Тања Ч. Глишић, Филозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска, имејл: tanja.v.glisic@gmail.com
Иновације у настави, XXX, 2017/2 стр. 114–127

| PDF | | Extended summary PDF |
doi: 10.5937/inovacije1702114G

Резиме: У раду се бавимо питањима која предшколска дјеца спонтано постављају васпитачима у условима институционалног васпитно-образовног процеса, као важним, али мало истраженим педагошким феноменом. Одабрано је класификовање дјечијих питања као приступ који омогућава анализу суштинских разлика у њиховом јављању. Анализиране су различите доступне класификације које су оцијењене као непотпуне. Примјеном систематског посматрања прикупљен је узорак дјечијих питања упућених васпитачу на којем је извршена квалитативна анализа садржаја. Изабрана је функција као основни критеријум разликовања питања који уважава контекст њиховог јављања. Креирана је класификација дјечијих питања која се разликује у односу на постојеће класификације и према којој постоје три врсте дјечијих питања: сазнајна, социјална и дјелатна питања, од којих се свака на специфичан начин даље диференцира на подврсте. Класификација показује да дјеца постављају питања из барем трију суштински различитих разлога: да би дошла до сазнања; да би остварила контакт са одраслим ради саме интеракције или да би добила неопходну дозволу или помоћ да нешто конкретно ураде. Провјерило се и у којој мјери узраст дјеце условљава јављање различитих врста дјечијих питања. Два најинтересантнија закључка су да количина дјечијих питања расте, да би на узрасту од пете године дошло до опадања, што је објашњено специфичностима самих питања, те институционалног контекста, и да развој питања тече од социјалних према сазнајним.
Кључне ријечи: питање предшколског дјетета, васпитач, класификација питања, функција питања, предшколска установа.

Summary:
This paper looks at the questions that preschool children spontaneously ask their teachers in the conditions of the institutional educational process, as an important, but little studied pedagogical
phenomenon. The classification of children‘s questions has been selected as an approach that allows the analysis of the essential differences among the questions. Various available classifications that were assessed as incomplete were analysed. By using a systematic observation, a sample of children‘s questions addressed to their teachers was collected and a qualitative content analysis of the sample was carried out. The function of the questions was chosen as the basic criterion for distinguishing the questions relative to the context of their occurrence. The classification of children‘s questions, which differs from the existing classifications, was created. According to this classification, there are three types of children‘s questions: cognitive, social and operational questions, each of which differentiates into subtypes in a specific way. The classification shows that children ask questions for at least three essentially different reasons: to get information about something; to make a contact with adults for the sake of the interaction itself or to get the necessary permission or help to do something. The extent of the influence of the children’s age on the occurrence of different types of questions was also analysed. The two most interesting conclusions are that the number of children‘s questions increases up to the age of five, followed by a decrease, which is explained by the specifics of the questions themselves, the institutional context, and that the development of the questions follows a trend from social to cognitive questions.
Кey words: preschool children’s questions, preschool teacher, classification of questions, function of questions, preschool institution.

Литература:

• Babić, N. (1983). Dječja pitanja. Priručnik za odgajatelje. Zagreb: Školska knjiga.
• Bartell, S. (2010). The Top 50 Questions Kids Ask. Pre-k through 2nd Grade. Naperville, Illinois: Sourcebooks.
• Brock, A. & Rankin, C. (2008). Communication, Language and Literacy from Birth to Five. London: SAGE.
• Chin, C. (2001). Student-Generated Questions: What They Tell Us about Student’s Thinking. Education Journal. 29 (2), 85–103. Retrieved May 10, 2016. from www: http://hkier.fed.cuhk.edu.hk/journal/wpcontent/uploads/2009/10/ej_v29n2_85-103.pdf.
• Chin, C. (2002). Student-Generated Questions: Encouraging Inquestive Minds in Learning Science. Teaching and Learning. 23 (1), 59–67. Retrieved May 10, 2016. from www: https://repository.nie.edu.sg/bitstream/10497/292/1/TL-23-1-59.pdf.
• Glišić, T. (2016) Pitanje u vaspitno-obrazovnom procesu. Naša škola. 78 (1–2), 65–80. DOI: 10.7251/NSK1601065G.
• Fajgelj, S. (2005). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
• Jurić, V. (1974). Učenikovo pitanje u suvremenoj nastavi. Zagreb: Školska knjiga.
• Koen, M., Nejgel, E. (2004). Uvod u logiku i naučni metod. Beograd: Jasen.
• Lisina, M. I. (1980). Proučavanje opštenja dece sa ljudima koji ih okružuju kod djece ranog i predškolskog uzrasta. Nastava i vaspitanje. 29 (5), 835–845.
• Milas, G. (2009). Istraživačke metode u psihologiji i drugim društvenim znanostima. Zagreb: Naklada Slap.
• Partalo, D. (2008). Etape analize sadržaja u pedagoškim istraživanjima i proučavanjima. Naša škola. 1–2, 139–157.
• Pavlović, B. (2003). Dečja pitanja kao osnova nastave. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 35, 131–150. DOI: 10.2298/ZIPI0335131P.
• Piper, P., Antonić, I., Ružić, V., Tanasić, S., Popović, Lj. i Tošović, B. (2005). Prilozi gramatici srpskog jezika. Prosta rečenica. Beograd: Institut za srpski jezik, Beogradska knjiga i Matica srpska.
• Sakan, M. (2006). Metodologija vojnih nauka. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
• Vigotski, L. (1977). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.
• Vujić, T. (2014). Pitanja predškolske djece u funkciji razvoja kritičkog mišljenja. U: Branković, D. (ur.). Kritičko mišeljenje – faktor razvoja nauke i društva (155–364). Banjalučki novembarski susreti, 24. i 25. 11. 2014. godine. Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet.

Copyright © 2017 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited.