Маринa Ж. Семиз, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Република Србија, имејл: marinailic@hotmail.rs
Мирјана М. Чутовић, Универзитет у Крагујевцу, Педагошки факултет у Ужицу, Република Србија
Иновације у настави, XXXIII, 2020/3, стр. 124–143

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2003124S

Резиме: Представе о детету, као инхерентно људске творевине и културно-историјски артефакти, означавају вишедимензионални феномен коме треба приступити интердисциплинарно. У раду су приказани резултати истраживања спроведеног ради идентификовања и тумачења представа о детету у читанкама за трећи и четврти разред основне школе и њихове компатибилности са савременим концепцијама о детету и детињству. Представа о детету је индуктивно коконструисана и операционализована преко шест компоненти: а) природа детета; б) потребе детета; в) дечји начин решавања проблема; г) однос са вршњацима; д) однос одраслих према детету; ђ) васпитни поступци одраслог. Узорком истраживања обухваћено је осам читанки за трећи и четврти разред, у оквиру којих су идентификована тридесет два прозна књижевна текста за анализу и тумачење представе о детету. Применом дескриптивне методе и технике анализе садржаја утврђен је плуралитет представа о детету у погледу свих разматраних компоненти, као и извесна компатибилност са савременим концепцијама о детету и детињству. Сагласно добијеним резултатима, педагошке препоруке се смештају у контекст континуираног преиспитивања представа о детету, које се налазе на релацији системских решења и непосредне наставне праксе, као и усаглашавања представа о детету из визуре различитих актера како би се смањио дисконтинуитет између породичног, школског, друштвеног и културног окружења.
Кључне речи: представа о детету, детињство, читанке, прозни књижевни текстови.

Summary: Notions of the child as inherently human creations and cultural and historical artefacts represent a multidimensional phenomenon that needs to be approached interdisciplinary. This paper presents results of a study which aimed to identify and interpret notions of the child in the third and fourth grade basal readers and their compatibility with modern notions of childhood and child. The notion of the child was co-constructed by means of induction and operationalised through six components: a) nature of the child; b) needs of the child; c) children’s way of solving problems; d) peer relations; e) relationship of adults toward the child; and f) parenting methods and actions of the adult. The sample comprised eight basal readers for the third and fourth grade within which we managed to identify 32 pieces of literary prose suitable for analysis and interpretation of the notion of the child. By using a descriptive method and the technique of content analysis, we determined the existence of different notions of the child with regard to all components analysed, as well as a certain compatibility with modern notions of children and childhood. According to the results obtained, pedagogical recommendations are placed in the context of continuous review of notions of the child, which are related to systemic solutions and direct teaching practices, as well as harmonization of notions of the child from different actors’ perspectives in order to reduce discontinuity between family, school, social and cultural environment.
Keywords: notion of the child, childhood, basal reader, literary prosе.

Литература:

• Arijes, F. (1989). Vekovi detinjstva. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Archard, D. (2015). Children: Rights and childhood. New York: Routledge.
• Boakye-Boaten, А. (2010). Changes in the concept of Childhood: Implications on Children in Ghana. The Journal of International Social Research, 3 (10), 104–115.
• Cucić, S. (1951). Iz dečje književnosti. Novi Sad: Matica srpska.
• Hant, P. (2013). Uvod: izučavanje sveta književnosti za decu. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (7–26). Beograd: Učiteljski fakultet.
• James, А. & Prout, А. (1997). Constructing and Reconstructing Childhood: Contemporary Issues in the Sociological Study of Childhood. London: Falmer Press.
• King, M. L. (2007). Concepts of childhood: What we know and where we might go. Renaissance Quarterly, 60 (2), 371–407.
• Lesnik Oberstajn, K. (2013). Osnovi: šta je književnost za decu? Šta je detinjstvo. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (27–46). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Ljuštanović, J. (2009). Princeza luta zamkom: teorijska misao o književnosti za decu iz okrilja Zmajevih dečjih igara. Novi Sad: Zmajeve dečje igre.
• Marinković, S. (2004). Dečja prava i udžbenik. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Marinković, S. (2013). Viđenje deteta i detinjstva iz ugla narodne pedagogije. Zbornik radova, 15, 23–36.
• Marjanović, S. (1962). Moje dete i knjiga. Beograd: Narodna knjiga.
• Marković, Ž. S. (1973). Zapisi o književnosti za decu. Beograd: Interpres.
• Marković, Ž. S. (2003). Zapisi o književnosti za decu III. Beograd: Beogradska knjiga.
• Milinković, M. (2012). Književnost za decu i mlade: poetika. Užice: Učiteljski fakultet.
• Milutinović, Lj. (2016). Književnost za djecu. Banja Luka: Filozofski fakultet.
• Morrow, V. (2011). Understanding Children and Childhood. Lismore: Centre for Children and Young People, Southern Cross University.
• Nikolić, M. (1992). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Opačić, Z. (2015). Pretpostavljeni čitalac (kulturni i ideološki kontekst književnosti za decu). Inovacije u nastavi, 28 (4), 18–28.
• Opačić, Z. (2017). Vidovi ideološkog diskursa u književnosti za decu i mlade. Inovacije u nastavi, 30 (3), 117–128.
• Petrović, T. (2011). Uvod u književnost za decu. Novi Sad: Zmajeve dečje igre.
• Petrović, T. B. (2016). Vaspitno-obrazovna i idejna funkcija književnosti za decu. Detinjstvo, 42 (1), 120–128.
• Purić, D. (2016): Čitanka i mogućnosti tumačenja književnog teksta u nastavi. U: Pešikan, A. (ur.). Nastava i učenje ‒ udžbenik u funkciji nastave i učenja (75−90). Naučni skup Nastava i učenje ‒ udžbenik u funkciji nastave i učenja, 4. novembar 2016. Užice: Učiteljski fakultet.
• Qvortrup, Ј. (1987). Introduction. International Journal of Sociology, 17 (1), 1–26.
• Sarlend, Č. (2013). Nevinih nema: ideologija, politika i književnost za decu. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (61−86). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Stevanović, J., Dimitrijević, M. (2013). Podsticanje inicijative, saradnje i stvaralaštva u nastavi jezika i književnosti. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 45 (2), 381–403.
• Stojanović, B. D. (2013). Dete u književnosti za decu − most koji spaja. Detinjstvo, 39 (1), 107–112.
• Stojanović, B., Zdravković, D. (2019). Književni junak i socijalno odgovorno ponašanje pojedinca u čitankama za mlađe razrede osnovne škole. Teme, 43 (4), 1247–1264.
• Todorov, N., Cvetković, S. i Plavšič, M. (2015). Trešnja u cvetu: Čitanka za četvrti razred. Beograd: Eduka.
• Trebješanin, Ž. (1991). Predstava o detetu u srpskoj kulturi. Beograd: Srpska književna zadruga.
• Trebješanin, Ž ., Jovanić, G. (2014). Promene u shvatanju deteta u srpskoj kulturi u poslednjih dvadeset pet godina. Primenjena psihologija, 4, 549–563.
• Votkins, T. (2013). Kontekst književnosti za decu: istorija i kultura. U: Hant, P. (ur.). Tumačenje književnosti za decu (47–60). Beograd: Učiteljski fakultet.
• Vranješević, D. J. (2008). Razvojne kompetencije kao osnova prava deteta na participaciju (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet.
• Vuković, N. (1996). Uvod za književnost za djecu i omladinu. Podgorica: Unireks.

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited