Снежана В. Божић,  Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Република Србија, имејл: snezana.bozic@filfak.ni.ac.rs+
Александар М. Новаковић, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш, Република Србија
Иновације у настави, XXXIII, 2020/3, стр. 14–27

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2003014B

Резиме: У уводном делу рада разматрају се промењене читалачке навике деце и младих, условљене различитим факторима – развојем савремених технологија, употребом интернета, сталним читањем различитих садржаја са бројних екрана, промењеним моделима мишљења, „убрзаним“ временом и др. Такав контекст оставља мало простора за читање књига и других штампаних публикација, а посебно тзв. лепе књижевности (белетристике). Зато је у нашем истраживачком фокусу однос ученика средње школе према књизи и читању, у оквирима наставе књижевности и ван ње, у приватној сфери. Циљ је да се испитају њихове читалачке навике и ставови о књизи и читању да би се – упоређивањем добијених података са резултатима сличних истраживања ‒ утврдила природа промена које су се у међувремену десиле, као и да би нова сазнања могла да се употребе при креирању озбиљних, на емпиријским чињеницама заснованих, методичких стратегија за побољшање актуелног анализираног стања. Средишњи део рада чини презентација истраживања спроведеног на узорку од 1177 ученика из тринаест средњих школа с подручја Ниша и Новог Пазара, реализованог крајем 2018. и почетком 2019. године. Путем анонимног анкетног упитника прикупљани су и потом интерпретирани подаци о породичним и школским навикама ученика везаним за књигу и читање, о њиховом односу према школској лектири, библиотекама, електронским књигама и књижевности на мрежи, стваралаштву и студијама књижевности.
Кључне речи: читање, настава књижевности, читалачке навике, лектира, библиотека.

Summary: The introductory part of the paper discusses the changed reading habits of children and young people, conditioned by various factors – the development of modern technologies, the use of the Internet, constant reading of various content from numerous screens, changed thought patterns, “accelerated” time, etc. Such a context leaves little room for reading books and other printed publications, especially the so-called fine literature (fiction). For this reason, our research focus is on the attitude of high school students towards books and reading within the framework of teaching literature, and beyond, in the sphere of private life. The aim is to examine their reading habits and attitudes about books and reading in order to – by comparing the obtained data with the results of the similar research – determine the nature of the changes that have occurred in the meantime, and that new knowledge can be used to create serious, fact-based, methodological strategies for improving the current analyzed situation. The central part of the paper offers the presentation of the research conducted on a sample of 1177 students from 13 high schools in the area of the cities of Niš and Novi Pazar, conducted in late 2018 and early 2019. An anonymous questionnaire was used to collect and then interpret the data on students’ family and school habits related to books and reading, their attitude towards school compulsory reading lists, libraries, e-books and online literature, as well as creativity and literature studies.
Keywords: reading, teaching literature, reading habits, compulsory reading list, library.

Литература: 

• Božić, S. (2018). Prijateljstvo na mreži – o internetu i nastavi književnosti. Niš: Filozofski fakultet.
• Bubalo-Živković, M., Lukić, T. (2015). Mladi u Srbiji početkom 21. veka. Beograd: Republički zavod za statistiku.
• Cenić, M. (2017). Hari Poter i problem čitanja: uzroci krize čitanja i načini njenog prevazilaženja (master rad). Niš: Filozofski fakultet.
• Grosman, M. (2010). U obranu čitanja: čitatelj i književnost u 21. stoljeću. Zagreb: Aloritam.
• Ilić, P. i sar. (2013). Čitanjem ka stvaranju – stvaranjem ka čitanju. Novi Sad: Gradska biblioteka ‒ Prometej.
• Ilić, P. i sar. (2007). Kriza čitanja – kompleksan pedagoški, kulturološki i opštedruštveni problem. Novi Sad: Gradska biblioteka.
• Ivković, M. (2015). Doprinos proučavanju čitalačkih interesovanja učenika razredne nastave. Uzdanica, XII (2), 45–60.
• Kar, N. (2013). Plitko: kako internet menja način na koji mislimo, čitamo i pamtimo. Smederevo: Heliks.
• Krnajić, Z. i sar. (2011). Čitalačke navike srednjoškolaca u Srbiji. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 43 (2), 266–282.
• Kuvač-Levačić, K. (2013). Razvoj i vrste čitanja, tipologija čitatelja s obzirom na čitanje „neknjiževnih“ tekstova. U: Mićanović, M. (ur.). Čitanje za školu i život: Zbornik radova (13–22). IV simpozij učitelja i nastavnika hrvatskog jezika Čitanje za školu i život. Zagreb: Agencija za odgoj i obrazovanje.
• Marković, S. (2012). Novija istraživanja čitalačkih interesovanja i navika učenika razredne nastave. Književnost za decu i omladinu – nauka i nastava, 15, 249-262.
• Nusbaum, M. (2012). Negovanje čovečnosti: klasična odbrana reforme u liberalnom obrazovanju (prev. Slobodanka Glišić). Reč: časopis za književnost i kulturu, i društvena pitanja, 82/28, 247–275. Posećeno aprila 2020. na: https://www.fabrikaknjiga.co.rs/wp-content/uploads/2012/03/08-Marta-Nusbaum.pdf.
• Pavičić, J. (2013). Suvremeni prozaik pred izazovom „smrti čitanja“. U: Mićanović, M. (ur.). Čitanje za školu i život: Zbornik radova (6–12). IV simpozij učitelja i nastavnika hrvatskog jezika Čitanje za školu i život. Zagreb: Agencija za odgoj i obrazovanje.
• Poučavanje čitanja u Europi: konteksti, politike i prakse (2011). Bruxells: Izvršna agencija za obrazovanje, audiovizulanu politiku i kulturu (EACEA P9 Eurydice).
• Prensky, M. (2009). H. Sapiens Digital: From Digital Immigrants and Digital Natives to Digital Wisdom. Retrived April, 2020. from www: https://nsuworks.nova.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1020 &context=innovate.
• Purić, D. (2012). Učitelj i čitalačka interesovanja učenika mlađeg školskog uzrasta. U: Jovanović, V., Rosić, T. (ur.). Književnost za decu i omladinu − nauka i nastava (213−227). Jagodina: Pedagoški fakultet.
• Prensky, M. (2001). Digital Natives, Digital Immigrants. On the Horizon, 9, 5. Retrived April, 2020. from www: https://www.marcprensky.com/writing/Prensky%20-%20Digital%20Natives,%20Digital%20 Immigrants%20-%20Part1.pdf.
• Rosandić, D. (2005). Metodika književnoga odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
• Rosandić, D. (1986). Metodika književnog odgoja i obrazovanja. Zagreb: Školska knjiga.
• Stamenković, S. (2012). Medijska pismenost kao neophodan uslov razumevanja novih medija. Kultura: Digitalne medijske tehnologije, društvo i obrazovanje, 135, 65–77.
• Vučković, D. (2012). Čitalačka interesovanja učenika petog razreda osnovne škole. U: Jovanović, V., Rosić, T. (ur.). Književnost za decu i omladinu − nauka i nastava (195−211). Jagodina: Pedagoški fakultet.

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited