Данијела Н. Василијевић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Србија, имејл: vasilijevic@pfu.kg.ac.rs
Марина Ж. Семиз, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Србија
Жана П. Бојовић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Србија

Иновације у настави, XXXIV, 2021/2, стр. 27–43

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2102027V

Резиме: У раду су презентовани резултати истраживања спроведеног ради утврђивања доприносa уџбеника о природи и друштву у формирању и снажењу националног идентитета ученика млађих разреда основне школе. У теоријском делу рада даје се преглед различитих концептуализација појма национални идентитет, као и преглед истраживања о улози програмских оквира и образовних садржаја у развоју националног идентитета деце и младих. У складу са различитим концептуализацијама, национални идентитет је операционализован у једанаест категорија: религија, обичаји и традиција, национална осећања, језик, симболи и обележја, солидарност и заједништво, културна баштина, важне личности, географски појмови, породица и опште информације. У истраживању су примењене метода теоријске анализе и метода анализе садржаја. Јединице анализе су реченице основног текста уџбеника. Истраживањем су обухваћени уџбеници о природи и друштву у млађим разредима основне школе (N=12). Резултати истраживања су указали да уџбеници у недовољној мери доприносе формирању и снажењу националног идентитета ученика млађег школског узраста, у погледу свих разматраних категорија националног идентитета. Спроведена анализа имплицира да је могуће и пожељно садржаје националног значаја оснажити и у већој или мањој мери инкорпорирати у све тематске целине, чиме би се и значајно повећао укупни удео садржаја о националном идентитету.
Кључне речи: национални идентитет, уџбеници, уџбеници о природи и друштву, глобализација, ученици млађег школског узраста

Summary: The paper presents the results of a research conducted with the aim of determining the contribution of Science and Social Studies textbooks in the formation and strengthening of the national identity of younger students in primary school. The theoretical part of the paper provides an overview of different conceptualizations of the concept of national identity, as well as an overview of the research on the role of program frameworks and educational content in the development of the national identity of children and young generation. In accordance with different conceptualizations, national identity has been operationalized in 11 categories: religion, customs and traditions, national feelings, language, symbols and insignia, solidarity and togetherness, cultural heritage, important personalities, geographical concepts, family, and general information. The method of theoretical analysis and the method of content analysis were applied in the research. The units of analysis are the sentences of the basic text of the textbook. The research included the Science and Social Studies textbooks in the lower grades of primary school (N = 12). The results of the research indicate that textbooks insufficiently contribute to the formation and strengthening of the national identity of the younger school age students, in terms of all considered categories of national identity. The conducted analysis implies that it is possible and desirable to strengthen the contents of national significance and, to a greater or lesser extent, incorporate them
in all thematic units, which would significantly increase the overall share of the contents on national identity.

Keywords: national identity, textbooks, Science and Social Studies textbooks, globalization, younger school age students.

Литература

• Ahonen, S. (2001). Politics of identity through history curriculum: narratives of the past for social exclusion – or inclusion?. Journal of Curriculum Studies, 33 (2), 179–194. DOI: 10.1080/00220270010011202
• Ariely, G. (2019). The nexus between globalization and ethnic identity: A view from below. Ethnicities, 19 (5), 763–783.
• Barrett, M. (2005). National identities in children and young people. In: Ding, S. & Littleton, K. (Еds.). Children’s personal and social development (181–220). Milton Keynes: The Open University/Blackwell.
• Barrett, M. (2007). Children’s knowledge, beliefs and feelings about nations and national groups. New York, NY: Psychology Press.
• Barrett, M. & Davis, S. C. (2008). Applying social identity and self-categorization theories to children’s racial, ethnic, national and state identifications and attitudes. In: Quintana, S. M. & McKown, C. (Еds.). Handbook of race, racism and the developing child (72–110). Hoboken, NJ: Wiley.
• Barrett, M. & Oppenheimer, L. (2011). Findings, theories and methods in the study of children’s national identifications and national attitudes. European Journal of Developmental Psychology, 8 (1), 5–24. DOI:10.1080/17405629.2010.533955
• Barrett, M., Lyons, E. & Del Valle, A. (2004). The development of national identity and social identity processes: Do social identity theory and self-categorization theory provide useful heuristic frameworks for developmental research? In: Bennett, M. & Sani, F. (Eds.). The development of the social self (159–188). Hove, UK: Psychology Press.
• Barrett, M., Wilson, H. & Lyons, E. (1999). Self-Categorization Theory and the Development оf National Identity in English. Poster presented at the Biennial Meeting of the Society for Research in Child Development, Albuquerque, New Mexico, USA, April 15th–18th, 1999.
• Banđur, V. R., Blagdanić, S. R. (2014). Odnos globalnih i nacionalnih istorijskih događaja i razvoj istorijskog mišljenja u nastavi prirode i društva. U: Milisavljević, V. (ur.). Nauka i globalizacija: Zbornik radova sa Naučnog skupa (809‒820). Pale: Filozofski fakultet.
• Cvetković, V. N. (2002). Nacionalni identintet i re(konstrukcija) institucija u Srbiji (ideologije, obrazovanje, mediji). Filozofija i društvo, 19–20, 51–75.
• Čičak, A., Žuškić, A. (2013). Nacionalni identitet i njegova važnost tijekom ulaska u Europsku uniju. Essehist, 5 (5), 97–103. Posećeno 1. marta 2021. na www: https://hrcak.srce.hr/184479
• Dimitrijević, S. D. (2013). Protivrečnosti patriotskog vaspitanja u globalizujućem društvu. Teme, 37 (2), 555–565.
• Joebagio, H., Djono, D. & Sriyanto S. (2019). Discourses of National Identity in High School History Textbooks during the Indonesian Military Regime (1975‒1998). Journal of Critical Reviews, 6 (4), 65–70.
• Kamenov, Ž., Jelić, M., Huić, A., Franceško, M. i Mihić, V. (2006). Odnos nacionalnog i europskog identiteta i stavova prema europskim integracijama građana Zagreba i Novog Sada. Društvena istraživanja, 15 (4–5), 867–890.
• Kello, К. (2016). Sensitive and controversial issues in the classroom: teaching history in a divided society. Teachers and Teaching: theory and practice, 22 (1), 35–53. DOI: 10.1080/13540602.2015.1023027
• Koh, S. S. (2010). National Identity and Young Children: A Comparative Study of 4th and 5th Graders in Singapore and The United States (doctoral dissertation). Michigan: University of Michigan.
• Köroğlu, Z. Ç. & Elban, M. (2020). National and Global Identity Perspectives of Textbooks: Towards a Sense of Global Identity. Advances in Language and Literary Studies, 11 (5), 55–65.
• Low-Beer, A. (2003). School history, national history and the issue of national identity. International Journal of Historical Learning, Teaching and Research, 3 (1), 9–14.
• Mertan, B. (2011). Children’s perception of national identity and in-group/out-group attitudes: Turkish-Cypriot school children. European Journal of Developmental Psychology, 8 (1), 74–86.
• Mihić, V. (2009). Da li smo i mi Evropljani? Povezanost i korelati evropskog i nacionanlnog identiteta. Psihologija, 42 (2), 203–220.
• Milošević Đorđević, J. (2005). Obeležja nacionalnog identiteta u Srbiji. Nacionalni interes, 1 (1), 173–194. DOI:10.22182/ni.112005.8
• Milošević Đorđević, J. (2007). Primordialistic concept of national identity in Serbia. Psihologija, 40 (3), 385–397.
• Mitrović, M. (2002). Tradicionalni i moderni elementi srpskog identiteta. U: Mitrović, Lj. (ur.). Kulturni i etnički identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana (41–51). Niš: Filozofski fakultet.
• Philippou, S. & Klerides, E. (2010). On Continuity and Change in National Identity Construction: An Initial Note on Greek-Cypriot Education, 1960–2010. The Cyprus Review, 22 (2), 219–233.
• Pöllmann, А. (2008). National attachment among Berlin and London head teachers: the explanatory impact of national identity, national pride and supranational attachment. Educational Studies, 34 (1), 45–53. DOI:10.1080/03055690701785277
• Qazi, М. H. & Shah, S. (2019). Discursive construction of Pakistan’s national identity through curriculum textbook discourses in a Pakistani school in Dubai, the United Arab Emirates. British Educational Research Journal, 45 (2), 275–297. DOI: 10.1002/berj.3496
• Radojević, S. (2017). Metafore udžbenika u službi očuvanja nacionalnog identiteta. U: Stevanović, J., Pešikan, A. i Radulović, M. (ur.). Zbornik rezimea (55–56). XXII naučna konferencija Uloga udžbenika u savremenom obrazovanju, 15. 12. 2017. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Rapoport, A. (2009). Patriotic education in Russia: Stylistic move or a sign of substantive counter-reform?.Educational Forum, 73 (2), 141–152.
• Sakač, M. D., Štrangarić, S. Z. i Marković, S. S. (2017). Searching for the Sense of National Identity in the Globalization Context – Example of Students in Croatia. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 47 (2), 263–281. DOI: 10.5937/zrffp47-13758
• Smit, A. D. (1991). National identity. London: Penguin Books.
• Smit, A. D. (1998). National identity. Beograd-Zemun: Biblioteka XX vek.
• Smith, T. W. & Kim, S. (2006). National pride in comparative perspective: 1995/96 and 2003/04. International Journal of Public Opinion Research, 18 (1), 127–136. DOI: 10.1093/ijpor/edk007
• Solano-Campos, А. (2015). Children’s national identity in multicultural classrooms in Costa Rica and the United States. Research in Comparative & International Education, 10 (1) 71–94.
• Stoica, E. (2016). National identity as core concept for the European standardization procedure. Procedia Economics and Finance, 39, 458–468.
• Subotić, M. (2011). Srpski nacionalni identitet: Istorijski i savremeni izazovi. Politička revija, 29 (3), 1–34. DOI:10.22182/pr.2932011.1
• Syed, M. (2013). Identity exploration, identity confusion, and openness as predictors of multicultural ideology. International Journal of Intercultural Relations, 37 (4), 491–496.
• Tartakovsky, Е. (2011). National Identity of High-School Adolescents in an Era of Socio Economic Change: Russia and Ukraine in the Post-Perestroika Period. Journal of Youth Adolescence, 40 (2), 231–244. DOI: 10.1007/s10964-010-9509-6
• Tormey, R. (2006). The construction of national identity through primary school history: the Irish case. British Journal of Sociology of Education, 27 (3), 311–324.
• Vasilijević, D., Sudzilovski, D. (2017). Globalizacija i nacionalni identitet. U: Šuvaković, U., Čolović, V. i Marković-Savić, O. (ur.). Globalizacija i glokalizacija (121–136). Kosovska Mitrovica ‒ Beograd: Filozofski fakultet, Srpsko sociološko društvo, Institut za uporedno pravo i Institut za političke studije.
• Vasiljević, I. (2015). Vuk Karadžić, nacionalni identitet i savremeni problemi obrazovanja u Srbiji. Nacionalni interes, 23 (2), 9–30. DOI: 10.22182/ni.2322015.1

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited