Интеграција васпитно-образовних садржаја у функцији почетног разумевања просторних релација

Марија С. Вукобрадовић, Предшколска установа „Бошко Буха“, Београд, Република Србија
Јасмина В. Милинковић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Република Србија, имејл: jasmina.milinkovic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXXIII, 2020/2, стр. 97–111

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2002097V

 

Резиме: У раду се испитује и анализира развој почетног просторног резоновања. Циљ рада је да размотри у којој мери рад на интегративним садржајима доприноси почетном разумевању просторних релација код предшколске деце. Објашњава се на који начин деца предшколског узраста изграђују просторне релације. Такође, дискутује се о теоријским аспектима интеграције васпитно-образовних садржаја. На основу анализе теоријских и емпиријских доприноса утврђен је значај развоја просторног резоновања за укупност развоја математичког мишљења. У емпиријском делу представљени су резултати акционог истраживања. Применом дескриптивно-аналитичке методе, методе истраживања некаузалних веза и односа и дескриптивним акционим емпиријским проучавањем испитане су могућности развоја просторних односа применом интегративног приступа. Резултати истраживања потврђују очекивање да интегрисани приступ ствара услове за развој способности за просторну оријентацију код деце предшколског узраста.
Кључне речи: просторне релације, просторна оријентација, предшколско васпитање, интегративни приступ.

Summary: The paper examines and analyzes the development of initial spatial reasoning. The aim of the paper is to consider to what extent the work on an integrative content contributes to the preschool children’s initial understanding of spatial relationships. It explains how preschoolers build spatial relationships. Also, theoretical aspects of the integration of educational content are discussed. Based on the analysis of theoretical and empirical contributions, the importance of the development of spatial reasoning for the overall development of mathematical thinking has been determined. The empirical part presents the results of an action research. Using the descriptive-analytical method, the method of exploring non-causal relationships and relationships, and using descriptive action empirical study, the possibilities of developing spatial relationships were examined using an integrative approach. The results of the research confirm the expectation that an integrated approach creates the conditions for the development of spatial orientation skills in preschool children.
Keywords: spatial relations, spatial orientation, preschool education, integrative approach.

Литература 

  • Arcavi, A. (2003). The role of visual representations in the learning of mathematics. Educational Studies in Mathematics, 52 (3), 215‒241.
  • Banđur, V., Potkonjak, N. (2006). Istraživanje u školama. Užice: Učiteljski fakultet.
  • Bishop, A. J. (1980). Spatial abilities and mathematics achievement ‒ A review. Educational Studies in Mathematics, 11, 257–269.
  • Bruce, C., Sinclair, N., Moss, J., Hawes, Z. & Caswell, B. (2015). Spatializing the curriculum. In: Davis, B. & the Spatial Reasoning Study Group (Eds.). Spatial reasoning in the early years: Principles, assestions, and speculations (85‒106). Routledge.
  • Bruner, J. (1960). The Process of Education. Cambridge, Massacusets: Harvard Unievristy Press.
  • Casey, M. B., Nuttall, R. L. & Pezaris, E. (2001). Spatial-mechanical reasoning skills versus mathematics selfconfidence as mediators of gender differences on mathematics subtests using cross-national gender-based items. Journal for Research in Mathematics Education, 32, 28–57.
  • Clements D. H. & Battista M. T. (1992). Geometry and spatial reasoning. In: Grouws, D. (Ed). Handbook of Research on Mathematics Teaching and Learning (420‒464). Mc Millan Publishing Company.
  • Clements, D. H. & Sarama, J. (2007). Early Childhood Mathematics Learning. In: Lester, F. K. (Ed.). Second Handbook of Research on Mathematics Teaching and Learning, vol 1 (461‒555). New York: Information Age Publishing.
  • Czaplewska E., Bogdanoviwicz, K. & Karczorowska-Bray, K. (2009). An evaluation of visual spatial orientation in preschool children. Acta Neuropsychologica, 7 (1), 21‒32.
  • Ćebić, M. (2010). Početno matematičko obrazovanje predškolske dece. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Dejić, M. (2015). Metodika razvoja početnih matematičkih pojmova. Beograd: Učiteljski fakultet.
  • Dobrić, N., Brkić, P. (1984). Razvijanje opažanja i saznanja o prostoru kod dečje predškolske ustanove. Beograd: Zavod za unapređenje vaspitanja i obrazovanja grada Beograda.
  • Đokić, O. (2014). Realno okruženje u početnoj nastavi geometrije. Inovacije u nastavi, 27 (2), 7‒21.
  • Egerić, M. (2006). Metodika razvoja početnih matematičkih pojmova. Jagodina: Učiteljski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.
  • Elia, I., Van den Heuvel-Panhuizen, M. & Gagatsis, A. (2018). Geometry Learning in the Early Years: Developing Understanding of Shapes and Space with a Focus on Visualization. In: Kinnear, V., Yee Lai, M. & Muir, T. (Eds.). Forging Connections in Early Mathematics Teaching and Learning (73‒95). Singapore: Springer.
  • Elkind, D. (1978). Biće i obrazovanje. Predškolsko dete, 4, 299‒315.
  • Ion Ene, M., Iconomescu., T-M., Talaghir, L-G. & Neofit, A. (2016). Developing Spatial and Body Schema Orientation in Preschoolers and Primary School through Physical Activities. International Journal of Educational Sciences, 15 (1,2) 27‒33.
  • Kovačević Andrijanić, Ž. (2009). Odgojno-obrazovno okruženje kao poticajnik razvoja potencijalno verbalno-lingvistički darovite dece. U: Vujičić, L., Duh, M. (ur.). Interdisciplinarni pristup učenju (143‒150). Rijeka: Učiteljski fakultet, Maribor: Pedagoški fakultet.
  • Lean, G. & Clements, M. A. (1981). Spatial ability, visual imagery, and mathematical performance. Educational Studies in Mathematics, 12, 267–299.
  • Lowrie, T., Logan, T. & Ramful, A. (2017). Visuospatial training improves elementary students’ mathematics performance. British Journal of Educational Psychology, 87 (2), 170‒186.
  • Maksimović, J., Banđur, V. (2013). Savremena akciona istraživanja i metodološko obrazovanje nastavnika refleksivnog praktičara. Teme, 37 (2), 595‒610.
  • Maričić, S., Ćalić, M. (2014). Muzička igra u razvoju matematičkog pojma kod predškolske djece [Musical play in the development of a mathematical concept in preschool children]. U: Joković, M. (ur.). Naše stvaranje: zbirka radova sa Devetog simpozijuma sa međunarodnim učestvovanjem „Vaspitač u 21. veku“ (205‒213).Aleksinac: Visoka škola za vaspitače strukovnih studija.McGee, M. G. (1979). Human spatial abilities: Psychometric studies and environmental, genetic, hormonal, and neurological influences. Psychological Bulletin, 86, 889–918.
  • McGraw, S. A. (2003). Integrated Mathematics: Choices and Challenges. NCTM: Reston, VA.
  • Milinković, J. (2014). Matematičko modelovanje u nastavnim sistemima. Inovacije u nastavi, 27 (2), 45‒55.
  • Newcombe, N. S. & Huttenlocher, J. (2000). Making space: The development of spatial representation and reasoning. Cambridge, MA: MIT Press.
  • Newcombe, N. S. (2013). Spatial relationships: using spatial thinking to teach Science, Mathematics and social science. American Educator, 2013, 26‒40.
  • O’Keefe, J. & Nadel, L. (1978). The hippocampus as a cognitive map. Oxford, U.K.: Oxford University Press.
  • Pijaže, Ž., Inhalder, B. (1982). Intelektualni razvoj deteta. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Rich, K. & Brendefur, J. L. (2018). The Importance of Spatial Reasoning in Early Childhood Mathematics. Early Childhood Education. Retrieved January 18, 2020. from www: https://www.intechopen.com/books/early-childhood-education/the-importance-of-spatial-reasoning-in-early-childhood-mathematics.
  • Roberts, R. J., Jr., & Aman, C. J. (1993). Developmental differences in giving directions: Spatial frames of reference and mental rotation. Child Development, 64, 1258–1270.
  • Stewart, R., Leeson, N., & Wright, R. J. (1997). Links between early arithmetical knowledge and early space and measurement knowledge: An exploratory study. In F. Biddulph & K. Carr (Eds.), Proceedings of the Twentieth Annual Conference of the Mathematics Education Research Group of Australasia, vol. 2 (477–484). Hamilton, New Zealand: MERGA.
  • Van den Bos, G. R. (Ed.). (2007). APA dictionary of psychology. American Psychological Association. Retrieved October 1, 2019. from www: https://dictionary.apa.org/perception-of-spatial-relations.

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited

Избор језика
Open Access Statement
345 Open access declaration can be found on this page

Information about copyright 345 Teaching Innovations are licensed with Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0). Information about copyright can be found on this page.
Open Access Journal
345
Индексирано у
345   This journal was approved on 2018-01-22 according to ERIH PLUS criteria for inclusion. Download current list of ERIH PLUS approved journals.
Индексирано у
345 University of Belgrade, Teacher Education Faculty has entered into an electronic licensing relationship with EBSCO Information Services, the world's most prolific aggregator of full text journals, magazines and other sources. The full text of Teaching Innovations / Inovacije u nastavi is available now on EBSCO's international research databases.
Индексирано у
345
Ethics statement
345 Publication ethics and publication malpractice statement can be found on this page.
Пратите Иновације у настави
345   345   345