Славица Б. Максић, Институт за педагошка истраживања, Београд, Република Србија, имејл: smaksic@ipi.ac.rs
Иновације у настави, XXXIV, 2021/1, стр. 1–13

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2101001M

Резиме: Креативност у материјалном и нематеријалном продукту представља покушај превазилажења актуелног стања у области стварања и животу особе која тај продукт ствара. Главно својство креативности је делотворна новина у односу на познато, што значи да нуди употребљиво решење проблема на који се односи. У раду се критикује теза о урођености креативности, по којој је особа креативна на основу наслеђа, што би практично значило да образовање нема неки нарочити значај за настанак креативних дела. Критика је заснована на актуелним теоријама креативности, које указују на развојну природу креативности и истичу улогу учења у развоју креативних потенцијала. Ново се гради од постојећег знања учењем које подразумева креативну обраду информација, њихово упознавање, разумевање, прихватање и смештање у сопствену базу наученог. Што је процес учења креативнији, то су веће шансе да се подстакне креативност онога ко учи према оном што је познато и тежња за преиспитивањем и мењањем познатог. Развојни приступ креативности, који започиње креативним учењем, доведен је у везу са теоријом о развојним и фиксираним уверењима о људској природи, која говори о човековом капацитету да се адаптира, мења и расте. У наставку рада разматрају се услови који би у већој мери подржали креативно учење у школи. У завршном делу дискутује се о ограничењима оваквог приступа и постављају питања за будућа истраживања.

Кључне речи: креативност, учење, образовање, школа, развојна и фиксирана уверења.

Summary: Creativity in a tangible and intangible product is an attempt at overcoming the current situation in the field of creation and the life of the person who creates the product. The main feature of creativity is an effective novelty in relation to something familiar, which means that it offers an appropriate solution to the problem to which it refers. The paper criticizes the thesis on the innateness of creativity, according to which a person is creative on the basis of heritage, which would practically mean that education does not have any special significance for the creation of creative works. The criticism is based on the current theories of creativity that indicate the developmental nature of creativity and emphasize the role of learning in the development of creative potentials. The new is built on the existing knowledge through learning, which implies creative processing of information, becoming familiar with it, understanding, acceptance and placement of that information in one’s own knowledge-base of what has been learned. The more creative the learning process is, the greater the chances that it will encourage the creativity of the learner in relation to the existing knowledge and the aspiration for its re-examination and change. The developmental approach to creativity, which begins with creative learning, has been linked to the theory of growth and fixed mindsets about human nature, which addresses our capacity to adapt, change, and grow. In the continuation of the paper, the conditions are considered that would support to a greater extent the creative learning in school. In the final part of the paper, the limitations of this approach are discussed and questions proposed for future research.

Keywords: creativity, learning, education, school, growth and fixed mindsets.

