Olivera D. Cekić-Jovanović, University of Kragujevac, Faculty of Education Jagodina, Republic of Serbia, имејл: o.cekicjovanovic@gmail.com
Snežana P. Marković, University of Kragujevac, Faculty of Education Jagodina, Republic of Serbia
Иновације у настави, XXXIV, 2021/1, стр. 80–94

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2101080C

Summary: Starting from the established standards and requirements for ensuring the quality of university teaching, via improving and modernizing the teaching process by applying innovative teaching methods, conditions are met for raising the quality of working with students. Integration of the teaching content and application of an integrative approach represent a way of enhancing the quality of the teaching process. The theoretical part of this paper presents the advantages and examples of the integration of the Literature Teaching Methodology and Science and Social Studies Teaching Methodology curriculum content. In order to practically implement the theoretical context for the development of this idea, we examined the views of students at the Faculty of Education, i.e. future teachers (N=150), regarding the integration of teaching approaches to teaching Literature and Science and Social Studies as opportunities for enhancing the quality of university education. Descriptive and scaling methods were used in the empirical part of the research. The results of the research have confirmed that students recognize the benefits of integrative teaching and its importance for their future professional engagement; they expect to cooperate with teachers and students in the preparation and realization of integrative classes; and they define the integration of methodological content as the premise of quality for the acquired knowledge at the faculty, and see it as one of the preconditions for a better understanding of the subject matter they adopt in the teaching process. The latter statement underscores the conclusion that the application of integrative teaching represents a good starting point for ensuring the quality of higher education following the European standards.

Keywords: higher education quality, integrative teaching, teaching process innovation, student-centered learning, teaching methodology.

МОГУЋНОСТИ УНАПРЕЂЕЊА УНИВЕРЗИТЕТСКЕ НАСТАВЕ ‒ ИНТЕГРАЦИЈА
МЕТОДИЧКИХ ПРИСТУПА НАСТАВЕ КЊИЖЕВНОСТИ И ПРИРОДЕ И ДРУШТВА

Утврђени стандарди и захтеви за осигурање квалитета универзитетске наставе захтевају унапређење и осавремењавање наставног процеса и примену иновативних модела наставног рада, који ће створити услове за подизање квалитета рада са студентима. Интеграција наставних садржаја и примена интегративног приступа показује се као један од начина за унапређење квалитета наставног процеса. Актуелна ситуација као и законске регулативе које јасно истичу значај интегративне наставе неминовно повлаче за собом и потребу за разматрањем унапређења универзитетске наставе, посебно дела који се бави образовањем будућих учитеља. Студентска перцепција наставног процеса је врло значајан ресурс за добијање повратних информација, мишљења и образовних искустава, који значајно може допринети унапређивању квалитета наставног рада и услова студирања на високошколској институцији (Jevremov i sar., 2016). У светлу ових сазнања појављује се и важност ставова студената према интегративној настави и њеном месту у систему универзитетске наставе, јер ће управо будући учитељи у блиској будућности бити у прилици да реализују наставу у складу са Законом о основама система образовања и васпитања (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, 2017). У овом раду представљен је пример интеграције наставних садржаја Методике наставе књижевности и Методике наставе природе и друштва. Интегративни приступ у настави несумњиво има своје предности, али примена овог дидактичког система захтева велику инвентивност и стручност. Овај систем треба да допринесе бољем разумевању и поступном схватању појединих садржаја, те захтева квалитетног учитеља, који добро познаје савремене методичке тенденције и зна како да их примени у својој наставној пракси. Да би се теоријски контекст развоја ове идеје преточио у праксу, реализована је практична демонстрација интегративног приступа наставних садржаја из поменутих предмета, а потом истраживање које је имало за циљ да испита ставове студената основних академских студија Факултета педагошких наука студијског програма Учитељ (N= 150) о интеграцији методичких приступа наставе књижевности и природе и друштва као могућности за унапређење квалитета универзитетског образовања. У истраживању је коришћена дескриптивна метода, док су техником анкетирања и применом анкетног упитника прикупљени подаци. Инструмент је сачињен од петостепене скале Ликертовог типа и питања отвореног типа. Добијени подаци обрађени су статистичким пакетом IBM SPSS Statistics 20, а у складу са проучаваним предметом, коришћеном методом и инструментом примењени су одговарајући статистички поступци (проценат, фреквенција, Системско оспособљавање будућих учитеља и развијање њихових међупредметних компетенција кроз иницијално образовање и квалитетно континуирано усавршавање током рада могу бити разлог за чешћу примену интегративне наставе у наставној пракси, што би, у перспективи, резултирало иновирањем наставе и побољшањем њене ефикас ности. На потребу да педагошки факултети будућим учитељима кроз квалитетну универзитетску наставу обезбеде услове за стицање неопходних компетенција за планирање и реализацију интегративне наставе указују резултати овог истраживања, који показују да студенти препознају предности интегративне наставе и увиђају њен значај за њихов будући професионални рад. Одговори студената јасно говоре да они желе да сарађују са професорима и својим колегама приликом припреме и реализације интегративне наставе и да учествују у осмишљавању интеграције и избору методичких садржаја. Студенти сматрају да примена интегративног приступа у реализацији универзитетске наставе доприноси квалитету стечених знања јер им омогућава боље разумевање садржаја које усвајају у наставном процесу. Резултати овог истраживања могу бити подстицајни и значајни за истраживаче који раде на наставничким факултетима и који трагају за методама које би могле бити од користи у оспособљавању будућих наставника који ће радити у основним школама, а дугорочно утицати на унапређење образовног система у Србији. Такође, ови резултати могу бити подстицај за спровођење сличних истраживања на већем узорку. Резултати таквих истраживања могу послужити као полазна основа за промену силабуса и начина рада на педагошким факултетима, који би допринели интензивнијој примени овог наставног модела и изучавању његових дидактичко-методичких елемената. Будућа истраживања која могу бити спроведена у овој области могу дати нове смернице у потрази за ефикаснијим и продуктивнијим стратегијама учења, које ће обезбедити унапређење наставног процеса.

Кључне речи: квалитет високог образовања, интегративна настава, иновирање наставног процеса, студент у центру учења, методика наставе.

References

• Aristya Putra, P.D., Кumano, Y. (2018). Energy Learning Progression and STEM Conceptualization Among Pre-service Science Teachers in Japan and Indonesia, The New Educational Review,Vol. 53/2018, 153-162.
• Åström, M. (2008). Defining integrated science education and putting it to test. PhD Thesis, Linköping University, Sweden, Faculty of Educational Sciences.
• Banjac, M., Vilotijević, M. (2009). Uvod u metodiku nastave prirode i društva. Banja Luka: NOBIN- NEI.
• Barth, R. S. (1999). Improving Schools from within. San Francisco: Jossey-Bass.
• Binkley, M., Erstad, O., Herman, J., Raizen, S., Ripley, M., Miller-Ricci, M., & Rumble, M. (2012). Defining Twenty-First Century Skills. In P. Griffin, B. McGaw, & E. Care (Eds.), Assessment and Teaching of 21st Century Skills (pp. 17-66).
• Blagdanić, S., Banđur, V. (2018). Metodika nastave prirode i društva. Beograd: BIGZ i Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.
• Bodroski Spariosu, B. (2015). Univerzitetsko obrazovanje – od Humboltovog modela do Bolonjskog procesa. Nastava i vaspitanje, LXIV, 3, 407–420.
• Buljubašić-Кuzmanović, V. (2007). Studentska prosudba učinkovitosti integrativnog učenja. Odgojne znanosti, 9 (2), 147–160.
• De Zan, I. (2005). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.
• Forsman Svensson, P. (2004). The Bologna Process at the University of Helsinki Language Centre (HULC). Retrieved January 4, 2019 from the World Wide Web http://www.helsinki.fi/kksc/cercles04/Pirkko_Bologna.pdf
• Jevremov, T., Lungulov, B., Dinić, B. (2016). Zadovoljstvo studenata kvalitetom nastave: efekti godine studija i akademskog postignuća. Nastava i vaspitanje, LXV, 3, 491–508. Кennedy, D. (2007). Writing and Using Learning Outcomes. Cork: University College Cork.
• Landi, G. К. (2007). Zainteresujte đake za učenje. Beograd: Кreativni centar.
• Leisyte, L. & Westerheijden, D. F. (2014). Stakeholders and Quality Assurance in Higher Education. In H. Eggins (Ed.), Drivers and Barriers to Achieving Quality in Higher Education (pp. 83–98). Rotterdam: Sense Publishers.
• Lisbon European Council 23 and 24 March 2000, http://www.europarl.europa.eu/summits/lis1_en.htm
• Lungulov, B. (2011). Ishodi učenja u visokom obrazovanju kao indikatori kvaliteta obrazovanja. Pedagoška stvarnost. 57, 7-8, Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
• McКimm, J. (2009). Teaching Quality, Standards and Enhancement. In H. Fry, S. Кetteridge, & S. Marsha (Eds.), A Handbook for Teaching and Learning in Higher Education (pp. 186–197). New York: Routledge.
• Miller, M., Boix Mansilla, V. (2004). Thinking Across Perspectives and Disciplines, Interdisciplinary Studies Project, Project Zero. Cambridge, MA: Harvard Graduate School of Education.
• Mirić, M., Đorović, D. (2015). Nastava stranih jezika na univerzitetu: saradnja nastavnika jezika struke i nastavnika stručnih predmeta, Nastava i vaspitanje, 64(3), 507–520.
• Mirić, M., Đorović, D. (2013). Jezik struke na univerzitetu: stavovi nastavnika stručnih predmeta. U I. Lakić i N. Кostić (ur.), Кroz jezike i kulture, Zbornik radova sa Treće međunarodne konferencije Instituta za strane
• jezike i Treće međunarodne konferencije o interkulturnoj komunikaciji (str. 481-488). Podgorica: Institut za strane jezike Univerziteta Crne Gore.
• Regulations on Continuous Professional Development and Academic Title Reception for Teachers, Educators and Associates („Sl. glasnik RS“(Official Gazette RS), no. 13/2012 i 31/2012\). Professional Development Service for Teachers, 2017.
• Qiang, Z. (2003). Internationalization of Higher Education: Towards A Conceptual Framework. Policy Futures in Education, 1 (2), 248-270.
• Satiansiriwiwat, S., Intorrathed, S., & Siriwan, S. (2018). Integration of Agricultural Кnowledge with the Thai Language, Mathematics, and Science Subjects for First-year Elementary School of Thailand, The New Educational Review, Vol. 51, 41-52.
• Sawyer, L. B. & Rimm Кaufman, S. E. (2007). Teacher collaboration in the context of the responsive classroom approach. Teachers and Teaching: Theory and Practice, Vol. 13(3), 211-245.
• Spasić-Stošić, A. (2014). Кorelacija nastavnih predmeta Svet oko nas i Srpski jezik u I razredu osnovne škole. Godišnjak Učiteljskog fakulteta u Vranju, knjiga V, 499-509.
• Strategy of Education Development in the Republic of Serbia until 2020 (2012), Službeni glasnik RS (Official Gazette RS), no. 107/2012.
• The Bologna Process 2020 – The European Higher Education Area in the New Decade (2009). Communique of the conference of European ministers responsible for higher education, Leuven and Louvain-la-Neuve, 28–29 April 2009, Retrieved October 2, 2018 from the World Wide Web http://media.ehea.info/file/2009_Leuven_Louvain-la-Neuve/06/1/Leuven_Louvain-la-Neuve_Communique_April_2009_595061.pdf
• Tošić Radev, M., Pešikan, A. (2017). „Кomadić koji nedostaje“ u procesu obrazovanja: socioemocionalno učenje. Nastava i vaspitanje, 66(1), 37-54.
• Van Naerssen, M. & Eastwood, S. (2001). CSE and teachers of english to speakers of other languages: A call for greater collaboration in teaching scientific reporting. Science Editor, Vol. 24 (1), 3-6.
• The Law on the Fundamentals of the Education System (2017), Službeni glasnik RS (Official Gazette RS), no.88/2017.

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited