Želimir Ž. Dragić, Faculty of Philosophy, Banja Luka University, Bosnia and Herzegovina, e-mail:
Dijana Lj. Vučković, Faculty of Philosophy, University of Montenegro, Montenegro
Иновације у настави, XXXIII, 2020/3, стр. 28–42

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2003028D

Summary: The aim of the research was to evaluate phonological awareness of the first grade pupils (N = 143) and to determine whether the start of systematic literacy instruction significantly enhanced this ability. The research is of comparative nature and it was implemented during the months of April and May of the school year 2017/18 in Banja Luka and Nikšić. The research question was: Does learning to read and write accelerate the development of phonological awareness or does development of phonological processing flow relatively independently from the start of a systematic literacy instruction? It has been hypothesized that learning to read and write significantly enhances the development of phonological awareness. Our subsamples are in the school systems according to the curricula which anticipate different start of systematic literacy instruction – in the first, that is, the second grades. We used the phonological awareness protocol as a research instrument. The results of the research indicate that there is a tendency – but not reliable enough evidence – that the start of literacy instruction accelerates the development of phonological processing skills. The results obtained on the tasks that demand deep phonemic awareness (word segmentation task) imply the conclusion that analytical exercises contribute to the development of phonemic awareness regardless of the start of the systematic literacy instruction.

Keywords: analytical exercises, initial reading and writing, phonemic awareness, preparation period, sentence, word and syllable structure.

Желимир Ж. Драгић
Филозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци, Бања Лука, Босна и Херцеговина
Дијана Љ. Вучковић
Филозофски факултет, Универзитет у Црној Гори, Подгорица, Република Црна Гора

ОДНОС ФОНОЛОШКЕ СВЈЕСНОСТИ И СИСТЕМАТСКОГ ОПИСМЕЊАВАЊА:
ДА ЛИ ЈЕ УСЛОВЉЕНОСТ ЈЕДНОСМЈЕРНА У КОНЗИСТЕНТНИМ ПРАВОПИСИМА?

Резиме: Фонолошка свјесност је битан предуслов за учење читања и писања, а почетно описмењавање значајно доприноси њеном усавршавању. Развој вјештина фонолошког процесирања почиње у предшколском периоду, а у школи се систематски интензивира, нарочито примјеном аналитичко-синтетичких вјежби, које је методика развила у оквиру аналитичко-синтетичке методе и које се реализирају у периоду припреме, али и током фазе систематског описмењавања. Циљ овог истраживања био је процијенити фонолошку свјесност ученика првог разреда (Н=143), те утврдити да ли почетак систематског описмењавања значајно унапређује ову вјештину. Истраживање има компаративни карактер и реализовано је током априла и маја школске 2017/18. године у Бањој Луци и у Никшићу. Циљ истраживања остварен је и кроз утврђивање низа чинилаца који се тичу језичких структура (реченица, ријеч, слог), a који утичу на фонолошку свјесност. Основно истраживачко питање било је: да ли учење читања и писања убрзава развој фонолошке свјесности или се развој фонолошког процесирања одвија релативно независно од почетка систематског описмењавања? Постављена је хипотеза да учење читања и писања значајно поспјешује развој фонолошке свјесности. Подузорци су из школских система чији курикулуми предвиђају различит почетак систематског описмењавања – у првом, односно у другом разреду. Употријебљен је протокол фонолошке свјесности као истраживачки инструмент. Резултати истраживања указују да постоје индиције – али не и довољно поуздани докази – да почетак описмењавања убрзава развој вјештина фонолошког процесирања. Резултати које смо добили на задацима који траже дубоку фонемску свјесност (задатак растављања ријечи) упућују на закључак да аналитичке вјежбе доприносе развоју фонемске свјесности без обзира на почетак систематског описмењавања. У наредним истраживањима која буду у вези са фонолошком свјесношћу ученика требало би испитивати искључиво фонемску свјесност, уз примјену више врста задатака манипулусања фонемама (нарочито у ријечима које су различите слоговне структуре), и прецизније испитивати процесе растављања (сегментирања) реченице с обзиром на њену структуру.

Кључне ријечи: аналитичке вјежбе, фонемска свјесност, период припреме, почетно читање и писање, структура реченице, ријечи и слога.

References:

• Bežen, A., Budinski, V. & Kolar Billege, M. (2013). Procjena fonološke svjesnosti učenika prvoga razreda kao preduvjet za početno čitanje i pisanje na hrvatskome jeziku. In: Blažetin, S. (Ed.). XI. međunarodni kroatistički znanstveni skup (221–231). Pečuh: Znanstveni zavod Hrvata u Mađarskoj.
• Budinski, V. & Kolar Billege, M. (2012). Mjerenje predčitačkih vještina glasovne analize i sinteze u hrvatskom/materinskom jeziku na početku prvog razreda osnovne škole. In: Blažetin, S. (Ed.). X. međunarodni kroatistički znanstveni skup – Zbornik radova (301–312). Pečuh: Znanstveni zavod Hrvata u Mađarskoj.
• Castles, A. & Coltheart, M. (2004). Is there a causal link from phonological awareness to success in learning to read? Cognition, 9, 77–111.
• Čolić, G., Vuković, M. (2018). Doprinos fonološke i sintaksičke svesnosti u početnom čitanju. Psihološka istraživanja, 21 (1), 75–90.
• Čolić, G. (2015). Fonološka svesnost dece sa razvojnom disfazijom i dece tipičnog jezičkog razvoja. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 14 (2), 155–168.
• Čudina-Obradović, M. (2014). Psihologija čitanja – od motivacije do razumijevanja. Zagreb: Golden marketing – Tehnička knjiga, Učiteljski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
• Cvetanović, Z. (2010). Developing initial functional literacy in students. In: Zacłona, Z. & Radovanović, I. (Eds.). A Pupil and a Teacher in Contemporary Education (20–30). Nowy Sącz, Poland: State Higher Vocational School in Nowy Sacz.
• Cvetanović, Z., Negru, M. & Keleman Milojević, Lj. (2017). Metodički problemi u programskom okviru za učenje latinice kao drugog pisma u nastavi srpskog jezika. Inovacije u nastavi, XXX (3), 1–11.
• Karavolas, M., Lervåg, M. A., Defior, S., Seidlová Málková, G. & Hulme, C. (2013). Different patterns, but equivalent predictors, of growth in reading in consistent and inconsistent orthographies. Psychological Science, 24, 1398–1407.
• Kodžopeljić, J. (1996). Metalingvistički preduslovi uspješnog usvajanja čitanja. Psihologija, 1, 35–48.
• Dragić, Ž. (2018). Udžbenici srpskog jezika i leksičko-semantičko bogaćenje učenika mlađeg školskog uzrasta. Naša škola, XXIV (2), 139–154.
• EACEA P9 (2011). Eurydice Teaching Reading in Europe. Contexts, Policies and Practices, [Poučavanje čitanja u Europi. Konteksti, politike i prakse]. Retrieved from www: http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice.pdf.
• Elbro, C. (2005). Literacy Acquisition in Danish: A Deep Orthography in Cross-Linguistic Light. In: Malatesha Joshi, R. & Aaron, P. G. (Eds.). Handbook of Orthography and Literacy (31–45). Routledge.
• Gonzales, J. E., Jiménez, J. E. & Ortiz Gonzalez, M. R. (1994). Phonological Awareness in Learning Literacy. Intellectica, 18 (1), 155–181.
• Gosvami, U. (2008). The development of reading across languages. Annals of the New York Academy of Sciences, 1145, 1–12.
• Kolić-Vehovec, S. (2003). Razvoj fonološke svjesnosti i učenje čitanja: trogodišnje praćenje. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja, 39 (1), 17–32.
• Lazarević, E. (2014). Razvijenost fonološke sposobnosti dece predškolskog uzrasta. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 46 (2), 425–450.
• Milatović, V. (2005). Metodika nastave početnog čitanja i pisanja. Beograd: TOPY.
• Milatović, V. (2019). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti u mlađim razredima osnovne škole. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Milutinović, Lj. & Vučković, D. (2017). Metodika razredne nastave srpskog jezika i književnosti. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Nastavni plan i program za osnovno vaspitanje i obrazovanje (2014). Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Mićić, V. (2019). Podsticanje razvoja rane pismenosti. Metodička teorija i praksa, XIX (1), 171–194.
• Mohammed, F. O. (2014). The Use of Phonological Awareness Skills in Teaching Phonetics and Phonology for University Students. Journal оf Humanities аnd Social Science, 19 (1), 101–116.
• Moll, K., Ramus, F., Bartling, J., Bruder, J., Kunze, S., Neuhoff, N. et al (2014). Cognitive mechanisms underlying reading and spelling development in five European orthographies. Learning and Instruction, 29, 65–77.
• Program (2017). Nastavni predmet Crnogorski jezik i književnost, predmetni program za I, II, III, IV, V, VI, VII, VIII i IX razred osnovne škole. Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke i Zavod za školstvo Crne Gore.
• OECD (2013). PISA 2015 – Draft Reading Literacy Framework. Paris: OECD Publishing.
• Perfetti, C. A., Beck, I., Bell, L. C. & Hughes, C. (1987). Phonemic knowledge and learning to read are reciprocal: A longitudinal study of first grade children. Merryl-Palmer Quarterly, 283–319.
• Pufpaff, L. A. (2009). A developmental continuum of phonological sensitivity skills. Psychology in the Schools, 46 (7), 679–691.
• Pufpaff, L. A. (2011). Adapted Assessment of Phonological Sensitivity Skills: A Preliminary Investigation. Communication Disorders Quarterly, 33 (1), 13–22.
• Savić, D., Anđelković, D., Buđevac, N. & Van der Lely, H. (2010). Fonološka složenost i mesto slogovnog akcenta kao indikatori fonološkog razvoja u usvajanju srpskog jezika. Psihologija, 43 (2), 169–185.
• Stanovich, K. E., Cunningham, A. E. & Cramer, B. B. (1984). Assessing Phonological Awareness in Kindergarten Children: Issues of Task Comparability. Journal of Experimental Child Psychology, 38, 175–190.
• Stanovich, K. E. (2000). Progress in Understanding Reading: Scientific Foundations and New Frontiers. New York: Guilford Press.
• Subotić, S. (2011). Konstrukcija testa fonološke svijesti na srpskom jeziku. Primijenjena psihologija, 4 (2), 127–149.
• Treiman, R. (1985). Onsets and rimes as units of spoken syllables: evidence from children. Journal of Experimental Child Psychology, 39 (4), 161–181.
• Treiman, R. & Zukowski, A. (1996). Children’s sensitivity to syllables, onsets, rimes, and phonemes. Journal of Experimental Child Psychology, 61, 193–215.
• Vučković, D. (2017). Poučavanje i usvajanje čitalačke pismenosti u mlađim razredima osnovne škole u Crnoj Gori. Inovacije u nastavi, XXX (2), 68–81.
• Vučković, D. (2019). Acquisition and development of students’ vocabulary in lower grades of elementary school. In: Flegar, Ž. & Moritz, I. (Eds.). Children and Languages Today: First and Second Language Literacy Development (37–64). Delaware, USA: Vernon Press.
• Vučković, D. (2009). Interesovanja učenika mlađih razreda osnovne škole za lirsku poeziju. Inovacije u nastavi, 22 (2), 76–86.
• Yopp, H. K. & Yopp, R. G. (2000). Supporting Phonemic Awareness Development in the Classroom. The Reading Teacher. International Reading Association, 54 (2), 130–143.
• Zec, D. ( 2007). The Syllable. Handbook of Phonological Theory. Cambridge University Press.
• Ziegler, J. C., Bertrand, D., Tóth, D., Csépe, V., Reis, A., Faísca, L., Saine, N. Lyytinen, H., Vaessen, A. & Blomert, L. (2010). Orthographic Depth and Its Impact on Universal Predictors of Reading: A Cross-Language Investigation. Psychological Science, 21 (4), 551–559.
• Ziegler, J. C. & Goswami, U. (2005). Reading Acquisition, Developmental Dyslexia, and Skilled Reading Across Languages: A Psycholinguistic Grain Size Theory. Psychological Bulletin, 131 (1), 3–29.

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited