Борислава Р. Ераковић, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Нови Сад, Република Србија, имејл: borislava.erakovic@ff.uns.ac.rs
Весна С. Лазовић, Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет, Љубљана, Република Словенија
Иновације у настави, XXXIII, 2020/3, стр. 43–57

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2003043E

Резиме: Едукативна платформа Мудл (енг. Moodle), која је заснована на социоконструктивистичкој епистемологији, више није новина у универзитетској настави. Питање је, међутим, колико се у пракси остварује њен потенцијал за сараднички рад и пребацивање централне улоге у учионици с наставника на студента. На филолошким предметима се значајан део програма односи на писање текстова, те је подстицање интеракције између студената током рада на таквим задацима, који се обично раде самостално, посебан изазов. У раду испитујемо постојеће праксе у примени Мудла на филолошким студијама како бисмо (а) утврдили типове задатака којима се остварују различити циљеви наставе; (б) анализирали разлоге због којих су други запостављени и (в) установили у којој се мери платформа користи за подстицање активног учешћа и међусобне интеракције студената. Представљамо резултате онлајн упитника на који су током летњег семестра 2017/2018. године одговорила четрдесет четири наставника и сарадника са шест универзитета из Србије, Словеније и Хрватске. Подаци су квантитативни и квалитативни, те је стога примењена комбинована метода обраде података – дескриптивна анализа и непараметријски тестови: хи-квадрат тест, Макнемаров и Крускал‒Волисов тест. Резултати показују да се Мудл у настави на испитаним филолошким курсевима користи ради брже комуникације, прегледнијег приступа наставним материјалима и праћења активности студената, дакле, као подршка доминантно трансмисионој, а не сарадничкој настави. Да би се Мудл у већој мери примењивао као подршка настави заснованој на социоконструкти вистичкој епистемологији, обука за његову примену би требало да укључује и упознавање са предностима таквог приступа настави. Резултати указују на потребу за развојем и тестирањем нових активности које подстичу вршњачку сарадњу на текстуалним задацима.

Кључне речи: Мудл, универзитетска настава, филолошки предмети, колаборативна настава.

Summary:  Moodle educational platform, which is based on socio-constructivist epistemology, is no longer a novelty in university-level teaching. The question is, however, to what extent the potential of the platform for collaborative work and the transfer of the central role from teachers to students has been operationalized in practice. Given that a significant part of the curricula of the philological academic courses involves writing texts, encouraging interaction among students on these tasks, which are usually performed independently, can be quite challenging. In this paper we examine the current practices in using Moodle at philological studies, in order to: identify the types of tasks used for achieving different teaching objectives, (b) analyze the reasons why other types of tasks are neglected and (c) determine the extent to which the platform is used for encouraging active participation and interaction among students. We present the results of the online questionnaire distributed to 44 teachers and associates at six universities from Serbia, Slovenia, and Croatia during the summer semester of 2017/2018. As the obtained data are both quantitative and qualitative, we applied a combined data processing method – descriptive analysis and nonparametric tests: chi-square test, McNemar’s test, and Kruskal-Wallis test. According to the results, Moodle is used in philological courses for faster communication, more transparent access to teaching materials, and monitoring students’ activities, therefore, more as a support to predominantly transmissive than collaborative teaching. To make Moodle more widely used as a support to teaching based on socio-constructivist epistemology, training in its application should include learning about the benefits of this approach to teaching. The obtained results indicate that there is a need to develop and test new activities which support peer cooperation on textual tasks.
Кeywords: Moodle, university teaching, philological courses, collaborative teaching.

Литература: 

• Boelens, R., Voet, M. & De Wever, B. (2018). The design of blended learning in response to student diversity in higher education: Instructors’ views and use of differentiated instruction in blended learning. Computers & Education, 120, 197–212. DOI: 10.1016/j.compedu.2018.02.009
• Damjanovic, V., Jednak, S. i Mijatovic, I. (2013). Factors affecting the effectiveness and use of Moodle: students’ perception. Interactive Learning Environments, 23 (4), 496–514. DOI: 10.1080/10494820.2013.789062
• Đukić-Mirzayants, M. (2019). The Effectiveness of Learning German on Moodle. Inovacije u nastavi, 32 (3), 130–150. DOI: 10.5937/inovacije1903130D
•  Eraković, B. (2017). To what extent do student expectations influence the application of a collaborative learning model? In: Hagemann, S., Neu, J. & Walter, S. (Eds.). Translationslehre und Bologna-Prozess: Unterwegs zwischen Einheit und Vielfalt / Translation/Interpreting Teaching and the Bologna Process: Pathways between Unity and Diversity (283–307). TransÜD 87. Berlin: Frank & Timme.
• Eraković, B. i Lazović, V. (2017). Prednosti i nedostaci sistema za podršku učenju u konstruktivističkom pristupu nastavi prevođenja iz perspektive studenata: Mudl i Edmodo. Nastava i vaspitanje, 66 (2), 259–272. DOI: 10.5937/nasvas1702259E
• Ertmer, P. A. (2005). Teacher pedagogical beliefs: The final frontier in our quest for technology integration? Educational Technology Research and Development, 53 (4), 25–39.
• Gojkov, G. (2002). Od konstruktivizma do alosteričnog modela učenja. Zbornik Instituta za pedagogiju, 17, 30–41.
• Gojkov, G. (2006). Metateorijske koncepcije pedagoške metodologije: Uvod u pedagošku metodologiju. Vršac: Tuli. Posećeno 10. septembra 2019. godine na: http://www.uskolavrsac.edu.rs/KnjigeGG/Metateorijske%20koncepcije%20pedagoske%20metodologije.pdf.
• Gojkov-Radić, A., Šafranj, J. (2019). Mišljenje studenata o primeni Moodle platforme za učenje stranog jezika struke. Inovacije u nastavi, 32 (2), 135–150. DOI: 10.5937/inovacije1902135G
• Ivanović, M., Welzer, T., Putnik, Z., Hölbl, M., Komlenov, Ž., Pribela, I. & Schweighofer, T. (2009). Experiences and privacy issues – usage of Moodle in Serbia and Slovenia. In: Interactive Computer Aided Learning (416–423). International Conference ICL 2009 Interactive Computer Aided Learning. Austria: Villach.
• Ivić, I., Pešikan, A. i Antić, S. (2001). Аktivno učenje 2. Beograd: Institut za psihologiju. Posećen 30. avgusta 2019. godine na: http://eduforum.rs/pdf/Aktivno_ucenje_sr.pdf.
• Kim, M. K., Kimb, S. M., Khera, O. & Getman, J. (2014). The experience of three flipped classrooms in an urban university: an exploration of design principles. Internet and Higher Education, 22, 37–50. DOI: 10.1016/j.iheduc.2014.04.003
• Kirschner, P. A., Sweller, J. & Clark, R. E. (2006). Why minimal guidance during instruction does not work: An analysis of the failure of constructivist, discovery, problem-based, experiential, and inquiry-based teaching. Educational Psychologist, 41 (2), 75–86. DOI: 10.1207/s15326985ep4102_1
• Kirschner, P. A., Sweller, J. & Clark, R. E. (2009). Epistemology or pedagogy, that is the question. In: Tobias, S. & Duffy, T. M. (Eds.). Constructivist instruction: Success or failure? (144–157). New York: Routledge.
• Kirschner, P. A., Sweller, J., Kirschner, F. & Zambrano, R. J. (2018). From cognitive load theory to collaborative cognitive load theory. International Journal of Computer-Supported Collaborative Learning, 13 (2), 213–233. DOI: 10.1007/s11412-018-9277-y
• Kovačević, Z. (2004). Kooperativni oblici učenja u nastavi koja traži i daje više. Pedagogija, 42 (1), 104–110.
• Ljubojević, D. (2010). Primena LMS Moodla u nastavi stranih jezika. Inovacije u nastavi, 23 (4), 115–125.
• Ljubojević, D. (2016). Razvoj veštine akademskog pisanja na engleskom kao stranom jeziku pomoću alata za saradničko učenje i ocenjivanje (neobjavljena doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet.
• McKenzie, W. A., Perini, E., Rohlf, V., Toukhsati, S., Conduit, R. & Sanson, G. (2013). A blended learning lecture delivery model for large and diverse undergraduate cohorts. Computers & Education, 64, 116–126. DOI: 10.1016/j.compedu.2013.01.009
• Milićević, V., Milićević, Z. i Milić, N. (2014). Elektronsko učenje u Srbiji primenom Moodle Softvera. BizInfo, 5 (1), 71–82.
• OECD (2005). Executive summary: E-learning in tertiary education: Where do we stand? Retrieved September 1, 2019. from www: http://www.oecd.org/innovation/research/34899903.pdf.
• Pavlović, B. (2004). Partnerski odnosi u nastavi kao faktor podsticanja učenja i kognitivnog razvoja. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 36, 151–167. DOI: 10.2298/ZIPI0436151P
• Pešikan, А. (2010). Savremeni pogledi na prirodu školskog učenja i nastave: socio-konstruktivističko gledište i njegove praktične implikacije. Psihološka istraživanja, 13 (2), 157–184.
• Pešikan, A. (2016). Najčešće zablude o informaciono-komunikacionim tehnologijama u obrazovanju. Nastava
  i vaspitanje, 65 (1), 31–46.
• Popov, V., Van Leeuwent, A. & Buist, S. C. A. (2017). Are you with me or not? Temporal synchronicity and transactivity during CSCL. Journal of Computer Assisted Learning, 33, 424– 442. DOI: 10.1111/jcal.12185
• Radić-Bojanić, B. (2011). E-collaboration at the university level: Google groups. In: Andevski, M., Arsenijević, O. (Eds.). Knowledge, Education, Media (127–132). Novi Sad: Faculty of Management.
• Silaški, N. (2012). Mudl kao platforma za učenje engleskog jezika struke. U: Radić-Bojanić, B. (ur.), Virtuelna interakcija i kolaboracija u nastavi engleskog jezika i književnosti (69–84). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Ševkušić, S. (2003). Kreiranje uslova za kooperativno učenje: osnovni elementi. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 35, 94–110.
• Stein, J. & Graham, C. R. (2014). Essentials for blended learning. New York & London: Routledge.
• Taber, K. S. (2010). Constructivism and direct instruction as competing instructional paradigms: An еssay review of Tobias and Duffy’s constructivist instruction: Success or failure? Education Review, 13 (8), 1–44. DOI: 10.14507/er.v0.1418
• Tobias, S. & Duffy, T. (2009). Constructivist instruction: Success or failure? New York: Routledge.
• Vygotsky, L. (1978). Mind in society: The development of higher psychological processes. Cambridge, MA: Harvard University Press.
• Wang, Q. (2009). Designing a web-based constructivist learning environment. Interactive Learning Environments, 17 (1), 1–13. DOI: 10.1080/10494820701424577
• Wanner, T. & Palmer, E. (2015). Personalising learning: Exploring student and teacher perceptions about flexible learning and assessment in a flipped university course. Computers & Education, 88, 354–369. DOI: 10.1016/j.compedu.2015.07.008

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited