Благица М. Златковић, Универзитет у Нишу, Педагошки факултет у Врању, имејл: blagicaz@pfvr.ni.ac.rs
Милица Н. Ристић, Универзитет у Нишу, Педагошки факултет у Врању
Иновације у настави, XXXII, 2019/4, стр. 57–68

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1904057Z

Резиме: У раду су приказани резултати истраживања које је имало за циљ утврђивање имплицитних уверења васпитача о природи детета и могућностима подстицања дечјег развоја у оквиру предшколске установе ради осветљавања „унутрашњег модела“, којим се васпитачи руководе у раду.
Истраживање је обављено на пригодном узорку васпитача (N = 38). Полна структура узорка је хомогена, у узорку су биле само васпитачице. Као инструмент коришћен је Упитник о уверењима васпитача, који су смислили аутори за потребе овог истраживања. Добијени подаци анализирани су применом квантитативних и квалитативних поступака. Квантитативна анализа подразумевала је утврђивање фреквентности појединих категорија одговора. Квалитативна анализа спроведена је приликом кодирања одговора испитаника на отворена питања према њиховом значењу у шире категорије, као и у детаљнијој анализи одговора двају испитаника на сва питања из датог упитника. Упитници за детаљну анализу издвојени су по принципу преовлађујуће припадности ентитетској или инкременталној теоријској оријентацији, тј. одговори ова два испитаника се у највећој мери приближавају половима димензије ентитетска-инкрементална оријентација.
Резултати истраживања указали су да васпитачи из нашег узорка имају различита имплицитна уверења о природи детета и могућностима утицања на његов развој, више или мање сагласна ентитетским или инкременталним уверењима. Прецизније, имплицитна уверења васпитача расподељују се на континууму ентитетска-инкрементална оријентација, уз истовремену заступљеност супротстављених уверења код неких испитаника. У квалитативној анализи одговора у оквиру једног упитника регистрован је изостанак потпуне кохерентности имплицитних уверења.
Кључне речи: имплицитне теорије, васпитачи, васпитна пракса, природа детета, развој детета.

Summary: The paper looks at the results of the research conducted with the aim of determining preschool teachers’ implicit beliefs on children’s nature and the opportunities for fostering children’s development at preschool level in order to shed more light on the “internal model”that preschool teachers are guided by in their everyday work. The research was conducted on a convenience sample of preschool teachers (N = 38). The gender structure of the sample was homogenous, given that it consisted only of female preschool teachers. The authors designed a Questionnaire on Preschool Teachers’ Beliefs which was used as the research instrument. The obtained results were analysed using both quantitative and qualitative procedures. The quantitative analysis involved determining the frequency of some categories of responses. The qualitative analysis was conducted in the coding of the responses to open-ended questions according to their meaning into broader categories, as well as in the more detailed analysis of two respondents’ answers to all the questions in the Questionnaire. The questionnaires for the detailed analysis were selected according to the predominating adherence to either incremental or entity theoretical orientation, i.e., the responses given by the two respondents were closest to the poles of the entity-incremental orientation. The research results indicate that the preschool teachers who participated in the survey hold different implicit beliefs on children’s nature and the opportunities for influencing their development and that these beliefs, more or less, match their incremental or entity beliefs. More specifically, the teachers’ implicit beliefs are distributed on a continuum of entity-incremental orientation, with a simultaneous representation of conflicting beliefs in some respondents. The absence of complete coherence of implicit beliefs was registered in the qualitative analysis of the answers within one questionnaire.

Кeywords: implicit theories, preschool teachers, educational practice, children’s nature, child development.

Литература:

• Bennet, N., Wood, L. & Rogers, S. (1997). Teaching through Play: Teachers’ Thinking and Classroom Practice. Bristol, PA: Open University Press.
• Bereczki, E. O. & Karpati, A. (2018). Teachers’ beliefs about creativity and its nurture: A systematic review of the recent research literature. Educational Research Review. 23, 25‒56.
• Bredekamp, S. & Rosegrant, T. (1993). Reaching potentials: appropriate curriculum and assessment for young children. Volume 1. Washington D.C.: National Association for the Education of Young Children.
• Brophy, J. & Good, T. L. (1970). Theachers’ communication of different commmunications for chidren’s cllassroom performance. Journal of Educational Psychology. 61, 335‒374.
• Calderhead, J. (1996). Teachers: Beliefs and knowledge. In: Berliner, D. & Calfee, R. (Eds.). Handbook of educational psychology. New York: Macmillan, 709-725. Dow, W. (2006). The need to change pedagogies in science and technology subjects: a European perspestive. International Journal of Technology and Desing Education. 16 (3), 307‒321.
• Dweck, C., Chiu, C. & Hong, Y. (1995). Implicit Theories and Their Role in Judgments and Reactions: A World From Two Perspectives. Psychological Inquiry. 6 (4), 267‒285.
• Dweck, C. S. (1999). Selftheories: Their Role in Motivation, Personality, and Development. Philadelphia: Psychology Press.
• Dweck, C. (2000). Self Theories: Their Role in Motivation,bPersonality and Development. Columbia: Columbia UniversityPsychology Press.
• Jovanović, O. (2013). Uticaj implicitnih nastavničkih uverenja na učenje i razvoj učenika. Godišnjak za psihologiju. 10 (12), 55‒68.
• Kagan, D. (1992) Implications of Research on Teacher Belief. Educational psychologist. 27 (1), 65‒90.
• Kelly, G. A. (1955) The Psychology of Personal Constructs. Vol. 1: A Theory of Personality. New York: W. W. Norton & Company Inc.
• Mickova-Raleva, A. (2010). Teachers’ implicit theories of pupils’ intelligence and motivation: a comparative analysis between Macedonian and English teachers. Skopje: Center for research and policy making.
• Pajares, M. F. (1992). Teachers’ belief and educational research: Cleaning up a messy construct. Review of Educational Research. 62 (3), 307‒332.
• Pavlović, J., Maksić, S. (2014). Implicitne teorije kreativnosti nastavnika osnovne škole: studija slučaja. Psihologija. 47 (4), 465–483.
• Rengel, K. (2014). Preschool Teachers’ Attitudes towars Play. Croatian Journal of Education. 16 (1), 113‒125.
• Romestein, K., Stanković, L. (2017). Value System, Implicit Pedagogy, and
• Competencies of a Contemporary Preschool Teacher. Retrieved May 18, 2018. from www: https://hrcak.srce.hr/file/271672.
• Rutar, S. (2013). Poti do participacije otrok v vzgoji [Pathways to hildren’s participation in early childhood education]. Koper: Univerza na Pimorskem, Znanstveno-raziskovalno središče, Univerzitetna založba Annales.
• Tursnek, N. (2016). Teachers’ Implicit Theories on Child Participation in Preschool. Athens Journal of Education. 7‒18.

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.