Слободан Љ. Павловић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Ужице, Република Србија
Владан М. Пелемиш, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Република Србија, имејл: vladan.pelemis@uf.bg.ac.rs
Драган Б. Маринковић, Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад, Република Србија
Иновације у настави, XXXIII, 2020/3, стр. 58–71

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2003058P

Резиме: Одржавање квалитетне наставе физичког васпитања, каква је предвиђена наставним планом и програмом, свакодневно се сусреће са бројним проблемима и потешкоћама у реализацији. Важан предуслов да физичко васпитање заиста буде у функцији здравог одрастања и припреме ученика за активан животни стил јесте њихова пуна ангажованост и активност на часу физичког васпитања. Циљ овог истраживања био је утврђивање разлика у мотивацији и физичком селф-концепту ученика у односу на ниво њихове физичке активности на часу физичког васпитања. Истраживањем су обухваћена 423 ученика са територије града Ужица (старости 10±1,3 година), од чега 227 дечака и 196 девојчица, подељених у три групе према нивоу физичке активности на часу физичког васпитања (А – низак; Б – средњи; Ц – висок). За процену мотивационих оријентација ученика коришћен је модификовани Упитник саморегулације (енг. Self-Regulation Questionnaire) (Ryan & Connell, 1989), а за процену физичког селф-концепта коришћене су одговарајуће супскале мерног инструмента Self-perception Profile for Children (SPPC ‒ Harter, 1985; 2012). Физичка активност (обим (број корака) и интензитет) ученика на часу физичког васпитања мерена је помоћу педометара CoachGear и пулсметара Suunto Memory Belt. Приказани резултати указују на постојање значајних разлика између група испитаника оба пола у односу на ниво физичке активности ученика млађег школског узраста. На основу добијених налаза може се констатовати да су изражене разлике веће код дечака него код девојчица. Резултати објављени у овом истраживању подржавају већину добијених налаза који указују на разлике у мотивацији и физичком селф-концепту. Даље је утврђено да су мање активна деца генерално показала лошије нивое мотивисаности, али исто тако и вредности физичког селф-концепта. Аутори сматрају да се у планирању и програмирању наставе физичког васпитања мора ставити акценат на стварање повољне климе за реализацију наставе. Иницијално образовање учитеља и васпитача је неопходно иновирати у складу са новимзахтевима и очекивањима које друштво ставља пред школско физичко васпитање.

Кључне речи: Еуклидов индекс, физички селф-коцепт, кластер анализа, мотивациона оријентација ученика, настава физичког васпитања.

Summary:
Maintaining quality physical education classes, as provided for in the curriculum, encounters numerous problems and difficulties in implementation on a daily basis. Pupils’ full engagement and activity in the physical education class is an important precondition for physical education to really be in the function of healthy growing up and preparation of pupils for an active lifestyle. The aim of this research was to determine the differences in the motivation and physical self-concept of pupils relative to the level of their physical activity in the physical education class. The research included 423 students from the territory of the city of Užice (aged 10 ± 1.3 years), 227 boys and 196 girls, organized in three groups according to the level of physical activity in physical education class (A-low; B-medium; C- high). A modified Self-Regulation Questionnaire (Ryan & Connell, 1989) was used to assess pupils’ motivation orientations, and appropriate subscales of the Self-Perception Profile for Children measuring instrument (SPPC, Harter, 1985; rev. 2012) were used to assess physical selfconcept. Physical activity (scope (number of steps) and intensity) of pupils in physical education class was measured using the CoachGear pedometer and the Suunto Memory Belt heart rate monitor. The presented results indicate the existence of significant differences among the groups of respondents of both sexes in relation to the level of physical activity of pupils of younger school age. Based on the obtained findings, it can be concluded that the expressed differences are greater in boys than in girls. The results published in this study support most of the findings indicating differences in motivation and physical self-concept. It was further determined that less active children generally show lower levels of motivation, as well as the values of the physical self-concept. The authors believe that in the planning and programming of physical education classes, emphasis must be placed on creating a favorable “climate” for teaching. Initial education of preschool and primary school teachers must be innovated in accordance with the new requirements and expectations that society puts before school physical education.

Keywords: Euclidean index, physical self-concept, cluster analysis, motivational orientation of pupils, physical education classes.

Литература:

• Antonijević, R. (2010). Karakteristike motivacije u procesu vaspitanja. Nastava i vaspitanje, 59 (1), 54–71.
• Asci, F. H. (2002). An investigation of age and gender differences in physical self-concept among Turkish late adolescents. Adolescence, 37, 146, 365–371.
• Biddle, S. J. H. (2001). Enhancing motivation in physical education. In: Roberts, G. C. (Ed.). Advances in Motivation in Sport and Exercise (101–127). Champaign, IL: Human Kinetics.
• Božović, Z. (2011). Efekti primene dopunskih vežbi i kružnog treninga na aktivno vreme vežbanja na času fizičkog vaspitanja i motoričke sposobnosti učenika srednje škole (magistarski rad). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Đokić, Z. (2014). Procena fizičke aktivnosti učenika uzrasta 11 godina. TIMS Acta, 8, 61–69.
• Đorđić, V., Tubić, T. (2008). Bodi-imidž i bavljenje sportom adolescentkinja. U: Bokan, B. (ur.). Teorijski, metodološki i metodički aspekti fizičkog vaspitanja (335–340). Međunarodna naučna konferencija Teorijski, metodološki i metodički aspekti fizičkog vaspitanja, 11. i 12. decembar, 2008. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Đorđić, V., Tubić, T. (2010). Teorija samoodređenja i razumevanje motivacije učenika u nastavi fizičkog vaspitanja. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 42 (1), 128–149.
• Fernández-Bustos, J. G., Infantes-Paniagua, Á., Cuevas, R. & Contreras, O. R. (2019). Effect of Physical Activity on Self-Concept: Theoretical Model on the Mediation of Body Image and Physical Self-Concept in Adolescents. Frontiers Psychology, 10, 1537–1547.
• Gentile, B., Grabe, S., Dolan-Pascoe, B., Twenge, J. M., Wells, B. E. & Maitino, A. (2009). Gender differences in domain-specific self-esteem: A meta-analysis. Review of General Psychology, 13 (1), 34–45.
• Gill, M., Roth, S. E., Chan-Golston, A. M., Rice, L. N., Crespi, C. M., Koniak-Griffin, D., Cole, L. B. & Prelip, M. L. (2019). Evaluation of an Intervention to Increase Physical Activity in Low Income, Urban Middle Schools. Journal of School Health, 89 (9), 705–714.
• Goudas, M., Biddle, S. J. H. & Fox, K. R. (1994). Perceived locus of causality, goal orientations, and perceived competence in school physical education classes. British Journal of Educational Psychology, 64, 453–463
• Hagger, M. S., Biddle, S. J. & John Wang, C. K. (2005). Physical self-concept in adolescence: generalizability of a multidimensional, hierarchical model across gender and grade. Educational and Psychological Measurement, 65, 297–322.
• Harter, S. (1985). Manual for the Self-Perception Profile for Children. Denver CO: University of Denver.
• Hoffmann, F. (1976). Rezerven bei der Verbesserung der allgemeinen korperlichen Grundausbildung der Untersufenschuler nutzen. Berlin: Korpererziechung.
• Jekauc, D., Wagner, M. O., Herrmann, C., Hegazy, K. & Woll, A. (2017). Does physical self-concept mediate the relationship between motor abilities and physical activity in adolescents and young adults? PLoS One / Public Library of Science, 12 (1). doi:10.1103/physrevlett.119.211801
• Kolovelonis, A., Mousouraki, M., Goudas, M. & Michalopoulou, M. (2013). Psychometric properties of the Greek version of the Children and Youth Physical Self-Perception Profile Questionnaire. Advances in Physical Education, 3, 158–164.
• Lazarević, D., Radisavljević, S. i Milanović, S. (2008). Relacije fizičkog self-koncepta i fizičkog vežbanja učenika osnovne škole. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 40 (2), 306–326.
• Marković, M., Bokan, B., Rakić, S. i Tanović, N. (2012). Primena instrumenta SOFIT za procenu aktivnosti učenika i nastavnika na časovima fizičkog vaspitanja u beogradskim osnovnim i srednjim školama. U: Dopsaj, M. & Juhas, I. (ur.). Efekti primene fizičke aktivnosti na antropološki status dece, omladine i odraslih (223–230). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Marsh, H. W., Papaioannou, A. & Theodorakis, Y. (2006). Causal ordering of physical self-concept and exercise behavior: reciprocal effects model and the influence of physical education teachers. Health Psychology, 25, 316–328.
• McKenzie, T. J. (2015). SOFIT (System for Observing Fitness Instruction Time) Description and Procedures Manual (Generic Version). Research Quarterly for Exercise and Sport, 86 (2). doi: 10.13140/RG.2.2.20282.70087
• Milić, M., Grgantov, Z. & Katić, R. (2012). Biomotor status and kinesiological education of girls aged 10 to 12 years ‒ example: volleyball. Collegium Antropologicum, 36 (3), 959–966.
• Murcia, J. A. M., Coll, D. G. C. & Garzon, M. C. (2009). Preliminary validation in Spanish of a scale designed to measure motivation in physical education classes: The Perceived Locus of Causality (PLOC) Scale. Spanish Journal of Psychology, 12 (1), 327–337.
• Navarro-Paton, R., Pazos-Couto, J. M. & Rodriguez-Fernandez, J. E. (2020). Measuring physical self-concept of schoolchildren aged 10 to 16 on physical education lessons. Journal of Human Sport and Exercise, 15 (1), 1–13.
• Neisen, M., Braun, C. A. & Shepherd, L. (2007) A school-based physical activity program tailored to adolescent girls. Journal of Education and Human Development, 1 (1), 68–82.
• Ntoumanis, N. & Standage, M. (2009). Motivation in physical education classes A selfdetermination theory perspective. Theory and Research in Education, 7 (2), 194–202.
• Pavlović, S. (2017). Prediktori fizičke aktivnosti učenika na času fizičkog vaspitanja (doktorska disertacija). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Pavlović, S., Pelemiš, V. & Marinković, D. (2017). Can the use of polygons barriers contribute to improving coordination ability? Journal Educatia Plus, 17 (1), 114–122.
• Pavlović, S., Marinković, D., Đorđić, V. & Pelemiš, V. (2017). Morphological characteristics and motor skills as predictors of physical activity of students in a physical education class. Facta Universitatis, Series: Physical Education and Sport, 15 (2), 363–372.
• Papaioannou, A. (1994). Development of a questionnaire to measure achievement orientations in physical education. Research Quarterly for Exercise and Sport, 65, 11–20.
• Pelemiš, V., Ujsasi, D., Srdić, V., Džinović, D. & Pavlović, S. (2019). Analysis of motor status of younger school age children in relation to their nutritional status. Facta Universitatis Series: Physical Education and Sport, 17 (1), 111–124.
• Petrović, A. (2010). Uticaj posebno organizovanog programa fizičkog vaspitanja na neke morfološke, motoričke i psihološke karakteristike učenika (magistarski rad). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Pathare, N., Piche, K., Nicosia, A. & Haskvitz, E. (2016). Physical activity levels of non-overweight, overweight, and obese children during physical education. Journal of Teaching in Physical Education, 35 (1), 76–80.
• Radisavljević-Janjić, S. (2009). Relacije fizičkog self-koncepta, motoričkih sposobnosti i fizičkog vežbanja učenika osnovne škole (doktorska disertacija). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
• Ryan, R. M. & Connell, J. P. (1989). Perceived locus of causality and internalization: Examining reasons for acting in two domains. Journal of Personality and Social Psychology, 57, 749–761.
• Ryan, M. R. & Deci, E. L. (2000). Self-determination theory and the facilitation of intrinsic motivation, social development, and well-being. American Psychologist, 55 (1), 68–78.
• Ryan, R. M. & Deci, E. L. (2002). Overview of Self-Determination Theory: An Organismic Dialectical Perspective. In: Deci, E. L. & Ryan, M. R. (Eds.). Handbook of Self-Determination Research (3–33). Rochester, NY: University of Rochester Press.
• Santos Silva, D. A., Chaput, J. P. & Tremblay, M. S. (2019). Participation frequency in physical education classes and physical activity and sitting time in Brazilian adolescents. PLoS One, 14 (3). doi.org/10.1371/ journal.pone.0213785
• Shapka, J. D. & Keating, D. P. (2005). Structure and Change in Self-Concept During Adolescence. Canadian Journal of Behavioural Science, 37 (2), 83–96.
• Simons-Morton, B. G., Taylor, W. C., Snider, S. A., Huang, I. W. & Fulton, J. E. (1994). Observed levels of elementary and middle school children’s physical activity during physical education classes. Preventive Medicine, 23 (4), 437–441.
• Slingerland, M., Haerens, L., Cardon, G. & Borghouts, L. (2014). Differences in perceived competence and physical activity levels during single-gender modified basketball game play in middle school physical education. European Physical Education Review, 20, 20–35.
• Stanojević, I. (1961). Putevi savremenog fizičkog vaspitanja u školama. Beograd: Partizan.
• Šekeljić, G., Stamatović, M. (2018). Obim i intenzitet motorne aktivnosti na časovima fizičkog vaspitanja. Inovacije u nastavi, 31 (2), 29–40.
• Telama R. (2009). Tracking of physical activity from childhood to adulthood: a review. Obesity Facts, 2 (3), 187–195.
• Tubić, T., Đorđić, V. & Poček, S. (2012). Dimenzije self-koncepta i bavljenje sportom u ranoj adolescenciji. Psihologija, 45 (2), 209–225.
• USDHHS (2000). Healty People 2010. Understanding and Improving Health (2nd ed.). Washington, DC: Goverment Printing Office.
• Vallerand, R. J. & G. F. Losier (1999): An integrative analysis of intrinsic and extrinsic motivation in sport. Journal of Applied Sport Psychology, 11, 142–169.
• Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (2008). Istraživanje stanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Srbiji u vezi sa školskim sportom. Beograd: Ministarstvo omladine i sporta.
• World Medical Association Declaration of Helsinki Ethical Principles for Medical Research Involving Human Subjects (2013). JAMA, 310 (20). Retrieved September 23, 2015. from www: https://www.wma.net/wp-content/uploads/2016/11/DoH-Oct2013-JAMA.pdf

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited