Вера В. Ошмјански, Висока школа социјалног рада, Београд, имејл: vosmjanski@yahoo.com
Лидија В. Беко, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет
Иновације у настави, XXXI, 2018/4, стр. 160–169

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1804160O

Резиме: Рад представља истраживање чији је циљ да утврди ставове студената и професора енглеског језика са универзитета у Србији према питањима у вези са стицањем интеркултуралне компетенције у оквиру наставе енглеског језика. Мерни инструменти примењени у овом квантитативном истраживању јесу два упитника, док је за обраду података коришћена дескриптивна лингвистика, χ2 тест (хи-квадрат тест) и т-тест за независне узорке. Резултати потврђују хипотезу истраживања да у настави енглеског преовлађује концепт искључивог подучавања културе англофоних земаља, нарочито код уже стручне јавности – наставника и студената са катедри за англистику. С друге стране, резултати упућују на генерално позитиван помак у ставовима према потреби за укључивањем других култура, као и спремност да испитаници уче/подучавају енглески језик кроз ситуације и текстове који су у вези са српском културом. Закључак је да се у оквиру наставе енглеског језика формира добра полазна основа за иновације које се тичу ревидирања ставова који иду у прилог стицању интеркултуралне компетенције.
Кључне речи: интеркултурална компетенција, културе англофоних земаља, интеркултурализам, настава енглеског језика, ставови.

Summary: The paper presents our research aimed at determining students’ and university level English language teachers’ attitudes towards developing intercultural competencies within the framework of English language teaching and learning. Two questionnaires were used as instruments in the quantitative research, while the obtained data were analysed by means of descriptive linguistics, χ2 test (Chi-squared test) and the Independent Sample t-Test. The results confirm the research hypothesis that the concept of teaching only the culture of Anglophone countries in English language instruction is indeed prevalent among the English language experts – teachers and students at several Departments of English Language and Literature in Serbia. On the other hand, the results are indicative of a generally positive shift in terms of the need for including other cultures, as well as the repondents’ readiness to use situations and texts related to Serbian culture in their English classes. Our conclusion is that a good starting point for innovations is developing in the field of English language teaching. These innovations refer to the adoption of attitudes in favour of acquiring intercultural competencies.
Keywords: intercultural competence, cultures of Anglophone countries, interculturalism, English language teaching, attitudes.

Литература

• Bugarski, R. (2016). Jezici u potkrovlju. Beograd: Biblioteka XX vek.
• Byram, M., Gribkova, B. & Starkey, H. (2002). Developing the Intercultural dimension in language teaching. A practical introduction for teachers. Strasbourg: Council of Europe.
• Canale, M. (1983). From communicative competence to communicative language pedagogy. In: Richards, J. C. & Schmid, R. W. (Eds.). Language and Communication (2–27). London: Longman.
• Crystal, D. (2013). A global language. In: Seargeant, P. & Swann, J. (Eds.). English in the world: history, diversity, change (151–177). London: Routledge.
• Hyde, M. (1998). Intercultural competence in English language education. Modern English Teacher. 7 (2), 7–11.
• Modiano, M. (2009). EIL, Native-speakerism and the Failure of European ELT. In: Sharifian, F. (Ed.). English as an International Language (190–205). Bristol: Multilingual Matters.
• Ošmjanski, V. (2015). Koncept engleskog jezika kao lingua franca i njegova percepcija u akademskoj zajednici u Srbiji (doktorska disertacija). Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

Copyright © 2018 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.