Анђела В. Ђуковић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Република Србија, имејл: andjela.djukovic@uf.bg.ac.rs
Ивана Д. Мрвош, Учитељски факултет, Република Србија
Ивица В. Радовановић, Учитељски факултет, Република Србија
Иновације у настави, XXXIII, 2020/2, стр. 1–14

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije2002001D

Резиме: Инклузивно образовање представља један од фундаменталних проблема образовања који покреће бројна истраживања и теоријске расправе и постаје значајан аспект реформи образовног система, усмерених у правцу радикалних промена, које би водиле не само смештању деце која су маргинализована у центар већ ка једнакости и квалитету образовања све деце кроз стварање отвореног и флексибилног образовног система. У раду је указано на основне карактеристике које стоје у основи појма инклузивно образовање, са једне стране, и бављења уметношћу у образовању, са друге стране, а све ради откривања оних вредности на којима се заснива идеја уметности у образовању и указивања на могућности које она нуди у развијању квалитетног образовања за сву децу. Анализирана су два критична аспекта која се односе на повећану академизацију образовних програма и маргинализовање уметности и на перципирање индивидуалних разлика и њихову процену. Кроз елаборацију значаја који уметност има у образовању уопште, а посебно у образовању деце која имају тешкоће у развоју и учењу, указано је на потенцијал који уметност има у мењању перцепције и културе поучавања, као и самих институција, чинећи их отворенијим и флексибилнијим за различитост.
Кључне речи: инклузија, образовање, уметност, академски дискурс, деца са те-шкоћама у развоју.

Summary: Inclusive education is among fundamental problems in education which has instigated a lot of research and theoretical debates and has become a significant aspect of the education system reforms aimed at radical changes that would result not only in placing the marginalized children in the center of attention, but also in equality and quality of education for all children through the creation of an open and flexible education system. The paper looks at the key characteristics underlying the concept of inclusive education on one hand, and constituting the basis for using art in education, on the other, with the ultimate goal of identifying the values on which the idea of art in education is based and pointing to the opportunities it offers for developing a good quality education for all children. Two critical aspects ‒ an increased academization of the curricula and marginalization of art, and the perception and assessment of individual differences ‒ have been analyzed in the paper. By elaborating on the importance of art in education in general, and especially in the education of children with developmental and learning difficulties, the authors of the paper stress the potential of art for changing perceptions and the culture of teaching, as well as educational institutions, by making them more flexible and open for diversity.
Кeywords: inclusion, education, art, academic discourse, children with developmental difficulties.

Литература

• Ainsciw, M. & Miles, S. (2008). Making Education for All inclusive: where next? Prospects, 38 (1), 15‒34. DOI: 10.1007/s11125-008-9055-0
• Armstrong, T. (2008). Najbolje škole. Educa: Zagreb.
• Bates, J. K. (2000). Becoming an art teacher. Belmont, CA: Wadsworth/Thomson Learning.
• Biklein, D. & Burke, J. (2006). Presuming competence. Equity & Excellence in Education, 39, 166‒175.
• Dalberg, G. & Moss, P. (2005). Ethic and Politics in Early Childhood Education. London: Falmer Press.
• Daniels, R. E. & Stafford, K. (2001). Integracija dece sa posebnim potrebama. Beograd: Centar za interaktivnu pedagogiju.
• Eisner, E. W. (2002). The Arts and the Creation of Mind. New Haven and London: Yale University Press.
• Fawcett, M. & Hay, P. (2004). 5 x 5 x 5 = Creativity in the early years. JADE, 23 (3), 234‒245.
• Gardner, H. (1983). Frames of mind: The theory of multiply intelligences. New York: Basic Books.
• Hadži Jovančić, N. (2012). Umetnost u opštem obrazovanju. Beograd: Klett.
• Hebib, E., Spasenović, V. (2010). Uloga školskog pedagoga u primeni inkluzivnog obrazovanja. Nastava i vaspitanje, 13 (2), 297‒313.
• Hrnjica, S. (ur.) (2009). Inkluzija kao pedagoški poziv. U: Hrnjica, S. (ur.). Škola po meri deteta ‒ Priručnik za primenu inkluzivnog modela prelaska sa razredne na predmetnu nastavu za učenike sa teškoćama u razvoju (10‒19). Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta i Kancelarija „Save the Children“.
• Janjić, B., Milojević, N. i Lazarević, S. (2012). Priručnik za zaposlene u vrtićima i školama: Primena i unapređenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Beograd: Udruženje studenata sa hendikepom.
• Jensen, E. (2005). Podučavanje sa mozgom na umu. Educa: Beograd.
• Lazarević, E. (2012). Pristup stvaralačkom radu, saradnji i inicijativi kod dece sa smetnjama u razvoju u inkluzivnom obrazovanju. U: Šefer, J., Radišić, J. (ur.). Stvaralaštvo, inicijativa i saradnja, deo 2. Implikacije za obrazovnu praksu (329‒355). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Lotan, R. (2006). Teaching teachers to build equitable classrooms. Theory and Practise, 45 (1), 32‒39.
• MacLean, J. (2008). The Art of Inclusion. Canadian Review of Art Education, 35, 75‒98.
• OECD (2010). Razumeti mozak: Rođenje nauke o učenju. Beograd: OECD / Ministarstvo prosvete RS.
• Olson, J. (2003). Children at the center of art education. Art Education, 56 (4), 33‒42.
• Pavlović Breneselović, D., Krnjaja, Ž. (2016). Kaleidoskop – osnove diversifikovanih programa predškolskog vaspitanja. Beograd: IPA.
• Purnell, G. P. (2009). Re-envisioning Art Learning and Individual Difference in the Classroom. In: Naery, M. J. (Ed.). Making Meaning (117–132). Point Park University and Indiana University of Pensilvania.
• Rajović, V. (2004). Psihosocijalne determinante razvoja i učenja mentalno retardirane dece. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta.
• Ratković, M., Hebib, E. (2018). Inkluzivno obrazovanje kao okvir za promene u radu nastavnika. Inovacije u nastavi, 31 (3), 20‒36.
• Sretenov, D. (2005). Socijalna interakcija i komunikacija dece sa smetnjama i dece bez smetnji u razvoju u inkluzivnom programu vrtića (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet.
• Stojić, T. (ur.) (2007). Vodič za unapređivanje inkluzivne prakse. Beograd: Fond za otvoreno društvo.
• Suk Min, K. (2013). Toward a Holistic Pedagogy of Art Integration (doctoral dissertation). Toronto: Ontario Institute for Studies in Education University of Toronto.
• Unok Marks, S. (2008). Self-determination for students with intellectual disabilities and why I want educators to know what it means. Phi Delta Kapan, 90 (1), 55‒58.
• Vecchi, V. (2010). Art and Creativity in Reggio Emillia. London: Routledge.
• Vigotski, L. S. (1983). Osnovi defektologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Vudhed, M. (2012). Različite perspektive o ranom detinjstvu: teorija, istraživanje i politika. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Centar za interaktivnu pedagogiju.
• Vujačić, M. (2006). Problemi i perspektive dece sa posebnim potrebama. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 38 (1), 190‒204.
• Vujačić, M. (2010). Mogućnosti i ograničenja inkluzije dece sa teškoćama u razvoju u redovne škole (doktorska disertacija). Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Vujačić, M., Đević, R. (2013). Inkluzivno obrazovanje: pojmovno određenje, principi, karakteristike. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 2, 753‒768.

Copyright © 2020 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited