Горан Д. Пљакић, Академија васпитачко-медицинских струковних студија, одсек Крушевац, Србија, имејл: goran.p@vaspks.edu.rs
Александар С. Тадић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXIV, 2021/2, стр. 1–11

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2102001P

Резиме: У педагошким и дидактичким моделима рада образовних установа прогресивне оријентације као значајне облике организације наставе афирмисани су они који подржавају социјалне интеракције. Интеракција између ученика током рада у малим групама види се као значајан чинилац на пољу њиховог оспособљавања за квалитетно одлучивање у процесу интерактивног рада. У раду се истражује да ли је, према перцепцији наставника, узраст ученика значајан предиктор квалитета доношења одлука током рада у малим групама. Уверења 162 наставника о квалитету одлука које ученици доносе током рада у малим групама испитано је КДО-МГ скалом. Претпоставка о постојању тенденције да са растом узраста ученика долази до пораста квалитета доношења одлука проверена је једноструком линеарном регресионом анализом. Резултати су потврдили да се, према процени наставника, узраст ученика може сматрати предиктором квалитета доношења одлука током рада у малим групама. Реч је о релативно слабој, али стабилној предикцији. Наставници не доводе у питање позитиван ефекат рада ученика у малим групама, али сматрају да је он благо детерминисан узрастом, тако да, што су ученици старији, код њих расте и квалитет доношења одлука током рада у малим групама.

Кључне речи: социјална интеракција, мала група, квалитет доношења одлука, школски узраст ученика.

Summary: The forms of organization supporting social interaction are favored in the pedagogical and didactical models of work of educational institutions of progressive orientation. Interaction between students during work in small groups is viewed as a significant factor in enabling them for a quality decision-making in the process of interactive work. The paper investigates whether, from teachers’ perspective, the age of students is a significant predictor of the quality of decision – making during work in small groups. The attitudes of 162 teachers towards the quality of decisions that students make while working in small groups were examined by using the KDO-MG scale. The assumption that there is a tendency for the quality of decision-making to increase with the progression of students’ age was verified by using a single linear regression analysis. The results confirmed that, according to teachers, the age of students can be considered a predictor of the quality of decision-making during work in small groups. It is a relatively weak, but stable prediction. Teachers do not question the positive effect of students’ work in small groups, but they believe that it is slightly determined by their age, so that the older the students are, the higher the quality of decision-making during work in small groups.

Keywords: social interaction, small groups, quality of decision making, school age of students.

Литература

• De Sanctis, G. & Gallupe, R. (1987). A foundation for the study of group decision support systems. Management science, 33 (5), 589‒609.
• Fajgelj, S. (2020). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
• Johnson, D. W. & Johnson, R. T. (2015). Theoretical approaches to cooperative learning. In: Gillies, R. (Ed.). Collaborative learning: Developments in research and practice (17‒46). New York: Nova.
• Johnson, D., Johnson, R. & Smith, K. (2014). Cooperative learning: Improving universiti instruction by basing practice on validated theory. Journal of Excellence in College Teaching, 25 (3‒4), 85‒118.
• Kiper, H., Mischke, W. (2008). Uvod u opću didaktiku. Zagreb: Educa.
• Kohn, A. (2005). The (Progressive) schools our children deserve. Schools: Studies in Education, 2 (2), 77‒108.
• Meyer, H. (2005). Što je dobra nastava? Zagreb: Erudita.
• Milutinović, J. (2009). Progresivizam u obrazovanju: teorija i praksa. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 41 (2), 264‒283.
• Orlitzky, M. & Hirokawa, R. (2001). To Err is Human, to Correct for it Divine: A Meta-Analysis of Research Testing The Functional Theory of Group Decision-Making Effectiveness. Small Group Research, 32 (3), 313‒341.
• Pallant, J. (2020). SPSS Survival Manual: A Step by Step Guide to Data Analysis Using IBM SPSS (7nd ed.). Routledge.
• Panayides, P. (2013). Coefficient Alpha: Interpret With Caution. Europe’s Journal of Psychology, 9 (4), 687‒696.
• Pešikan, A. (2010). Savremeni pogled na prirodu školskog učenja i nastave: socio-konstruktivističko gledište i njegove praktične implikacije. Psihološka istraživanja, 13 (2), 157‒184.
• Pljakić, G. (2013). Kvalitet donošenja odluka učenika tokom rada u malim grupama: baždarenje KDO-MG skale. Naša škola, 2 (1), 29‒54.
• Pljakić, G. (2019). Kooperativna nastava i akademska samoregulatorna efikasnost učenika kao prediktori školskog uspeha (doktorska disertacija). Posećeno 1. februara 2021. na: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12191
• Pljakić, G. (2020). Kvalitet grupnog odlučivanja učenika u srednjim i osnovnim školama iz perspektive nastavnika. Sinteze – časopis za pedagoške nauke, književnost i kulturu, 9 (18), 1‒10.
• Potkonjak, N., Šimleša, P. (1989). Pedagoška enciklopedija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Reardon, K. (1998). Interpersonalna komunikacija ‒ gdje se misli susreću. Zagreb: Alinea.
• Roeders, P. (2003). Interaktivna nastava ‒ dinamika efikasnog učenja i nastave. Beograd: Filozofski fakultet ‒ Institut za pedagogiju i andragogiju.
• Schwab, K. (2016). The Fourth Industrial Revolution. Geneva: World Economic Forum.
• Suzić, N. (2007). Primenjena pedagoška metodologija. Banja Luka: XBS.
• Tabachnick, B. G. & Fidell, L. S. (2019). Using multivariate statistics (7th ed). Boston: Pearson.
• Tadić, A. (2015). Autonomija učenika u razrednom kontekstu – kritička perspektiva teorije samoodređenja. Nastava i vaspitanje, 64 (1), 101–115.
• Tadić, A. (2019). Na distanci od manipulacije – emancipatorska komponenta vaspitnog rada nastavnika. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta.