Živorad M. Milenović, University of Pristina, Teacher Training Faculty in Prizren, Serbia, e-mail: zivorad.milenovic@pr.ac.rs
Biljana S. Jeremić, University of Novi Sad, Faculty of Education in Sombor, Serbia
Danijela M. Sudzilovski, University of Kragujevac, Faculty of Education in Užice, Serbia
Иновације у настави, XXXIII, 2020/3, стр. 98–110

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2003098M

Summary: The Interactive Educational Software in Classroom Teaching (IESCT) represents computer programs used for the independent design of educational content that is to be acquired. The starting point of this research was the general assumption that IESCTs significantly contribute to the effectiveness of classroom teaching and the learning and participation of students in classes. The starting points were also the specific assumptions that the research would identify the components that indicate the most common contributions of IESCTs and that it would establish a significant difference in the estimates of the pre-service teachers regarding the contribution of the IESCTs relative to their academic achievement. To establish this, the research presented in this paper was conducted in the second half of 2019 on a sample of 83 pre-service primary school teachers at the Faculty of Education in Prizren (Republic of Serbia). The data were generated by the IESCT Scale (α = .912). The factor analysis identified two components that indicate the contribution of the IESCT: 1) the efficiency of teaching and 2) individuality in learning. The analysis of variance revealed that there was a significant difference in the estimates of the four groups of students, grouped according to their academic achievement. Based on the critical comparative analysis presented in the paper and the results of the empirical research, a proposal was given for introducing innovative approaches to classroom teaching in schools in the Republic of Serbia and for its implementation in accordance with innovative didactic and methodological models that include the use of interactive educational software in teaching.

Keywords: e-learning, educational software, software implementation, individuality in learning, innovative learning models.

Живорад М. Миленовић
Универзитет у Приштини, Учитељски факултет у Призрену, Косовска Митровица, Република
Србија

Биљана С. Јеремић
Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Нови Сад, Република Србија

Данијела М. Судзиловски
Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Крагујевац, Република Србија

ПЕРЦЕПЦИЈЕ СТУДЕНАТА ‒ БУДУЋИХ УЧИТЕЉА О
ПРИМЕНИ ИНТЕРАКТИВНОГ ОБРАЗОВНОГ СОФТВЕРА У РАЗРЕДНОЈ НАСТАВИ

Резиме: Проблем истраживања у овом раду је интерактивни образовни софтвер у разредној настави ‒ ИОСРН. Образовни софтвери су рачунарски програми који се користе за самостални дизајн наставних садржаја који се реализују у настави ради ефикаснијег учења и учешћа ученика у настави. Представљају алате за имплементацију наставних садржаја, формирање базе података, за различите прорачуне, графике и друге апликације посебно намењене за реализацију наставних садржаја у одређеним наставним предметима у разредној настави и осмишљени како би побољшали квалитет наставе и посебно подстакли развој истраживачких активности ученика и њихове индивидуалности у учењу. Циљ истраживања је био да се утврди допринос интерактивног образовног софтвера у разредној настави. У истраживању се пошло од опште претпоставке да ИОСРН значајно доприноси ефикасности разредне наставе и учењу и учешћу ученика у настави и од посебних претпоставки да ће истраживањем бити издвојене компоненте које указују на најчешће доприносе ИОСРН, као и да ће бити утврђено да постоји значајна разлика у проценама студената разредне наставе о доприносу ИОСРН у зависности од њиховог успеха у току студија. Истраживање је спроведено у другој половини 2019. године на узорку од осамдесет три студента разредне наставе на Учитељском факултету у Призрену. Структура узорка према успеху студената у току студија је: 1) просечна оцена од 6,00 до 7,00 – 21 (25,30%); 2) просечна оцена од 7,01 до 8,00 – 51 (61,50%); 3) просечна оцена од 8,01 до 9,00 – 8 (9,60%); и 4) просечна оцена од 9,01 до 10,00 – 3 (3,60%). У истраживању је коришћен комбиновани инструмент – Скала интерактивног образовног софтвера у разредној настави (Скала ИОСРН). Осим општег питања о успеху студената у току студија, скала се састоји и од двадесет ајтема са тростепеном скалом интензитета сагласности: 1) слажем се; 2) нисам сигуран/на и 3) не слажем се. Неке метријске карактеристике Скале испитиване су на самом истраживању факторском анализом са варимакс ротацијом и Кронбаховим алфа коефицијентом (α=0,912). Резултати истраживања су показали да ИОСРН значајно доприноси ефикасности наставе и учења и учешћа ученика у настави, али да у Србији и даље не постоји одгова рајуће окружење које би фаворизовало реализацију наставе путем ИОСРН. Не постоји ни довољна опремљеност школа и софтверских пакета, а ни сами учитељи нису довољно оспособљени да реализују наставу применом ИОСРН и да обуче ученике да користе у учењу неке апликације ИОСРН. Из наведеног разлога се и не може говорити о васпитнообразовној ефикасности ИОСРН у настави у школама у Србији. Истраживањем је утврђено и да би квалитет наставе и учења и учешћа ученика у настави био већи када би се настава у школама у Србији реализовала применом ИОСРН. Ученици би у таквој настави стицали темељна знања, која би за њих имала вредност и изван учионице и служила би им, како у даљем учењу, тако и у решавању различитих проблема у свакодневном животу. На скали ИОСРН издвојене су две компоненте које, према проценама студената студијског програма разредне наставе обухваћених овим истраживањем, указују на најчешћи значај ИОСРН. Студенти су највише вредновали ајтеме који одређују компоненту која указује да образовни софтвери највише доприносе квалитету и ефикасности разредне наставе и компоненту која указује да образовни софтвери доприносе индивидуализацији учења и учешћа ученика у разредној настави. Приказани резултати истраживања се не разликују значајније од бројних истраживања овог проблема, чији су резултати публиковани у часописима водећих светских листа. Основна разлика огледа се у томе што у државама са развијенијим системима васпитања и образовања образовни софтвери имају широку примену у настави, па су и остварени резултати значајнији. Зато и резултати истраживања значаја ИОСРН у свету показују да образовни софтвери, осим значаја у реализацији наставе, имају и знатно већи значај у учењу и учешћу ученика који су, за разлику од ученика у Републици Србији, оспособљени да користе различите апликације образовних софтвера. Иако су резултати овог истраживања показали да постоји значајна разлика у проценама студената о значају примене образовних софтвера у настави у зависности од њиховог успеха у току студија, може се закључити да студенти углавном имају усаглашене процене о значају образовних софтвера у разредној настави. На то упућује чињеница да је разлика утврђена једино између студената који су у току студија остварили просечну оцену између 6,00 и 7,00 у односу на студенте с оствареним просечним оценама 8,01 и 9,00. За разлику од осталих студијских програма, студије разредне наставе су мултидисциплинарне. Студенти током студија стичу различита знања из области природних и друштвених наука, из физичке културе, медицине, ликовне и музичке уметности. Највећи број студена та углавном има просечне оцене до 8,00, јер је нелогично очекивати да је већи број студената подједнако способан баш за све наведене области. Да је тако, потврђује и узорак овог истраживања, у којем је било 86,80% студената с просечном оценом до 8,00 а само 9,60% испитаних студената с просечном оценом између 8,01 и 9,00. Постојање значајне разлике свакако је условила овако велика разлика у групама студената према успеху у току студија, па је и наведене резултате потребно тумачити с резервом.
Генерално посматрано, успех студената у току студија битно утиче на њихове процене у погледу значаја примена иновација у настави. Значајно се разликују и њихове процене о значају и доприносу образовних софтвера у њиховом учењу и учешћу у настави. Знатно позитивније процене о значају ИОСРН имају студенти с бољим успехом у настави. Они су пробитачнији од осталих студената, жељни још већег успеха и са јасно израженим образовним потребама – да се што боље оспособе да користе образовне софтвере у настави. На неки начин је потврђено и у налазима овог истраживања, према израчунатим средњим вредностима, студенти с просечном оценом између 8,01 и 9,00 (М=55,0000) имају знатно позитивније процене о значају ИОСРН у односу на студенте с просечном оценом између 6,00 и 7,00 (М=45,3333) (Табела 5). На основу резултата истраживања и критичких анализа приказаних у раду намеће се потреба да се у Републици Србији уведу бројне новине у вези са професионалним развојем будућих учитеља. То се односи, како на измену студијских програма разредне наставе, где засад не постоје наставни садржаји који се односе на обуку студената за примену образовних софтвера у настави, тако и на њихово професионално усавршавање, које је у Републици Србији обавезно и у току обављања учитељске професије. Неопходно је и спровођење емпиријских истраживања овог проблема како би се сагледале све предности и могући проблеми у примени образовних софтвера у разредној настави. То би била одлична линија водиља за унапређење квалитета разредне наставе и ефикасније примене образовних софтвера у разредној настави. Да је тако, показују и резултати спроведеног истраживања о значају ИОСРН.
Кључне речи: e-учење, образовни софтвер, имплементација софтвера, индивидуалност у учењу, иновативни модели учења.

References:

• Anderson, J. & McCusker, M. (2019). Make the Eigenvalue Problem Resonate with Our Students. PRIMUS, 29 (6), 625–644.
• Bartholomew, S., McGraw, T., Fauber, D., Charlesworth, J. & Weitlauf, J. (2020). Reducing Water Waste through Data-Driven Irrigation Practices. Technology and Engineering Teacher, 79 (4), 21–25.
• Gojkov Rajić, A., Šafranj, J. (2019). Mišljenje studenata o primeni MOODLE platforme za učenje stranog jezika struke. [Students’ Opinion on the Application of the MOODLE Platform for Learning a Foreign Language for their Profession]. Inovacije u nastavi, 32 (2), 135–150.
• Đukić Mirzajanc, M. (2019). Efektivnost učenja Nemačkog jezika na platformi Mudl. [The Effectiveness of Learning German on the Moodle Platform]. Inovacije u nastavi, 32 (3), 130–150.
• Kopcha, T., Rieber, L. & Walker, B. (2016). Understanding University Faculty Perceptions about Innovation in Teaching and Technology. British Journal of Educational Technology, 47 (5), 945–957.
• Cheng, L. & Leong, S. (2017). Educational Affordances and Learning Design in Music Software Development. Technology, Pedagogy and Education, 26 (4), 395–407.
• Hwang, M. (2018). Graph Processing Using SAP HANA: A Teaching Case. E-Journal of Business Education and Scholarship of Teaching, 12 (2), 155–165.
• Koparan, T. (2019). Examination of the Dynamic Software-Supported Learning Environment in Data Analysis. International Journal of Mathematical Education in Science and Technology, 50 (2), 277–291.
• Magdas, I. & Bontea, T. (2011). Developing Digital Competences Using Educational Software. A Pedagogical Research, Acta Didactica Napocensia, 4 (4), 31–48.
• Marić, M., Branković, N. i Rodić Lukić, V. (2018). Budući učitelji i vaspitači između tendencije ka prilagođavanju i sklonosti prema inoviranju [Future Teachers and Preschool Teachers Between the Tendency
  to Adapt and the Tendency to Innovate]. Inovacije u nastavi, 31 (3), 61–73.
• Miljković, B., Žižović, M. (2018). Model IBT 3D tehnologije u sistemu dualnog obrazovanja [Model of IBT 3D Technology in the Dual Education System]. Inovacije u nastavi, 31 (4), 129–144.
• Olasina, G. (2019). Human and Social Factors Affecting the Decision of Students to Accept E-Learning. Interactive Learning Environments, 27 (3), 363‒376.
• Ovesni, K., Stanojević, J. i Radović, V. (2019). Informaciono-komunikacione tehnologije u usavršavanju nastavnika srednjih stručnih škola [Information and Communication Technologies in the Development of Secondary Vocational School Teachers]. Inovacije u nastavi, 32 (3), 61–73.
• Pecanac, R., Jeremic, B. & Milenovic, Z. (2016). Digital Media in the Teaching of Music Education. The New Educational Review, 43 (1), 236–247.
• Quinlan, J. (2016). Mathematicians’ Perspectives on the Utility of Software. International Journal for Technology in Mathematics Education, 23 (3), 103–109.
• Stanković, Z. (2017). Metodički modeli nastave primenom obrazovnih softvera [Methodological Models of Teaching With the Use of Educational Software]. Godišnjak Pedagoškog fakulteta u Vranju [Yearbook of the Faculty of Education in Vranje], 8 (2), 237–252.
• Trbojevic, A., Jeremic, B. & Milenovic, Z. (2015). Multimedia approach to the development of social concepts in class teaching – a view from the students’ perspective. Teme, 39 (3), 867–885.
• Wang, Y., Liu, X. & Zhang, Z. (2018). An Overview of e-Learning in China: History, Challenges and Opportunities, Research in Comparative and International Education, 13 (1), 195–210.
• Zsoldos Marchis, I. (2014). How In-Service Teachers Develop Electronic Lessons. Acta Didactica Napocensia, 7 (2), 61–67.

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited