Muller Mirza, Nathalie1, PhD, University of Lausanne, Institute of Psychology, Faculty of Social Sciences, Geopolis – UniL Mouline, Switzerland, e-mail: Nathalie.MullerMirza@unil.ch

Teaching Innovations, 2015, Volume 28, Issue 3, pp. 145–166

doi:10.5937/inovacije1503145M

|PDF|

Abstract: It has been well established by educational research that social interactions play a role in learning and development. In this paper, we draw on recent advances in a sociocultural perspective in psychology that have showed the dialogical dimension of learning, and allowed to consider social interactions as a matrix for its development rather than a variable merely “influencing” psychological processes.
In educational contexts, argumentative interaction is often considered as a potential means to learn. However, in some cases, the results of argumentative activities do not reach the learning gains expected by the teachers: the students engage in an irenic confrontation trying “to win”, or face difficulties in elaborating counter-arguments and contents which allow an effective epistemic exploration of the topic under discussion. One of the main difficulties for the interlocutors seems “to agree to disagree” and to develop the topic with relevant information. This paper, drawing on a sociocultural perspective on argumentation, has two main objectives: the first is to explain the theoretical outlines of a pedagogical design implemented in a university course in social psychology. This design was conceived in order to lead the students intending to explore a complex question to enter into an epistemic discussion. The second aim is to present and discuss the results of the analysis of the argumentative discussions developed by the students. Did they agree to disagree? How did they manage disagreements? Did their disagreements lead them to an epistemic exploration? The data are made up of 11 chat sessions in which 35 students participated in small groups of 3 or 4. The analysis focuses firstly on the structure of the sessions and secondly on the argumentative moves. The results show that the students co-construct a social frame in which the disagreements can be expressed and the “deep” exploration of the topic can be developed in a cooperative framework. This finding is discussed by examining the role of the general meaning of such a setting in an academic context.

Key words: sociocultural approach, learning, argumentation, disagreement, design.

Можемо ли да учимо кроз неслагање? Социокултурно виђење аргументативних интеракција у педагошком окружењу у високом образовању
Током истраживања у образовању јасно је уочено да социјална интеракција игра веома битну улогу приликом учења и развоја. У овом раду се бавимо скорашњим напретком  социокултурне перспективе у психологији која је показала дијалошку димензију учења и омогућила да се узме у обзир социјална интеракција као матрица за развој, а не психолошки процес који је променљив и који једва има „утицаја“ (Baucal, Arcidiacono & Buđevac, 2011; Grossen, 2009; Psaltis, Gillepsie, & Perret-Clermont, 2015). У образовном контексту,  аргументативна интеракција се узима као потенцијално средство учења. Мада у неким случајевима резултати аргументативних активности не постижу циљеве учења које очекују наставници: ученици се конфронтирају и покушавају да „победе“ или да се суоче са тешкоћама приликом развијања контрааргумента и садржаја који допушта ефектно  епистемолошко истраживање теме у оквиру дискусије. Једна од главних потешкоћа саговорника је „слагање са неслагањем“ и развијање теме са релевантним информацијама. Узимајући у обзир социокултурну перспективу у вези са аргументацијом, неки аутори су бацили светло на културну и комуникациону димензију аргументације, која не може да се сведе на систем формалних процедура, већ је смештена у релационо и институционално окружење (Muller Mirza, Perret-Clermont, Tartas & Iannaccone, 2008). Аргументација је уоквирена активностима у које су укључени појединци и начин на који они обезбеђују садржај некој активности. Штавише, из перспективе конверзације, саговорници у  аргументативној дискусији се, изгледа, суочавају са дуплим тешкоћама које Траверсо (Traverso, 2001) назива „контрадикторним притиском“: „притиском односа“, аргументација, уопште у разговору, води до слагања и избегавања неслагања и „притиска садржаја“, то јест остаје конзистентна, и развија се тема у току дискусије. У овом раду представљамо и дискутујемо о педагошком пројекту који је имао за циљ да наводи учеснике да „се слажу или не слажу“ и да истраже комплексна питања на епистемолошки начин, током курса психологије на факултету. Ово питање је узето из дебате из социјалне психологије и односи се на искуство Џејн Елиот у вези са дискриминацијом (ово искуство, које је омогућило студентима да искусе дискриминацију, критиковано је из етичких разлога). Циљ педагошког пројекта био је развијање знања и свести о дискриминацији и њеном психосоцијалном процесу уз помоћ средства „игра по улогама“, у којој су студенти играли улоге психолога, који су замољени да помажу социјалним радницима суоченим са расним насиљем међу студентима. У првом делу рада бавимо се студијама социјалне интеракције која прихвата социокултурну и дијалошку перспективу која тврди да социјалне интеракције не могу
да се виде као једноставне варијабле које „имају утицаја“ на процес учења. У другом делу развијамо идеју да је аргументација културна активност са когнитивним и релационим, афективним и комуникативним особеностима. У трећем делу представљамо теоријске оквире педагошког пројекта који је имплементиран у универзитетски курс социјалне  психологије. После презентације методолошких средстава која смо користили за анализу наших података, сачињену од једанаест сесија у којима је учествовало тридесет пет студената, распоређених у групе по троје или четворо, дискутовали смо о резултатима анализе аргументоване дискусије коју су развили студенти. Да ли се они слажу или не слажу? Како подносе неслагање? Да ли их неслагање води у епистемолошко истраживање? Анализа се усредсређује пре свега на структуру сесија, а онда на аргументоване потезе, методолошким средством, као што је оно које су развили Нил Мерсер и колеге (истраживачки разговор) и Селма Леитао (Selma Leitao 2000). Резултати показују да студенти коконструишу социјални оквир у којем неслагање може да се изрази и „дубоко“ истраживање теме може да се развије. Овај налаз се анализира испитивањем улоге општег значаја као што је окружење у академском контексту. Испитујући специфичан дизајн и објашњавајући теоријско порекло, надамо се да ћемо допринети одразу и комплексности процеса интеракције и конструкцији услова њене динамике. Важност развоја аргументованих вештина од стране студената, које се односе на одређено професионално поље, такође се наглашава.

Кључне речи: социокултурни приступ, учење, аргументација, неслагање, дизајн.

References

• Andriessen, J., & Schwarz, B. (2009). Argumentative design. In N. Muller Mirza & A.-N. Perret-Clermont (Eds.), Argumentation and education (pp. 145-174). New York: Springer
• Arcidiacono, F. (2009). Cultural practices in Italian family conversations: Verbal conflict between parents and preadolescents. European Journal of Psychology of Education, 24(1), 97-117.
• Baker, M. J. (2004). Recherches sur l’élaboration de connaissances dans le dialogue. Nancy: Université Nancy 2.
• Baucal, A., Arcidiacono, F., & Buđevac, N. (2011). Reflecting on different views of social interaction: Explanatory and analytic perspectives. In A. Baucal, F. Arcidiacono & N. Buđevac (Eds.), Studying interaction in different contexts: A qualitative view (pp. 233-251). Belgrade: Institute of Psychology.
• Baucal, A., Arcidiacono, F., & Budjevac, N. (2013). “Is there an equal (amount of) juice?” Exploring the repeated question effect in conservation through conversation. European Journal of Psychology of Education, 28(2), 475-495.
• Bonnéry, S. (Ed.). (2015). Supports pédagogiques et inégalités scolaires. Paris: La dispute.
• Brown, P., & Levinson, S. C. (1987). Politeness: Some universals in language usage. Cambridge: Cambridge University Press.
• Bruner, J. (1990). Acts of meaning. London: Harvard University Press.
• Butera, F., Darnon, C., & Mugny, G. (2011). Learning from conflict. In J. Jetten & M. J. Hornsey (Eds.), Rebels in groups : dissent, deviance, difference and defiance (pp. 31-49). Chichester, etc.: Wiley-Blackwel
• Cole, M. (1999). Cultural psychology: Some general principles and a concrete example. In Y. Engeström, R. Miettinen, & R.-L. Punamäki (Eds.), Perspectives on activity theory (pp. 87-106). Cambridge: Cambridge University Press
• Doise, W., Mugny, G., & Perret-Clermont, A.-N. (1975). Social interaction and the development of cognitive operations. European Journal of Social Psychology, 5, 367–383.
• Goffman, E. (1974). Frame analysis : An essay on the organization of experience New York: Harper & Row.
• Grossen, M. (2009). Social interaction, discourse and learning. Methodological challenges of an emergent transdisciplinary field. In K. Kumpulainen, C. E. Hmelo-Silver, & M. César (Eds.), Investigating classroominteraction: Methodologies in action (pp. 263-275). Rotterdam: Sense
• Grossen, M. (2014). L’intersubjectivité dans l’étude des processus d’enseignement-apprentissage: Dificultés et ambigüités d’une notion. In C. Moro, N. Muller Mirza, & P. Roman (Eds.), L’intersubjectivité en questions: Agrégat ou nouveau concept fédérateur pour la psychologie? (pp. 139-160). Lausanne: Antipodes
• Grossen, M., & Salazar Orvig, A. (2011). Third parties’ voices in a therapeutic interview. Text & Talk, 31(1), 53-76. doi: DOI 10.1515/TEXT.2011.003
• Leitão, S. (2001). Analyzing Changes in View During Argumentation: A Quest for Method. Forum Qualitative Sozialforschung/ Forum: Qualitative Social Research [On-line Journal], 2(3). Available at: http://www.qualitative-research.net/fqs/fqseng.htm
• Littleton, K., & Mercer, N. (2012). Educational dialogues. In K. Hall, T. Cremin, B. Comber, & L. Moll (Eds.), The Wiley Blackwell international handbook of research on children’s literacy, learning and culture. Oxford: Wiley Blackwell
• Littleton, K., & Mercer, N. (2013). Interthinking: Putting talk to work. London: Routledge.
• Marková, I. (2007). Dialogicité et représentations sociales. Paris: Presses Universitaires de France.
• Matusov, E. (1996). Intersubjectivity without agreement. Mind, Culture and Activity, 3(1), 25-45.
• Mercer, N. (2000). Words and mind. How we use language to think together. London, New York: Routledge.
• Mercer, N., & Wegerif, R. (1999). Children’s talk and the development of reasoning in the classroom. British Educational Research Journal, 25(1), 95-111.
• Moro, C., & Muller Mirza, N. (2014). Psychologie du développement, sémiotique et culture. Lille : Presses universitaires du Septentrion.
• Muller Mirza, N. (2015). Les paradoxes de l’argumentation en contexte d’éducation: s’accorder sur les désaccords. Analyse d’interactions argumentatives dans un dispositif de formation en psychologie à l’Université. In N. Muller Mirza & C. Buty (Eds.), L’argumentation dans les contextes de l’éducation (pp. 167-195). Berne: Peter Lang.
• Muller Mirza, N., & Buty, C. (2015). L’argumentation dans les contextes de l’éducation. Berne: Peter Lang.
• Muller Mirza, N., & Perret-Clermont, A.-N. (2014). Are you really ready to change? An actor-oriented perspective on a farmers training setting in Madagascar. European Journal of Psychology of Education, 1-15. doi:10.1007/s10212-014-0238-1
• Muller Mirza, N., & Perret-Clermont, A.-N. (Eds.). (2009). Argumentation and education: Theoretical foundations and practices. New York: Springer.
• Muller Mirza, N., Baucal, A., Perret-Clermont, A.-N., & Marro, P. (2003). Nice designed experiment goes to the local community. Cahiers de Psychologie (Université de Neuchâtel), 38, 17-52.
• Myers, G. (2004). Agreeing and disagreeing: Maintaining social argument Matters of opinion: Talking about public issues (pp. 112-133). Cambridge: Cambridge University Press
• Nonnon, E. (2015). Préface. In N. Muller Mirza & C. Buty (Eds.), L’argumentation dans les contextes de l’éducation (pp. 1-11). Berne: Peter Lang
• Perret-Clermont, A.-N. (1980). Social interaction and cognitive development in children. New York: Academic Press.
• Perret-Clermont, A.-N., & Nicolet, M. (2001). Interagir et connaître. Paris: L’Harmattan.
• Plantin, C. (1996a). L’argumentation. Paris: Seuil.
• Plantin, C. (1996b). Le trilogue argumentatif. Présentation de modèle, analyse de cas. Langue Française, 112, 9-30.
• Pomerantz, A. (1984). Agreeing and disagreeing with assessments: Some features of preferred/dispreferred turn-shapes. In J. M. Atkinson & J. Heritage (Eds.), Structures of social action. Studies in Conversation Analysis (pp. 79-112). Cambridge: Cambridge University Press
• Pontecorvo, C., Fasulo, A., & Sterponi, L. (2001). Mutual apprentice : the making of parenthood and childhood in family dinner conversations. Human Development, 44, 340-361.
• Pramling, N., & Säljö, R. (2014). À propos de la terre et d’autres choses… Des questions, des réponses et l’apprentissage de la catégorisation chez de jeunes enfants en classe de sciences. In C. Moro, N. Muller Mirza, & P. Roman (Eds.), L’intersubjectivité en questions. Agrégat ou nouveau concept fédérateur pour la psychologie?
  (pp. 185-210). Lausanne: Antipodes
• Psaltis, C., & Duveen, G. (2007). Conservation and conversation types: Forms of recognition and cognitive development. British Journal of Developmental Psychology(25), 79-102.
• Psaltis, C., Gillepsie, A., & Perret-Clermont, A.-N. (2015). Social Relations in Human and Societal Development. Basingstokes (Hampshire, UK): Palgrave Macmillan.
• Rojas-Drummond, S. (2009). Rethinking the role of peer collaboration in enhancing cognitive growth. Human Development, 52, 240-245. doi: 10.1159/000215073
• Sacks, H. (1987). On the preference for agreement and contiguity in sequences in conversation. In G. Button & J. R. Lee (Eds.), Talk and social organization (pp. 54-69). Clevedon: Multilingual Matter
• Santos, C. M., & Leitão Santos, S. (1999). Good argument, content and contextual dimensions. In J. Andriessen & P. Coirier (Eds.), Foundations of argumentattive text processing (pp. 75-96). Amsterdam: Amsterdam Press
• Schubauer-Leoni, M. L., Perret-Clermont, A. N., & Grossen, M. (1992). The construction of adult-child intersubjectivity in psychological research and in school. Social representations and the social bases of knowledge. Swiss monographs in psychology, 68-77.
• Sørensen, E. (2009). The materiality of learning: technology and knowledge in educational practice. New York: Cambridge University Press.
• Stein, N. L., & Albro, E. R. (2001). The origins and nature of arguments: studies in conflict understanding, emotion, and negotiation Discourse Processes, 32, 113-133.
• Stewart, T. L., Laduke, J. R., Bracht, C., Sweet, B. A., & Gamarel, K. E. (2003). Do the “Eyes” have It? A program evaluation of Jane Elliott’s “Blue-Eyes/Brown-Eyes”. Diversity training exercise. Journal of Applied Social Psychology, 33(9), 1898- 1921.
• Tartas, V., Baucal, A., & Perret-Clermont, A.-N. (2010). Can you think with me? The social and cognitive conditions and the fruits of learning. In C. Howe & K. Littleton (Eds.), Educational Dialogues: Understanding and Promoting Productive Interaction (pp. 64-82): Elsevier Advances in Learning and Instruction Book.
• Traverso, V. (1999). L’analyse des conversations. Paris: Nathan
• van Eemeren, F. H., & Grootendorst, R. (2004). A systematic theory of argumentation. The pragma-dialectical approach. Cambridge: Cambridge University Press.
• Voss, J., & Van Dyke, J. (2001). Argumentation in psychology : Background comments. Discourse Processes, 32(2&3), 89-111.
• Vygotsky, L. S. (1988). Thought and language. London: Cambridge University Press & MIT Press.
• Wertsch, J. V. (1991). Voices of the mind: A socio-cultural approach to mediated action. London: Harvester Wheatsheaf.
• Zittoun, T., & Grossen, M. (2013). Cultural elements as means of constructing the continuity of the self across various spheres of experience. In B. Ligorio & M. César (Eds.), Interplays between dialogical learning and the dialogical self (pp. 99-125): Information Ag.