCs. In: Bárcena, E. & Martín-Monje, E. (Eds.). Language MOOCs: Providing Learning, Transcending Boundaries (161–172). Berlin: De Gruyter Open Ltd.
• Dede, C., Ketelhut, D. J., Whitehouse, P., Breit, L. & McCloskey, E. M. (2009). A research agenda for online teacher professional development. Journal of Teacher Education, 60 (1), 8–19.
• Deng, R., Benckendorff, P. & Gannaway, D. (2019). Progress and new directions for teaching and learning in MOOCs. Computers & Education, 129, 48–60.
• Drake, J. R., O’Hara, M. & Seeman, E. (2015). Five principles for MOOC design: With a case study. Journal of Information Technology Education: Innovations in Practice, 14 (14), 125–143.
• Kormos, J. & Nijakowska, J. (2017). Inclusive practices in teaching students with dyslexia: Second language
  teachers’ concerns, attitudes and self-efficacy beliefs on a massive open online learning course. Teaching and
  Teacher Education, 68, 30–41.
• Lankshear, C. & Knobel, M. (2007). Sampling “the new” in New Literacies. In: Knobel, M. & Lankshear, C. (Eds.). A New Literacies Sampler (1–24). New York, USA: Peter Lang Publishing.
• Lee, K. & Brett, C. (2015). Dialogic understanding of teachers’ online transformative learning: A qualitative case study of teacher discussions in a graduate-level online course. Teaching and Teacher Education, 46, 72–83.
• Liyanagunawardena, T. R., Parslow, P. & Williams, S. A. (2014). Dropout: MOOC participants’ perspective. Paper presented at the European MOOC stakeholder Summit 2014, Lausanne, Switzerland.
• Martín-Monje, E. & Borthwick, K. (2021). Researching massive open online courses for language teaching and learning. ReCALL, 33 (2), 107–110.
• Moon, J., Passmore, C., Reiser, B. J. & Michaels, S. (2014) Beyond comparisons of online versus face-to-face PD: Commentary in response to Fishman et al., “Comparing the impact of online and face-to-face professional development in the context of curriculum implementation”. Journal of teacher education, 65 (2), 172–176.
• Moreno, A. I. & Traxler, J. (2016). MALL-based MOOCs for language teachers: challenges and opportunities. Porta Linguarum: revista internacional de didáctica de las lenguas extranjeras, (1), 73–85.
• Orsini-Jones, M., Conde Gafaro, B. & Altamimi, S. (2017). Integrating a MOOC into the postgraduate ELT curriculum: reacting on students’ beliefs with a MOOC blend. In: Kan, Q. & Bax, S. (Eds.). Beyond the language classroom: researching MOOCs and other innovations (71–83). Retrieved August 28, 2021 from Research-publishing.net. https://doi.org/10.14705/rpnet.2017.mooc2016.672
• Parsons, S. A., Hutchison, A. C., Hall, L. A., Parsons, A. W., Ives, S. T. & Leggett, A. B. (2019). US teachers’ perceptions of online professional development. Teaching and Teacher Education: An International Journal of Research and Studies, 82 (1), 33–42.
• Reeves, T. D. & Pedulla, J. J. (2011). Predictors of teacher satisfaction with online professional development: evidence from the USA’s e-Learning for Educators initiative. Professional Development in Education, 37 (4), 591–611.
• Sallam, M. H., Martín-Monje, E. & Li, Y. (2020). Research trends in language MOOC studies: A systematic review of the published literature (2012–2018). Computer Assisted Language Learning, 33 (3), 1-28. https://doi.org/10.1080/09588221.2020.1744668
• Sarré, C. (2021). New Directions in LSP Teacher Education in the 21st Century. 5th International Conference “Language – Profession – Science – 2.1”, 24–25. April, Belgrade, Serbia.
• Sokolik, M. (2014). What Constitutes an Effective Language MOOC? In: Bárcena, E. & Martín-Monje, E. (Eds.). Language MOOCs: Providing Learning, Transcending Boundaries (16–32). Berlin: De Gruyter Open Ltd.
• Stewart, B. (2013). Massiveness + Openness = New Literacies of Participation? Journal of Online Learning and Teaching, 9 (2). Retrieved August 28, 2021 from www: http://jolt.merlot.org/vol9no2/stewart_bonnie_0613.htm
• Turula, A. & Gajewska, E. (2019). Towards a Common Competence Framework for LSP Teachers. Catapult Consortium. Retrieved August 28, 2021 from http://catapult-project.eu/?smd_process_download=1&download_id=1066
• Yousef, A. M. F., Chatti, M. A., Wosnitza, M. & Schroeder, U. (2015). A cluster analysis of MOOC stakeholder perspectives. International Journal of Educational Technology in Higher Education, 12 (1), 74–90.
• Yuan, L. & Powell, S. (2013). MOOCs and disruptive innovation: Implications for higher education. eLearning Papers, In-depth, 33 (2), 1–7.
• Yurkofsky, M. M., Blum-Smith, S. & Brennan, K. (2019) Expanding outcomes: Exploring varied conceptions of teacher learning in an online professional development experience. Teaching and Teacher Education, 82, 1–13.

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited