Наташа Т. Николић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, имејл: natasa.nikolic@f.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXXI, 2018/4, стр. 1–14

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1804001N

Резиме: У раду се анализирају могућности и начини примене проблемски оријентисане наставе у школској пракси. Циљ истраживања био је да се прошире досадашња сазнања о заступљености, квалитету примене и о карактеристикама реализације проблемски оријентисане наставе, као и ефекту који тако организована настава има на ниво и квалитет ученичког постигнућа у настави математике и биологије. У истраживању је учествовало деведесет седам наставника математике, деведесет девет наставника биологије и укупно хиљаду сто седамнаест ученика. Коришћена је дескриптивно-аналитичка метода, а подаци су прикупљени помоћу технике анкетирања, скалирања и тестирања.

Резултати истраживања показују да је проблемски оријентисана настава оптимално заступљен начин наставног рада у настави математике, док је у настави биологије заступљена у нешто мањем обиму. Ученици чији наставници често примењују проблемски оријентисану наставу остварују боља постигнућа у односу на ученике чији наставници ретко примењују овај начин рада. У погледу природе проблема, ученици најчешће решавају проблеме који садрже већи број информација у тексту, док се ређе суочавају са проблемима који имају више тачних решења. Ученици углавном процењују да у току решавања проблема реализују активности проблемски оријентисане наставе. Испитивањем квалитета њихове реализације установљено је да ученици не посвећују довољно пажње почетним активностима решавања проблема, као и вредновању остварених резултата. Утврђене су позитивне корелације између испитaних својстава проблема и постигнућа ученика, као и између учесталости и квалитета реализације активности проблемски оријентисане наставе и постигнућа ученика. Проблемски оријентисана настава углавном се реализује на часовима утврђивања, посредством дијалошке методе и применом индивидуалног облика рада у настави математике, а посредством фронталног облика рада у настави биологије.
Кључне речи: проблемски оријентисана настава, проблемска настава, постигнуће ученика, проблем, активности проблемски оријентисане наставе.

Summary: The paper analyses the possibilities and ways of implementing problem-oriented teachingin the classroom. The goal of the research was to expand the existing knowledge about the level of representation, quality of implementation, and the characteristics of the problem-oriented teaching, as well as about the effect of this form of teaching on the level and quality of student achievement in biology and mathematics. The research involved 97 mathematics teachers, 99 biology teachers, and a total of 1117 students. A descriptive-analytical method was used and the data was collected by using scaling, surveying, and testing techniques. The research results indicate that problem-oriented teaching is the most frequently used teaching approach in mathematics classroom, while it is used to a lesser extent in teaching biology. The students whose teachers frequently use problem-oriented teaching achieve better results than students who are rarely exposed to this type of teaching and learning. As far as the type of the problem is concerned, students mostly have to solve problems containing more information in the text, while the problems with several correct solutions are rarely used. Students generally realise that problemsolving process involves the activities pertaining to the problem-oriented teaching and learning. The analysis of the quality of implementation showed that students do not pay enough attention to initial activities in the problem-solving process and to the evaluation of the achieved results. Positive correlations were established between the analysed characteristics of the problems and student achievement, as well as between the frequency and quality of the problem-oriented teaching activities and student achievement. Problem-oriented teaching is mostly implemented at revision classes by using a dialogue method and individual interaction pattern in teaching mathematics, while frontal interaction pattern is mostly used in biology classes.
Кeywords: problem-oriented teaching, problem-based learning, student achievement, problem, problem-oriented teaching activities.

Литература

• Antonijević, R. (2016). Cognitive Activities in Solving Mathematical Tasks: The role of a Cognitive Obstacle. Eurasia Journal of Mathematics, Science & Technology Education. 12 (9), 2503–2515.
• Anić, I., Pavlović Babić, D. (2015). Kako se može pospešiti uspešnost učenika u rešavanju matematičkih problema? Inovacije u nastavi – časopis za savremenu nastavu. 28 (3), 36–49.
• Cai, J. & Brook, M. (2006). Looking back in problem solving. Mathematics Teaching. 196, 42–45.
• Dejić, M. (1998). Kratak osvrt na problemsku nastavu. Naša škola. 1–2, 104–121.
• In’am, A. (2014). The Implementation of the Polya Method in Solving Euclidean
• Geometry Problem. International Education Studies. 7 (7), 149–158.
• Kostić, A. (2006). Kognitivna psihologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Leong, Y. H., Tay, E. G., Toh, T. L., Quek, K. S. & Dindyal, J. (2011). Reviving Pólya’s “Look Back” in a Singapore school. The Journal of Mathematical Behavior. 30 (3), 181–193.
• Mahmutov, I. M. (1977). Organizaciя problemnogo obučeniя v škole. Moskva: Prosveщenie.
• Pavlović Babić, D., Baucal, A. (2013). PISA 2012 u Srbiji – prvi rezultati. Podrži me, inspiriši me. Beograd: Institut za psihologiju.
• Polya, G. (1956). Kako ću riješiti matematički zadatak. Zagreb: Školska knjiga.

Copyright © 2018 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.