Марина Илић, Универзитет у Крагујевцу, Учитељски факултет у Ужицу

Иновације у настави, XXVI, 2013/4, стр. 100–113

|PDF|

Резиме: У раду се анализира Пијажеова теорија интелектуалног развоја и њене импликације за образовну праксу. Пијаже је заговарао тезу о постојању четири стадијума у нтелектуалном развоју указујући на достигнућа и ограничења у интелектуалном функционисању деце, која су у основи сваког стадијума. Пијажеова схватања о стадијумима у интелектуалном развоју, односу развоја и учења, представи о детету и факторима који детерминишу интелектуални развој, представљају важну теоријску основу за извођење многих значајних импликација за праксу. Сумирајући различите импликације Пијажеове теорије интелектуалног развоја, могу се истаћи следећи принципи важни за унапређивање наставе и учења: (а) деца активно конструишу знање; (б) у различитим периодима деца квалитативно различито мисле; (в) социјална интеракција доприноси интелектуалном развоју; (г) интелектуални развој се гради на основу претходног, постојећег знања; (д) апстрактно мишљење се гради на конкретном искуству; (ђ) деца најбоље уче експериментисањем и истраживањем и (е) деца треба да уче у складу са сопственим интелектуалним развојем. Иако користан оквир за унапређивање образовне праксе, Пијажеова теорија интелектуалног развоја често није компатибилна образовној пракси.

Кључне речи: стадијуми интелектуалног развоја, однос развоја и учења, педагошке импликације.

Summary: In the paper, we are analyzing Piaget’s theory of intellectual development and its implications on the educational praxis. Piaget advocated the thesis that there are four stages of intellectual development, pointing at achievements and restraints in intellectual functioning of children, which are the basis of each stadium. Piaget’s comprehension of stadiums in intellectual development, relation between development and learning, perception of the child and factors determining intellectual development, represent an important theoretical basis for performing much signifi cant implication for praxis. Summarizing diff erent implications of Piaget’s theory of intellectual development, there are following principles signifi cant for improvement teaching and learning: (а) children actively construct knowledge; (b) in diff erent periods, children qualifi edly think diff erently; (c) social interaction contributes to intellectual development; (d) intellectual development is built upon previous existing knowledge; (e) abstract thinking is being built upon defi nite experience; (f) children learn in the bet way by experimenting and researching and (g) children should learn in accordance with own intellectual development. Piaget’s theory is a useful frame for improving educational praxis, but very oft en, it is not compatible to educational praxis.

Key words: stadiums of intellectual development, relation between development and learning, pedagogical implications.

Литература:

• Бауцал, А. и Степановић, И. (1999). Хоризонтално померање: теоријска разматрања, Психологија, 32
  (3-4), 203-216.
• Елкинд, Д. (2002а). Како ум расте: два пута менталног развоја. У: Миочиновић, Љ. (прир.), Пијажеова
  теорија интелектуалног развоја (192-204). Београд: Институт за педагошка истраживања.
• Елкинд, Д. (2002б). Два приступа интелигенцији: пијажеовски и психометријски. У: Миочиновић,
  Љ. (прир.), Пијажеова теорија интелектуалног развоја (204-223). Београд: Институт за педагошка
  истраживања.
• Елкинд, Д. (2002ц). Пијаже и образовање. У: Миочиновић, Љ. (прир.), Пијажеова теорија интелек-
  туалног развоја (223-239). Београд: Институт за педагошка истраживања.
• Ивић, И., Пешикан, А., Јанковић С. и Кијевчанин, С. (2001). Активно учење, приручник за примену
  метода активног учења/наставе. Београд: Институт за психологију.
• Колберг, Л. (2002). Рано образовање: когнитивно-развојно схватање. У: Миочиновић, Љ. (прир.),
  Пијажеова теорија интелектуалног развоја (239‒277). Београд: Институт за педагошка истражи-
  вања.
• Mикалачки-Бриски, А. (1989). Педагошке импликације Пијажеове теорије, монографија и приручник.
  Београд: Савез друштава психолога СР Србије.
• Миочиновић, Љ. (2002). Пијажеова теорија интелектуалног развоја. Београд: Институт за педагош-
  ка истраживања.
• Мишчевић-Кадијевић (2009). Утицај различитих модалитета кооперативних облика рада на усвајање
  декларативних и процедуралних знања ученика. Зборник Института за педагошка истраживања,
  2, 383‒400.
• Нешић, Б. (2011). Педагошке импликације неких теорија о развоју когнитивних функција и интели-
  генције, Педагогија, 66 (2), 256‒271.
• Пијаже, Ж. (1968). Психологија интелигенције. Београд: Нолит.
• Пијаже, Ж. и Инхелдер, Б. (1996). Интелектуални развој детета, изабрани радови. Београд: Завод за
  уџбенике и наставна средства.
• Пијаже, Ж. (2002а). Учење и развој. У: Миочиновић, Љ. (прир.), Пијажеова теорија интелектуалног
  развоја (171‒184). Београд: Институт за педагошка истраживања.
• Пијаже, Ж. (2002б). Неки аспекти операција. У: Миочиновић, Љ. (прир.), Пијажеова теорија инте-
  лектуалног развоја (184‒192). Београд: Институт за педагошка истраживања.
• Adey, P. (1999). Th e Science of Th inking, and Science for Th inking: A Description of Cognitive Acceleration
  Th rough Science Education (CASE). Geneva: UNESCO: IBE.
• Blake, B. & Pope, T. (2008). Developmental psychology: Incorporating Piaget’s and Vygotsky’s theories in
  classrooms. Journal of Cross-Disciplinary Pespectives in Education, 1 (1), 59-67.
• Cakir, M. (2008). Constructivist approaches to learning in science and their implications for science pedagogy:
  A literature review. International Journal of Environmental & Science Education, 3 (4), 197‒206.
• Cook, J. L. & Cook, G. (2005). Child development: principles & perspectives. Boston: Allyn & Bacon.
• Gillani, B. B. (2010). Inquiry-based training model and the design of e-learning environments. In: Cohen, E.
  B. (ed.), Information in motion (1-9). Santa Rosa: Informing Science Institute.
• Zimmerman, B. J. (1982). Piaget’s theory and instruction: How compatible are they?, Contemporary
  Educational Psychology, 7 (3), 204-216.
• Jbeili, I. (2012). Th e Eff ect of Cooperative Learning with Metacognitive Scaff olding on Mathematics
  Conceptual Understanding and Procedural Fluency, International Journal for Research in Education (IJRE),
  32, 45-70.
• Klimovienė, G. & Statkevičienė, S. (2006). Using Cooperative Learning to Develop Language Competence
  and Social Skills. Studies About Languages, 8, 77-83.
• Ojose, B. (2008). Applying Piaget’s theory of cognitive development to mathematics instruction. Th e Mathematics
  Educator, 18 (1), 26‒30.
• Piaget, J. (1960). Th e moral judgment of the child. London: Routledge.
• Reedal, K. E. (2010). Jean Piaget’s cognitive development theory in mathematics education. Senior seminar:
  Cognitive development and the learning of mathematics, 16‒20.
• Simatwa, E. (2010). Piaget’s theory of intellectual development and its implication for instructional management
  at presecondary school level. Educational Research and Reviews, 5 (7), 366‒371.
• Webb. P. K. (1980). Piaget: Implications for teaching. Th eory into Practice, 19 (2), 93‒97.
• Westwood, P. (2004). Learning and learning diffi culties: A handbook for teachers. Camberwell: ACER press.
• Williams, R. T. (2004). Social cognitive theories of Jean Piaget and Jerome Bruner. Takamatsu’s University,
  41, 117‒123.
• Woolfolk-Hoy, A. E. (2005). Active learning. Boston: Allyn & Bacon.