Литература

• Andiliou, A. & Murphy, P. K. (2010). Examining variations among researchers’ and teachers’ conceptualizations of creativity: A review and synthesis of contemporary research. Educational Research Review, 5 (3), 201‒219. DOI: 10.1016/j.edurev.2010.07.003
• Beghetto, R. A. & Kaufman, J. C. (2007). Toward a broader conception of creativity: A case for “mini-c” creativity. Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts, 1 (2), 13‒79.
• Csikszentmihalyi, M. (1996). Creativity: Flow and psychology of discovery and invention. New York: Harper-Collins Publishers.
• Davenport, C. & Pagnini, F. (2016). Mindful learning: A case study of Langerian Mindfulness in Schools. Frontiers in Psychology, 7 (1), 13‒72. DOI: 10.3389/fpsyg.2016.01372
• Diakidoy, I. A. & Phtiaka, H. (2002). Teachers’ beliefs about creativity. Advances in Psychology Research, 15, 173–188.
• Dweck, C. S. (2012). Mindsets and human nature: Promoting change in the Middle East, the schoolyard, the racial divide, and willpower. American Psychologist, 67 (8), 614‒622. DOI: 10.1037/a0029783
• Đurišić-Bojanović, M. (2001). Stavovi nastavnika prema problemima u nastavi. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 33, 377‒388.
• Đurišić-Bojanović, M. (2003). Multikulturalnost i multiperspektivnost u obrazovanju. U: Šefer, Ј., Maksić, S. i Joksimović S. (ur.). Uvažavanje različitosti i obrazovanje (137‒142). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Đurišić-Bojanović, M. (2005). Zašto pluralizam u obrazovanju. U: Joksimović, S. (ur.).Vaspitanje mladih za demokratiju (71‒94). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Джуришич-Боянович, М. (2011): Устойчивостъ плюралистического образователъного понятия, Психолого-педагогические аспекты восспитателъного процесса в системе высшего образования, (материалы международной научно-практической конференции 25. марта 2011). Волгоград: ФГОУ ВПО Волгоградская ГСХА.
• Glǎveanu, V. P. (2011). Children and creativity: A most (un)likely pair? Thinking Skills and Creativity, 6 (2), 122‒131.Posećeno na www: http://eprints.lse.ac.uk/37745/
• Galton, F. R. S. (1892). Hereditary genius an inquiry into its laws and consequences. London: MacMillan & Co.
• Job, V., Walton, G. M., Bernecker, K. & Dweck, C. S. (2015). Implicit theories about willpower predict selfregulation and grades in everyday life. Journal of Personality and Social Psychology, 108 (4), 637‒647. DOI: 10.1037/pspp0000014
• Karwowski, M. (2014). Creative mindsets: measurement, correlates,consequences. Psychology of Aestetics, Creativity, and Arts, 8 (1), 62‒80. DOI: 10.1037/a0034898
• Kaufman, J.C.& Beghetto, R. A. (2009). Beyond big and little: The Four C Model of creativity. Review of General Psychology, 13 (1), 1‒12.
• Langer, E. J. (1997). The power of mindful learning. Reading (MA): Addison-Wesley Publishing Company, Inc.
• Langer, E. J. (2000). Mindful learning. Current Directions in Psychological Science, 9 (6), 220‒223. DOI: 10.1111/1467-8721.00099
• Levy, B. & Langer, E. (1999). Aging. In: Runco, M. A. & Pritzker, S. R. (Eds.). Encyclopedia of Creativity (45‒52). San Diego, CA: Academic Press.
• Lubart, T. I. & Sternberg, R. J. (1998). Creativity across time and place: life span and cross-cultural perspectives. High Ability Studies, 9 (1), 59‒74.
• Maksić, S. (1998). Darovito dete u školi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Maksić, S. (2006). Podsticanje kreativnosti u školi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Maksić, S. (2009). Vrednovanje kreativnosti: nemoguć ili uzaludan posao. U: Radovanović, I., Trebješanin, B. (ur.). Inovacije u osnovnoškolskom obrazovanju – vrednovanje (186‒193). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Maksić, S. (2013). Standardi postignuća: gde je kreativnost?. U: Rezimei (20). Naučni skup Ka kvalitetnom bazičnom obrazovanju i vaspitanju – standardi i efekti, 11. 10. 2013. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Maksić, S. (2016). Some questions about creativity in digital age. Nastava i vaspitanje, 65 (1), 17‒29. DOI: 10.5937/nasvas1601017M
• Maksić, S. (2018). Kako budući pedagozi vide kreativno učenje. U: Gojkov, G., Stojanović, A. (ur.). Darovitost i kreativni pristupi učenju; Zbornik 23 (228‒239). Međunarodni naučni skup Darovitost i kreativni pristupi učenju, 30. 6. 2017. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“.
• Maksić, S. (2019).Studenti ne žele da uče manje nego smislenije. U: Gojkov, G., Stojanović, A. (ur.). Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih;Zbornik 24 (220‒229). Međunarodni naučni skup Dostignuća i perspektive u obrazovanju darovitih, 29. 6. 2018. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“; Arad, Romania: Universitatea de Vest „Aurel Vlaicu“.
• Maksić, S., Grbić, S. (2021). Šta interesuje našu decu i zašto to nije škola. U: Gojkov, G., Stojanović, A. (ur.). Daroviti: lična i socijalna perspektiva, Zbornik 26 (197‒209). Međunarodni naučni skup Daroviti: lična i socijalna perspektiva, 20‒27. 12. 2020. Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“; Arad, Romania: Universitatea de Vest „Aurel Vlaicu“.
• Maksić, S., Pavlović, J. (2013). Nastava koja podržava kreativnost. U: Nikolić, R. (ur.). Nastava i učenje. Kvalitet vaspitno-obrazovnog procesa (53‒64). Užice: Učiteljski fakultet.
• Maksić, S., Pavlović, J. (2015). Srednja škola kao kontekst za podsticanje kreativnosti. Nastava i vaspitanje, 64 (1), 71‒86. DOI: 10.5937/nasvas1501071M
• Maksić, S., Pavlović, J. (2016). Ogledno podsticanje kreativnosti u školi i promene uverenja nastavnika o kreativnosti. Inovacije u nastavi, 29 (3), 15‒28. DOI: 10.5937/inovacije1603016M
• Molden, D. C. & Dweck, C. S. (2006). Finding ‘meaning’ in psychology. American Psychologist, 61 (3), 192‒203. DOI: 10.1037/0003-066x.61.3.192
• Mrazek, A. J., Ihm, E. D., Molden, D. C.,Mrazek, M. D., Zedelius, C. M. & Schooler, J. W. (2018). Expanding minds: Growth mindsets of self-regulation and the influences on effort and perseverance. Journal of Experimental Social Psychology, 79, 164–180. DOI: 10.1016/j.jesp.2018.07.003
• Mullet, D. R., Willerson, A., Lamb, N.& Kettler, T. (2016). Examining teacher perceptions of creativity: A systematic review of the literature. Thinking Skills and Creativity, 21, 9‒30. DOI: 10.1016/j.tsc.2016.05.001
• Norrish, J. M., Williams, P., O’Connor, M.& Robinson, J. (2013). Anapplied framework for positive education. International Journal of Wellbeing, 3 (2), 147‒161. DOI: 10.5502/w.v3i2.2
• Paletz, S. B. F.& Peng, K. (2008). Implicit theories of creativity across cultures: novelty and appropriateness in two product domains. Journal of Cross-cultural Psychology, 39 (3), 286‒302. DOI: 10.1177/0022022108315112
• Pavlović, J.,Maksić, S. (2014). Implicitne teorije kreativnosti nastavnika osnovne škole: studija slučaja. Psihologija, 47 (4), 465–483.DOI: 10.2298/PSI1404465P
• Pavlović, J., Maksić, S. (2019). Implicit theories of creativity in higher education: A constructivist study. Journal of Constructivist Psychology, 32 (3), 254‒273. DOI:10.1080/10720537.2018.1477639
• Rattan, A., Savani, K., Chugh, D. & Dweck, C. S. (2015). Leveraging mindsets to promote academic achievement: Policy recommendations. Perspectives on Psychological Science, 10 (6), 721–726. DOI: 10.1177/1745691615599383
• Ritchhart, R., & Perkins, D. N. (2000). Life in the mindful classroom: nurturing the disposition of mindfulness. Journal of Social Issues, 56 (1), 27‒47. DOI: 10.12691/education-5-2-18
• Ryff, D. C. (2014). Psychological well-being revisited: Advances in the science and practice of eudaimonia. Psychotherapy Psychosomatics, 83 (1), 10‒28.
• Seligman, M. E. P. & Csikszentmihalyi, M. (2000). Positive psychology, An introduction. American Psychologist, 55 (1), 5‒14. DOI: 10.1037//0003-066X.55.1.5
• Seligman, M. E. P., Steen, T. A., Park, N. & Peterson, C. (2005). Positive psychology progress: Empirical validation of interventions. American Psychologist, 60, 410‒421.
• Seligman, M. E. P., Ernst, R.M., Gillham, J., Reivich, K. & Linkins, M. (2009). Positive education: Positive psychology and classroom interventions. Oxford Review of Education, 35(3), 293‒311.
• Sternberg, R. J. (Ed.) (1999). Handbook of creativity. Cambridge: Cambridge Press.
• Sternberg, R. J. & Lubart, T. I. (1995). Ten keys to creative innovation. R & D Innovator, 4 (3), 8‒11.
• Sternberg, R. J. & Williams, W. M. (1996). How to develop student creativity. Association for Supervision and Curriculum Development, Alexandria, VA.
• Sternberg, R. J. (1995/1996). Investing in creativity: many happy returns. Educational Leadership, 53 (4), 80‒84.