Valentina Gulevska, University “St. Kliment Ohridski” in Bitola, Faculty of Education, имејл: valentina.gulevska@uklo.edu.mk
Иновације у настави, XXXI, 2018/1, стр. 134–140

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1801134G

Summary: In this paper, we are taking an in-depth look at communicating with families of students in primary schools and there is a current research as the basis. Focusing on the partnership between teachers and parents, this research analyses different elements: communicating with families about the student’s success, communicating with families in meetings, and addressing difficult topics with families. Additionally, a broad-based analysis is made regarding working with families of general education students, students with disabilities, students from low socio-economic status, and students with unique gifts and talents. Sometimes teachers working with families may become frustrated by the parents’ apparent inability to dedicate their attention fully on matters regarding their children. At that point, there is a tendency of determination of teachers’ perceptions of both the benefits of creating productive partnerships with parents, on one side and the barriers that must be overcome, on the other side.

Keywords: teachers, parents, partnership, children needs, education.

МИШЉЕЊЕ НАСТАВНИКА О УЧЕШЋУ РОДИТЕЉА У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ

Резиме: Учешће родитеља у основном образовању представља њихово активно, непрекидно ангажовање у образовном процесу њихове деце. Према мишљењу стручњака, родитељи могу да покажу своје ангажовање код куће, читајући са својом децом, помажући им око домаћих задатака и разговором у вези са школским догађајима или у школи присуствовањем на састанцима и волонтирањем у учионицама. Понекад наставници који раде са породицама буду разочарани тиме што родитељи нису способни да у потпуности посвете пажњу ономе што се тиче њихове деце. У том смислу, с једне стране, овај рад има за циљ да одреди схватања наставника која се тичу и добробити стварања продуктивних партнерских односа са родитељима, а са друге стране, треба да се види које препреке постоје и како могу да се уклоне. Ово истраживање је усредсређено на комуникацију школе са породицама ученика. Методологија истраживања се заснива на припреми и осмишљавању стандардног упитника, прилагођеног за испитивање схватања наставника у вези са учешћем родитеља у образовању њихове деце, а који се односи на четири категорије ученика: ученика у општем образовању, ученика са сметњама, ученика нижег социоекономског статуса и посебно даровитих ученика. Такође, у овом истраживању се анализирају различити елементи главне теме: комуникација са породицама која је у вези са успехом ученика, комуникација са породицама на састанцима и разговор са породицама о тешким темама. Репрезентативни узорак укључује двадесет наставника из основних школа из региона Битоља. Од укупног броја интервјуисаних наставника петнаест ради у градским основним школама, три наставника раде у сеоским основним школама и два наставника раде у институцијама за специјално образовање. Прикупљање података је обављено између 15. априла 2017. и 10. маја 2017. године. Испитаницима је био дат задатак да оцене учесталост укључивања родитеља у живот школе заокруживањем једног од понуђених одговора: „понекад“, „често“ и „веома често“. Истраживање је показало да учествовањем на информативним састанцима представља водећи начин учешћа родитеља у школама. Са друге стране, учешће родитеља у доношењу одлука је структурисано на веома ниском нивоу. Што се тиче помоћи родитеља који имају децу са посебним потребама, није изненађујуће што је истраживање показало да је њихово учешће било веће од оних који имају даровиту децу. Такође су узети у обзир и фактори средине из које су ученици (тј. социоекономски статус). Истраживање је показало да није било значајне статистичке разлике између категорија „ученици у општем образовању“ и „ученици ниског социоекономског статуса“. Мишљења наставника су да родитељи са великим аспирацијама су много више ангажовани у образовању деце и да велике аспирације родитеља и ученика могу да умање ефекте скромне социоекономске средине. На последњим страницама овог рада понуђене су препоруке и савети за школе и наставнике којима би требало да се подстакне учешће родитеља, јер би се допринело не само побољшању понашања ученика и присуствовања већ би се побољшала и постигнућа ученика. Према резултатима истраживања, успешна сарадња између куће и школе може да укључи и следеће: прављење планова како школа може да комуницира са породицама и како може да их укључи у образовање на различите начине, како да родитеље учини равноправним партнерима наставницима, омогућавајући им да дају глас приликом доношења школских одлука, како да се подстичу родитељи са даровитом децом да буду активнији у школском животу, да се рачуна са родитељима који немају могућности (са социјалним или економским ограничењима) као са делом образовног тима, да се јачају односи између родитеља и наставника кућним посетама итд.

Кључне речи: наставници, родитељи, партнерски однос, потребе ученика, образовање.

References:

• Brown, A. A. (2013). Parent Engagement Effects – Student Drop Out, Bloomington: AuthorHouse LLC.
• Edwards, P. A. (2016).New Ways to Engage Parents: Strategies and Tools for Teachers and Leaders, K-12, New York: Teachers College Press, Columbia University.
• Ferlazzo, L., Hammond, L. (2009). Building Parent Engagement in Schools, Santa Barbara: ABC-CLIO.
• Hiatt-Michael, D. B. (2010). “Communication Practices that Bridge Home with School” in D. B. HiattMichael (Ed.), Promising Practices to Support Family Involvement in Schools, Charlotte: Information Age Publishing.
• Hornby, G. (2011), Parental Involvement in Childhood Education: Building Effective School-Family Partnerships, New York: Springer.
• Mandel, S. (2008). The Parent-Teacher Partnership: How to Work Together for Student Achievement, Chicago: Zephyr Press.
  Olender, R. A., Elias, J., Mastroleo, R. D. (2010).The School-Home Connection: Forging Positive Relationships With Parents, Thousand Oaks: Corwin.

Copyright © 2018 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.