Наташа З. Лалић Вучетић,
Нада С. Шева, Институт за педагошка истраживања, Београд, Република Србија
Иновације у настави, XXXIV, 2021/1, стр. 44–62

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2101044L

Резиме: Илустрација као ефикасно средство комуникације помаже разумевању прочитаног развијајући богатство дечјег речника и утичући у крајњем исходу на мотивацију и постигнуће детета. Циљ овог рада је да се утврди како учитељи и илустратор опажају и разумеју однос текста и илустрације у уџбенику/буквару. Реализовано је квалитативно истраживање кроз фокус групу са учитељима и интервју са илустраторком. Резултати истраживања показују да се у наративима илустраторке и учитеља могу издвојити, с једне стране, категорије које се тичу односа текста и илустрације и објашњавају га, и, с друге стране, категорије које описују делокруг илустратора и учитеља у процесу интеграције текста и илустрације, као и њихову мотивацију. Заједничку тачку у наративима представља критички однос илустраторке и учитеља према издаваштву, значају илустрације, где су нагласили да је неопходно имати меру да би се, уопште, успоставио однос текста и илустрације. Уочено је да би одговорност у интеграцији текста и илустрације требало да буде распоређена на све учеснике у креирању коначног уџбеника/буквара, као и да је неопходно потенцирати на нужности повезивања аутора и илустратора током стварања односа текста и илустрације на једној страници буквара/уџбеника. Додатно је важно развијати даљи оквир за едукацију наставника у погледу значаја илустрације у процес учења у настави.

Кључне речи: илустрација, текст, перспектива, илустратор, учитељи.

Summary: Illustrations as an effective means of communication help children to understand what they have read, enriching at the same time their vocabulary and ultimately influencing children’s motivation and achievement. The aim of this paper is to determine how teachers and illustrators perceive and understand the relationship between a text and an illustration in a primer. A qualitative research was conducted using a focus group with primary school teachers and an interview with an illustrator. The research results show that from the illustrator’s and teachers’ narratives one can single out, on one hand, the categories related to and explaining the relationship between a text and an illustration, and on the other hand, the categories describing the scope of the illustrator and the teachers in the process of text and illustration integration, as well as their motivation. A critical attitude of the illustrator and the teachers towards publishing, as well as the importance of illustration, was a common point in the narratives, where they emphasized that it is necessary to have a measure in order to establish the relationship between a text and an illustration in general. It was observed that the responsibility for the integration of texts and illustrations should be shared by all participants in creating the final textbook/primer, and that it is necessary to emphasize the need to connect the authors and illustrators during the creation of the relationship between a text and an illustration on one page of the primer/ textbook. It is additionally important to develop a further framework for teacher education in terms of emphasizing the importance of illustration in the learning process in teaching.

Keywords: illustration, text, perspective, illustrator, primary school teachers.

Литература

• Atkinson, P. (2005). Qualitative research – unity and diversity. Forum: Qualitative Social Research, 6 (3), Art. 26.
• Barmby, P., Bolden, D., Raine, S. & Thompson, L. (2013). Developing the use of diagrammatic representations in primary mathematics through professional development. Educational Research, 55 (3), 263‒290.
• Braun, V. & Clarke, V. (2006). Using thematic analysis in psychology. Qualitative Research in Psychology, 3 (2), 77–101.
• Brookshire, J., Scharff, L. F. & Moses, L. E. (2002). The influence of illustrations on children’s book preferences and comprehension. Reading Psychology, 23 (4), 323–339.
• Cianciolo, P. (1970). Illustrations in children’s books. Dubuque, IA: William C. Brown Company Publishers.
• Cook, M. (2011). Teachers’ use of visual representations in the science classroom. Science Education International, 22, 175‒184.
• DiGiuseppe, M. (2014). Representing nature of science in a science textbook: Exploring authoreditor-publisher interactions. International Journal of Science Education, 36 (7), 1061–1082. DOI:10.1080/09500693.2013.840405
• Eilam, B. & Gilbert, J. K. (Eds.) (2014). Science teachers’ use of visual representations. London: Springer International Publishing.
• Eng, C. M., Godwin, K. E., Boyle, K. & Fisher A. V. (2018). Effect of illustration details on attention and comprehension in beginning readers. In: Rogers, T. T., Rau, M., Zhu, X. & Kalish, C. W. (Eds.). Proceedings of the 40th Annual Meeting of the Cognitive Science Society (336‒341). Austin, TX: Cognitive Science Society.
• Evans, M. A., Watson, C. & Willows, D. M. (1987). A naturalistic inquiry into illustrations in instructional textbooks. In: Houghton, H. A. & Willows, D. M. (Eds.). The psychology of illustration. Vol. 2: Instructional issues (86−115). New York: Springer.
• Godwin, K. E., Eng, C. M. & Fisher A. V. (2017). Gaze shifts between text and illustrations are negatively related to reading fluency in beginning readers. In: Gunzelmann, G., Howes, A., Tenbrink, T. & Davelaar, E. J. (Eds.). Proceedings of the 39th Annual Meeting of the Cognitive Science Society (415‒420). Austin, TX: Cognitive Science Society.
• Godwin, K. E., Eng, C. M., Todaro, R., Murray, G. & Fisher A. V. (2018). Examination of the role of book layout, executive function, and processing speed on children’s reading fluency and comprehension. In: Rogers, T. T., Rau, M., Zhu, X. & Kalish, C. W. (Eds.). Proceedings of the 40th Annual Meeting of the Cognitive Science Society (1723‒1728). Austin, TX: Cognitive Science Society.
• Greenhoot, A. F. & Semb, P. A. (2008). Do illustrations enhance preschoolers’ memories for stories? Age related change in the picture-facilitation effect. Journal of Experimental Child Psychology, 99 (4), 271‒287.
• Greenhoot, A. F., Beyer, A. M. & Curtis, J. (2014). More than pretty pictures? How illustrations affect parentchild story reading and children’s story recall. Frontires in Psychology, 5, 738.
• Hamer, N., Nodelman, P. & Reimer, M. (Еds.) (2017). More words about pictures: Current research on picture books and visual/verbal texts for young people. New York: Routledge.
• Jansen, H. (2010). The logic of qualitative survey research and its position in the field of social research methods. Forum: Qualitative Social Research, 11 (2), Art. 11.
• Kümmerling-Meibauer, B. (2018). The Routledge Companion to Picturebooks. London and New York: Routledge.
• •• Lazarević, D. (2009). Udžbenik kao predmet psihološke analize u našoj sredini – pristupi, problemi i rezultati. Inovacije u nastavi, 4 (22), 5‒15.
• •• Levin, J. R. & Mayer, R. E. (1993). Understanding illustrations in text. In: B. K. Britton, A. Woodward & M. Binkley (Eds.). Learning from textbooks: theory and practice (115–134). Hillsdale: Lawrence Erlbaum Associates Publisher.
• Marsh, E. E. & White, M. D. A. (2003). Taxonomy of relationships between images and text. Journal of Documentation, 59 (6), 647–672.
• Mason, J. (2002). Qualitative researching. London: SAGE Publications.
• Mason, L., Pluchino, P., Tornatora, M. C. & Ariasi, N. (2013). An eye-tracking study of learning from science text with concrete and abstract illustrations. Journal of Experimental Education, 81 (3), 356–384.
• Mayer, R. E. (2005). Cognitive theory of multimedia learning. In: Mayer, R. E. (Ed.). The Cambridge Handbook of Multimedia Learning (31–48). New York: Cambridge University Press.
• Mayer, R. E., Steinhoff, K., Bower, G. & Mars, R. (1995). A generative theory of textbook design: Using annotated illustrations to foster meaningful learning of science text. Educational Technology and Research Development, 4 (1), 31–43.
• Мayer, R. E. (1993). Illustrations that instruct. In: Glaser, R. (Ed.). Advances in instructional psychology, 5 (253‒284). Hillsdale, JH: Erlbau.
• Mitrović, M. (2007). Kuda teže današnji bukvari i početnice. U: Plut, D. (ur.). Kvalitet udžbenika za mlađi školski uzrast (37–50). Beograd: Filozofski fakultet ‒ Institut za psihologiju.
• O’Neil, K. E. (2011). Reading pictures: Developing visual literacy for greater comprehension. The Reading Teacher, 65 (3), 214‒223.
• Pešić, J. (2016). Od izvora informacija do sredstva za učenje: neke aktuelne dileme obrazovnog dizajniranja udžbenika. U: Pešikan, A. (ur.). Udžbenik u funkciji nastave i učenja (35–52). Užice: Učiteljski fakultet.
• Pešikan, A. (2019). Funkcija slika u udžbenicima. U: Pešikan, A., Stevanović, J. (ur.). Udžbenik: stara tema pred izazovima savremenog doba (67–103). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Peterson, M. O. (2016). Schemes for integrating text and image in the science textbook: Effects on comprehension and situational interest. International Journal of Environmental & Science Education, 11 (6), 1365‒1385.
• Pike, M. M., Barnes, M. A. & Barron, R. W. (2010). The role of illustrations in children’s inferential comprehension. Journal of Experimental Child Psychology, 105 (3), 243–255.
• Ševa, N., Lalić-Vučetić, N. (2019). Odnos teksta i ilustracije: analiza savremenih bukvara. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 51 (2), 538‒563.
• Ševkušić, S. G. (2011). Kvalitativna istraživanja u pedagogiji: Doprinos različitih metodoloških pristupa. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Silverman, D. (2016). Qualitative research. London: Sage Publications.
• Smith, B. & Sparkes, A. C. (2005). Analyzing talk in qualitative, inquiry: Exploring possibilities, problems and tensions. QUEST, 57, 213–242.
• Tversky, B. (2011). Visualizing thought. Topics in Cognitive Science, 3, 499–535.
• Vekiri, I. (2002). What is the value of graphical displays in learning? Educational Psychology Review, 14 (3), 261–312.