Francesco Arcidiacono, HEP-BEJUNE & Université de Neuchâtel (Suisse), email: francesco.arcidiacono@hep-bejune.ch
Charline Cuenot, HEP-BEJUNE & Université de Neuchâtel (Suisse)

Иновације у настави, XXIX, 2016/1, стр. 29–45

doi:10.5937/inovacije1601029A

| PDF | | Extended summary PDF |

Résumé: Ce travail porte sur l’étude du tutorat entre élèves lors de tâches de résolution de problèmes de type multiplicatif. Le but est d’observer les stratégies adoptées par les élèves et comment elles sont ajustées aux compétences de sujets moins expérimentés. L’étude vise également à examiner de quelle manière des sujets novices, après un stade de tutorat, réutilisent ou ré-enseignent une stratégie qui leur a été enseignée. La méthodologie utilisée prévoit 3 phases : un pré-test ; la résolution de problèmes en situation de tutorat ; un post-test. Les résultats des analyses quantitative et qualitative montrent qu’un tuteur de 9-10 ans est capable d’adapter une stratégie aux compétences d’un enfant plus jeune. En plus, les novices utilisent les mêmes stratégies qui leur ont été enseignées et sont capables, à leur tour, de transmettre ces enseignements à d’autres novices. Des implications sur le plan éducatif sont présentées dans la partie finale du travail.

Mots-clés: tutorat, résolution de problèmes, multiplication, stratégie d’enseignement/apprentissage

Резиме: Менторски рад ученика је педагошка метода која може да користи и старијим и млађим ученицима (које називамо „експертима“ и „почетницима“), а то су показала и бројна истраживања која су се занимала за ефекте овакве методе, како на ученикаментора, тако и на млађег ученика-почетника. Међутим, мало је студија чија су тема биле стратегије коришћене приликом решавања проблема у менторском раду ученика. У том смислу, истраживање које је овде представљено односи се на то како проблеме у области математике, односно множења, решавају групе деце различитог узраста кроз менторски рад ученика. Циљ је посматрање стратегија које ученици усвајају и начина на које их прилагођавају способностима млађих и мање искусних ученика. Циљ истраживања је да се испита на који начин млађи ученици-почетници, после менторског рада са старијим ученицима, поново користе и другима преносе стратегије којима су и сами подучавани. Ово истраживање почива на три основна питања: Да ли ученици-ментори млађе ученике-почетнике подучавају стратегијама идентичним онима које и сами користе или их радије прилагођавају њиховим почетничким компетенцијама? Да ли млађи ученици поново користе стратегије којима су их подучавали њихови ментори? Да ли су млађи ученици у стању да неку стратегију преносе још млађим ученицима и да тако и сами преузму улогу ученика-ментора?
У истраживању је учествовао двадесет један ученик једне основне школе у Швајцарској, а они су били подељени у три групе: шести разред – узраст од девет до десет година; четврти разред – узраст од седам до осам година; други разред – узраст од пет до шест година. Изабрали смо ученике ова три разреда јер су управо то узрасти у којима се интелектуалне и школске компетенције ученика веома разликују (Nastavni plan u romanskom delu Švaјcarske, 2012) . У другом разреду основне школе деца и не раде математику у правом смислу речи. У четвртом разреду упознати су са аритметичким операцијама сабирања и одузимања. У шестом разреду деца могу да баратају разним типовима аритметичких операција (сабирање, одузимање, множење, дељење) прилагођеним решавању одређеног проблема. На почетку (приликом решавања почетног теста), сваки ученик сам решава неки проблем како би руководиоци истраживања могли да процене почетне компетенције сваког ученика. Затим сваки ученик који није положио почетни тест (њега називамо „почетник“) решава исти тај проблем са неким старијим учеником који је успео да самостално реши тај проблем на почетном тесту (њега називамо „експерт“). Задатак „експерта“ је да, кроз менторски рад, помаже „почетнику“ да реши проблем. Посматра се да ли тај „експерт“ (који је заправо ученик-ментор) прилагођава стратегије подучавања компетенцијама „почетника“ (а што зависи од разреда који похађа у школи). После процеса менторског рада ученика, сви „почетници“ решавају неки нови проблем (на тесту који се назива завршни тест), а за чије решавање су потребне исте стратегије које су коришћене и за решавање претходног проблема у почетном тесту. Ово омогућава да се пореде стратегије коришћене током почетног и завршног теста. На крају, сви ученици-почетници који су успешно решили проблем на овом завршном тесту сада и сами постају „експерти“, односно ученици-ментори који треба да помогну неким другим „почетницима“ (млађим ученицима) при решавању почетног теста. У овом последњем делу истраживања посматрамо коју стратегију користи ученик-ментор (односно да ли је то иста она стратегија којом је и сам подучаван и коју је и сам користио при решавању завршног теста). Резултати квантитативних и квалитативних анализа показују да је ученик-ментор узраста од девет до десет година способан да прилагоди стратегију подучавања компетенцијама детета млађег узраста. Осим тога, „почетници“ користе исте стратегије којима су и сами били подучавани и сами су способни да их преносе млађим ученицима-почетницима. У завршном делу овога рада представљене су импликације на образовном плану: наиме, идеја за овакво истраживање потекла је из потребе да се подстакне менторски рад ученика како би се наставницима омогућило да посматрају у којој мери су  деца способна да поново уобличавају стратегије у зависности од компетенција млађих ученика-почетника.

Кључне речи: ученик-ментор, „почетник“, „експерт“, математика, стратегије подучавања.

Références:

• Alamargot, D. (2001). L’acquisition des connaissances. In C. Golder & D. Gaonac’h (Eds.), Enseigner à des adolescents. Manuel de Psychologie (pp. 78-113). Paris: Hachette Education.
• Arcidiacono, F., & Perret-Clermont, A.-N. (2010). The construction of conversational moves in the context of Piagetian interview: The case of the test of conservation of quantities of liquid. Rassegna di Psicologia, 27(2), 117-137.
• Bachelet, R. (2010). Le tutorat par les pairs. In B. Raucent, C. Verzat & L. Villeneuve (Eds.), Accompagner des étudiants. Quels rôles pour l’enseignant? Quels dispositifs? Quelles mises en oeuvre? (pp. 397-409). Bruxelles: De Boeck.
• Baucal, A., Arcidiacono, F., & Budjevac, N. (Eds.) (2011). Studying interaction in different contexts: A qualitative view. Belgrade: Institute of Psychology.
• Bensalah, L., & Berzin, C. (2009). Les bénéfices du tutorat entre enfants. L’orientation scolaire et professionnelle, 38(3), 325-351.
• Berzin, C. (2005). Interactions entre pairs et apprentissages à l’école maternelle. Spirale, 36, 7-15.
• Berzin, C. (2009). Tutorat et apprentissages scolaires. Carrefours de l’éducation, 27(1), 3-6.
• Brun, J. (1990). La résolution de problèmes arithmétiques: bilan et perspectives. Math-Ecole, 141, 2-15.
• Conférence intercantonale de l’instruction publique de la Suisse romande et du Tessin. (2012). Plan d’Etudes Romand (PER). Aperçu des contenus. Cycle 1 et cycle 2.
• Crahay, M., Hindryckx, G., & Lebe, M. (2001). Analyse des interactions entre enfants en situation de tutorat portant sur des problèmes mathématiques de type multiplicatif. Revue Française de Pédagogie, 136, 133-145.
• Frye, D., & Ziv, M. (2005). Teaching and learning as intentional activities. In B. Homer & C. Tamis-LeMonda (Eds.), The development of social cognition and communication (pp. 231-258). Mahwah: Erlbaum.
• Gagnebin, A., Guignard, N., & Jaquet, F. (1998). Apprentissage et enseignement des mathématiques: commentaires didactiques sur les moyens d’enseignement pour les degrés 1 à 4 de l’école primaire. Neuchâtel: COROME.
• Piaget, J. (1964). Six études de psychologie. Paris: Denoël-Gonthier.
• Piaget, J. (1969). Psychologie et pédagogie. Paris: Denoël.
• Tartas, V., Baucal, A., & Perret-Clermont, A.-N. (2010). Can you think with me? The Social and cognitive conditions and the fruits of learning. In C. Home & K. Littletown (Eds), Educational Dialogues: Understanding and Promoting Productive Interaction (pp. 64-82). London: Routledge.
• Vygotskij, L. S. (1934). Pensé et langage. Paris: Minuit.
• Webb, N. M. (1989). Peer interaction and learning in small groups. International Journal of Educational Research, 13, 21-39.
• Wood, D., Wood, H., Ainsworth, S., & O’Malley, C. (1995). On becoming a tutor: Toward an ontogenetic model. Cognition and Instruction, 13(4), 565-581.