Marina Đ. Đukić Mirzayantz, University of Niš, Faculty of Philosophy, e-mail: marina.djukic.mirzayantz@filfak.ni.ac.rs
Иновације у настави, XXXII, 2019/3, стр. 130–150

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1903130D

Summary: This paper reports the results of the assessment of two distance elementary German courses, the first to be offered at Singidunum University in Serbia. The purpose of the assessment was to determine if there were significant differences in achievement between the students in the distance courses (experimental group) and those in the traditional courses (control group). The conclusion is that between those two groups, a statistically significant difference was shown only for testing listening comprehension, where the students attending traditional courses achieved better results. As for all other subtests (reading comprehension, writing and speaking skills), both groups were statistically equal. On the basis of a critical analysis of the model used for distance language learning, the most important directions for improvement of the existing practice were defined. This paper contributes to the ongoing efforts of the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia to expand the use of learning management systems in education institutions in Serbia.

Keywords: German language, distance language learning, Moodle, skills, assessment.

EФЕКТИВНОСТ УЧЕЊА НЕМАЧКОГ ЈЕЗИКА НА ПЛАТФОРМИ MУДЛ

Појава савремених технологија, у првом реду интернета, подстакла је промене у образовању у свету и код нас. Последњих деценија се у настави страних језика примењују нови начини учења који подразумевају употребу рачунара. Један од њих је и учење на даљину. Предмет овог истраживачког рада је испитивање ефективности ове иновације у настави немачког језика као страног, реализоване на Факултету за туристички и хотелијерски менаџмент и Пословном факултету Универзитета Сингидунум у Београду. Трагајући за одговорима на питања да ли и у којој мери учење страних језика на даљину остварује боље ефекте у поређењу са традиционалном наставом, тестирани су студенти студија на даљину (експериментална група) и студенти традиционалних студија (контролна група), који су на поменутим факултетима две године редовно посећивали Мудл платформу, односно присуствовали традиционалној настави из предмета Немачки језик 1 и Немачки језик 2. Циљ тестирања и анкетирања био је да се утврди да ли између ове две групе студената постоји статистички значајна разлика у језичком постигнућу на почетном нивоу учења (А1). Поређење двеју група студената извршено је према броју освојених бодова на подтестовима вештина (разумевање говора, разумевање писаног текста, писано изражавање и усмено изражавање), укупном броју освојених бодова на тестирању, коначној оцени и броју година школског учења немачког језика. Закључак је да се између ове две групе значајна статистичка разлика испољила само приликом тестирања вештине разумевања говора, и притом су студенти традиционалних студија постигли бољи резултат. На свим осталим подтестовима експериментална и контролна група биле су статистички једнаке. Гледано у целини, примењени модел у истраживању показао је да настава немачког језика на даљину постиже готово исте резултате као и традиционална настава. Постигнућа студената у оба облика наставе не разликују се значајно. Ова охрабрујућа чињеница важна je не само за факултете који планирају увођење предмета страни језик у своје студијске програме на даљину него и за наставнике који желе да користе савремене технологије у настави Л2. На основу критичке анализе постојећег модела учења на даљину дефинисане су најважније смернице за унапређење постојеће праксе: организовати бар једном недељно виртуелни сусрет наставника и студенaта путем аудио или видео конференције, како би се ублажио осећај изолованости; подстицати заједнички рад студената на платформи кроз разноврсне активности, употребом алата као што су вики, блог, форум, ћаскаоница; користити уџбеник познатог издавача који као пратећи материјал има онлајн-активности на бесплатној или комерцијалној платформи коју факултет може да инсталира на свој сервер; побољшати и унапредити техничке вештине студената; растеретити наставнике недељног фонда часова на традиционалним студијама како би имали више времена за квалитетнију припрему електронских наставних материјала и активности, усмену и писану синхрону и асинхрону комуникацију са студентима, праћење рада студената на платформи и усавршавање у домену образовања на даљину (када је о овоме реч, била би пожељна већа подршка институција, у првом реду факултета, али и Министарства просвете, науке и технолошког развоја). Следећи логичан корак након овог истраживања био би одговорити на питање да ли универзитетска настава других страних језика, која се у нашој образовној пракси потпуно или делимично изводи на даљину, може помоћи студентима да остваре језичку комуникативну компетенцију на нивоу који је предвиђен наставним планом и програмом.

Кључне речи: немачки језик, учење језика на даљину, Мудл, језичке вештине, оцењивање.

References

• Barrette, C. M. (2008). Program administration issues in distance learning. In: Goertler, S. and Winke, P. (Eds.), Opening doors through distance language education: Principles, erspectives, and practices (pp. 129−152). San Marcos, Texas: CALICO.
• Burston, J. (2003). Proving IT works. CALICO Journal, 20 (2), 219-226. DOI: 10.1558/cj.v20i2.219-226
• Đorđević, J. and Radić-Bojanić, B. (2014). Autonomy in the use of digital resources in a Legal English course. ESP Today – Journal of English for Specific Purposes at Tertiary Level, 2 (1), 71-87.
• Đorđević, J. and Blagojević, S. (2017). Project-based learning in computer-assisted language learning: An example from Legal English. Nasleđe, 36, 247-261.
• Djukic Mirzayantz, M. (2017а). The attitudes and experiences of foreign language teachers engaged in distance study programs in Serbia. The Online Journal of Distance Education and e-Learning, 5 (4), 36-46.
• Đukić Mirzayantz, M. (2017b). A Comparative Analysis of Student Motivation and Beliefs in Traditional and Distance Learning of GFL. GFL: German as a Foreign Language, 18 (3), 69-99.
• Đukić Mirzayantz, М. (2013). Rezultati primene autorskog programa Hot Potatoes u nastavi nemačkog jezika [The effect of using Hot Potatoes on the teaching of German]. Inovacije u nastavi, 26 (4), 79-85.
• Dörnyei, Z. (2009). Research Methods in Applied Linguistics. Oxford: Oxford University Press.
• Dweck, C., Walton, G. and Cohen, G. (2014) Academic Tenacity: Mindsets and Skills that Promote Long-Term Learning. Bill and Melinda Gates Foundation. Retrieved November 15, 2017 from https://ed.stanford.edu/sites/default/files/manual/dweck-walton-cohen-2014.pdf
• El Bahsh, R. and Daoud, I. M. (2016). Evaluating the use of Moodle to achieve effective and interactive learning: A case study at the German Jordanian University. In Proceedings of the 2nd International Conference on Open Source Software Computing (OSSCOM 2016). Lebanon: Beirut, 1-5.
• Goertler, S. and Winke, P. (2008). The effectiveness of technology-enhanced foreign language teaching. In: Goertler, S. and Winke, P. (Eds.), Opening doors through distance language education: Principles, perspectives, and practices (pp. 233−260). San Marcos, Texas: CALICO.
• Green, A. (2014). Exploring language assessment and testing: Language in action. New York: Routledge.
• Green, A. and Youngs, B.E. (2002). Using the Web in elementary French and German courses: quantitative and qualitative study results. CALICO Journal, 19 (1), 89-123. DOI: 10.1558/cj.v19i1.89-123
• Grgurović, M., Chapelle, C. and Shelley, M. (2013). A meta-analysis of effectiveness studies on computer technology-supported language learning. ReCALL Journal, 25 (2), 165-198. DOI: https://doi.org/10.1017/S0958344013000013
• Hanna, D. E., Glowacki-Dudka, M. and Conceição-Runlee, S. (2000). 147 practical tips for teaching online groups: essentials of Web-based education. Madison, WI: Atwood Publishing.
• Isenberg, N. A. (2010). A comparative study of developmental outcomes in Web-based and classroom-based German language education at the post-secondary level: Vocabulary, grammar, language processing, and oral proficiency development (Unpublished doctoral dissertation). The Pennsylvania State University.
• Kraemer, A. (2008). Formats of Distance Learning. In: Goertler, S. and Winke, P. (Eds.), Opening doors through distance language education: Principles, perspectives, and practices (pp. 11−42). San Marcos, Texas: CALICO. Lai, C., Zhao, Y. and Lin, N. (2008). Designing distance foreign language learning. In: Goertler, S. and Winke, P. (Eds.), Opening doors through distance language education: Principles, perspectives, and practices (pp. 85−108). San Marcos, Texas: CALICO.
• Lemcke, C., Rohrmann, L. and Scherling, T. (2002). Berliner Platz 1 neu. Berlin, München: Langenscheidt, Berlin.
• Milovanović, M., Radić Branisavljević, M. and Petrović, J. (2015). The use of ICT in learning language for specific purposes, Inovacije u nastavi, 28 (1), 130 – 139.
• Mišić Ilić, B., Trajanović, М. and Domazet, D. (2007). Distance learning and foreign language teaching. In Proceedings of the 3rd Balkan Conference in Informatics: Research in Informatics and Information Society Technologies (BCI 2007). Bulgaria: Sofia, 441-452.
• Radić-Bojanić, B. (Ed.). (2012). Virtuelna interakcija i kolaboracija u nastavi engleskog jezika i književnosti [Virtual interaction and collaboration in teaching English language and literature]. Novi Sad: Filozofski fakultet.
• Sánchez-Serrano, L. (2008). Initiation by fire: Training teachers for distance learning. In: Goertler, S. and Winke, P. (Eds.), Opening doors through distance language education: Principles, perspectives, and practices (pp. 153−174). San Marcos, Texas: CALICO.
• Singidunum University in Serbia. (2016). O Distance Learning System-u [About online Bachelor’s degrees]. Retrieved April 13, 2016 from the World Wide Web http://dls.singidunum.ac.rs/index.php#strana-4.
• Sun, S. Y. H. (2011). Online language teaching: the pedagogical challenges. Knowledge Management and Elearning: An International Journal (KMandEL), 3 (3), 428–447.
• van Deusen-Scholl, N. (2015). Assessing outcomes in online foreign language education: What are key measures for success? The Modern Language Journal, 99 (2), 398-400. DOI: 10.1111/modl.12234_2White, C. (2003). Language learning in distance education. Cambridge: Cambridge University Press.
• Winke, P. and Goertler, S. (2008). Did we forget someone? Students’ computer access and literacy for CALL. CALICO Journal, 25 (3), 482-509.

Copyright © 2019 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.