Sheila Padiglia, MA, HEP-BEJUNE, Switzerland, Francesco Arcidiacono, PhD, HEP-BEJUNE, Switzerland,
e-mail: Sheila.Padiglia@hep-bejune.ch

Teaching Innovations, 2015, Volume 28, Issue 3, pp. 83–98

doi:10.5937/inovacije1503083P

|PDF|

Abstract: In this paper we present a research design devoted to create opportunities of learning and development through social interaction. The study is part of a EU project called SOFT (School and family together for the immigrant children integration) that aims to favor linguistic and social integration of children through language learning activities that connect families and schools. Cultural and linguistic diversities are considered as elements promoting learning and cooperation among different social actors: children, teachers, parents, researchers and schools. In the present paper, we will discuss two aspects: 1) how the pedagogical design named « Narrative format » can establish a peculiar social interaction in the classroom and how, in a developmental perspective, it offers a real opportunity of cognitive and social skills improvement; 2) how social interactions between school and families help teachers, pupils and parents to develop an awareness of their roles and a strengthen their collaboration. We have involved 15 teachers and 169 children (aged 3-7 years old) of three classes of primary schools and two kindergarten classes in Switzerland, proposing a design that provides pedagogical materials and activities devoted to teach/learn English and German language. The main questions of our study are the following: How teachers implement the pedagogical design in order to involve children in activities based on an unknown language? How does the narrative format help children learn to speak the new language and to enable the integration between teachers, children and parents? The results of our study show that the design we have implemented can create conditions that facilitate and imitate the natural (informal, discursive) acquisition of languages.

Key words: narrative format, multilingualism, social inclusion, school-family interactions

Форма нарације осмишљена ради бољег усвајања језика кроз социјалну интеракцију
У овом раду представљамо истраживање које је посвећено осмишљавању могућности за учење и развој кроз социјалну интеракцију. Ова студија представља део EU пројекта под називом СОФТ (School and family together for the immigrant children integration), а има за циљ бављење лингвистичком и социјалном инклузијом деце кроз активности у вези са учењем страног језика, којима се повезују породице и школе. Културне и лингвистичке различитости се сматрају елементима који промовишу учење и сарадњу међу различитим учесницима у социјалној комуникацији: децом, наставницима, родитељима, истраживачима и школама. Заправо, ми обраћамо пажњу на образовне активности које се остварују кроз социјалну интеракцију и у којима културне и лингвистичке разноликости представљају корисне елементе који промовишу учење и сарадњу међу различитим учесницима у социјалној комуникацији. У овом раду ћемо анализирати два аспекта нашег истраживања: 1) како педагошко истраживање под називом „форма нарације“ може да створи необичну социјалну интеракцију у учионици и како у развојној перспективи нуди праву могућност за побољшање когнитивних и социјалних вештина; 2) како социјална интеракција између школе и породица помаже наставницима, ученицима и родитељима да развију свест о својим улогама и да појачају сарадњу са социјалном инклузијом? Кроз презентацију образовног окружења, а касније и дискусију о томе, наша намера је да дамо одговоре на следећа истраживачка питања: како наставници спроводе педагошко истраживање ради укључивања деце у активности на страном језику; како форма нарације помаже деци да науче да говоре нови језик и како омогућава интеграцију наставника, ученика и родитеља? Наш фокус је на лингвистичкој интеграцији деце кроз социјалну интеракцију која се заснива на усвајању језика кроз активности које повезују породице и школе, а у вези су са политичким и друштвеним контекстом у којем је и развијен наш пројекат. Питања која се тичу релевантности социјалне инклузије су веома актуелна у Швајцарској, јер се Швајцарска непрекидно суочава са све већом хетерогеношћу култура и језика који се говоре у школама. Језик се сматра средством социјалне инклузије у овој сложеној ситуацији у оквиру основних контекста образовања (као што су школе и породице) и као могући начин који води заснивању ефектне и инклузивне социјалне праксе. Сматрамо да је релевантно нагласити да наш интерес није искључиво заснован на нивоу језичке интеграције деце чији је то матерњи језик и деце имиграната кроз учење новог језика (укључујући језик земље домаћина).
Напротив, претпостављамо да и школа и кућа представљају релеванте елементе за учење и матерњег и страног језика за децу мигранте.
Пројекат СОФТ је започео интердисциплинарни истраживачки тим, а полазна тачка је била заједничко интересовање за учење и поучавање језика у мултикултуралном контексту. Пројекат је покренуо многа питања, а централна питања и главни предмет су они који се тичу односа између школе и породице. Овај аспект је нарочито релевантан у смислу социјалне интеракције која одржава процес учења и поучавања, јер укључује све извршиоце који учествују у контексту основног образовања, као што су породице и школе. Циљ овог рада није дискутовање о схватањима билингвизма и мултилингвизма, већ представљање педагошке форме нарације која је започета и која користи модел учења/поучавања језика са децом. Да бисмо користили форму нарације (и њене принципе) у учионици, развили смо пројекат који се састоји од сета педагошких материјала који се комбинују са различитим материјалима, а у то су укључени и деца и одарасли. У ову студију је било укључено петнаест наставника и сто шездесет деветоро деце (узраста од три до седам година), из два разреда основне школе и две групе из обданишта у Швајцарској, а активности су се тицале учења/поучавања енглеског и немачког језика. Три главна корака су била посвећена имплементацији пројеката: први је посвећен посебној обуци наставника; други корак развијању образовних активности у учионици, а трећи заједничким активностима породице и школе. Сакупили смо квалитативне податке, углавном преко интервјуа (аудио-снимци у фазама 1 и 2) и посматрање (етнографски записи и видео-снимци у корацима 2 и 3). Резултати овог истраживања показују да пројекат који смо имплементирали може да створи услове који помажу и имитирају природну средину (неформалну, дискурзивну) за усвајање језика. Посматрања у учионици су показала да ученици учествују у форми нарације, не само понављајући различите дијалоге и монологе неких прича већ и активно учествујући. Добре стране имплементације педагошког пројекта у швајцарском контексту обухватају и укључивање родитеља. Животно окружење деце као што су школа, породица и вршњачка група нису независне једна од друге, већ имају утицаја једна на другу. Квалитет ових утицаја и односи између различитих окружења имају утицаја на квалитет учења деце и на развој. Родитељско укључивање у школски живот деце је део образовног процеса, који се заснива на партнерству између школе и породице. Коначно, могућности које чине снажнијим везу између породица и школа су створиле простор за дијалог, омогућавајући јединство и потенцијално побољшање самопоуздања породица, њиховог идентитета и јединства, које се овде сматрају позитивним фактором и породица и учесника у школовању. Заправо, неке породице које потичу из мањинских популација често саветују децу да не говоре матерњим језиком, мислећи да то може имати негативни утицај на усвајање језика земље у којој живе. Ово се односи и на породице којима је понуђена могућност суздржавања од матерњег језика на којем би разговарали са другим родитељима, децом и наставницима.

Кључне речи: наративни формат, вишејезичност, социјална инклузуја, интеракција између школе и породицe.

References

• Arcidiacono, F. (2013). Conversation in educational contexts: School at home and home at school. In G. Marsico, K. Komatsu & A. Iannaccone (Eds.), Crossing Boundaries. Intercontestual Dynamics between Family and School (pp. 83-107). Charlotte, NC: Information Age Publishing.
• Arcidiacono, F. (2014). Plurilinguisme et enseignement des langues: une vision d’ensemble. In F. Arcidiacono (Ed.), Hétérogénéité linguistique et culturelle dans le contexte scolaire (pp. 11-25). Biel/Bienne: HEP-BEJUNE.
• Arcidiacono, F., & Gastaldi, F. G. M. (2011). “What do you say?” The analysis of classroom talk from a sociocultural perspective. Психологическая Наука и Образование / Psychological Science and Education, 2, 1-15.
• Bialystok, E. (1986). Levels of bilingualism and levels of linguistic awareness. Child Development, 57, 498-510.
• Bruner, J. (1983). Child’s talk: Learning to use language. New York, NY: Norton.
• Bruner, J. (1998). Le développement de l’enfant: savoir-faire, savoir dire. Paris: Presses Universitaires de France.
• Epstein, J. L., Coates, L., Salinas, K. C., Sanders, M. G., & Simon, B. S. (1997). School, family and community partnerships: Your handbook for action. Thousand Oaks, CA: Corwin Press.
• Ghimenton, A. (2014). Les vertus cachées du bilinguisme. Psychoscope, 6, 12-15.
• Grosjean, F. (2013). Bilingualism: A short introduction. In F. Grosjean & L. Pi (Eds.), The Psycholinguistics of Bilingualism (pp. 5-25). Chichester: Wiley-Blackwell.
• Mackey, W. (2000). The description of bilingualism. In L. Wei (Ed.), The Bilingualism Reader (pp. 26-54). London: Routledge.
• Ochs, E. (1990). Misunderstanding children. In N. Coupland, H. Giles & J. Wieman (Eds.), Handbook of Miscommunication (pp. 44-60). Clevedon: Multilingual Matters.
• Ochs, E., & Schieffelin, B. B. (1984). Language acquisition and socialization: Three developmental stories. In R. Shweder & R. LeVine (Eds.), Culture theory: Mind, self, and emotion (pp. 276-320). Cambridge: Cambridge University Press.
• Padiglia, S. (2008). An integrative view of the observation of implementation in the different sites: From dream to reality. In B. B. Schwarz (Ed.), ESCALATE’s White Book on argumentation and enquiry-based science learning. Jerusalem: Hebrew University of Jerusalem.
• Padiglia, S., & Arcidiacono, F. (2015). Towards integrative approaches through multilingual activities: Teachers, pupils and families experiencing a collaborative project. In M. Carmo (Ed.), International Conference on Education and New Developments. Proceedings (pp. 251-255). Lisbon: WIARS.
• Piaget, J. (1926). The language and thought of the child. London: Routledge.
• Pirchio, S., Taeschner, T., Passiatore, Y., & Tomasini, G. (2014). Gagner le défi de l’éducation biblingue: l’application du modèle du Format Narratif à l’école et en famille. In F. Arcidiacono (Ed.), Hétérogénéité linguistique et culturelle dans le context scolaire (pp. 47- 59). Biel/Bienne: Editions HEP-BEJUNE.
• Pontecorvo, C., & Arcidiacono, F. (2010). Development of reasoning through arguing in young children. Культурно-Историческая Психология / Cultural-Historical Psychology, 4, 19-29.
• Pontecorvo, C., & Arcidiacono, F. (2014). Social interactions in families and schools as contexts for the development of spaces of thinking. In T. Zittoun & A. Iannaccone (Eds.), Activity of thinking in social spaces (pp.83-97). New York, NY: Nova Science Publishers.
• Resnick, L. B., Pontecorvo, C., & Säljö, R. (Eds.) (1997). Discourse, Tools and Reasoning: Situated Cognition and Technologically Supported Environments. Amsterdam: Springer.
• Rogoff, B. (1990). Apprenticeship in thinking: Cognitive development in social context. New York, NY: Oxford University Press.
• Schieffelin, B. B., & Ochs, E. (1986). Language Socialization across Cultures. Cambridge: Cambridge University Press.
• Sorace, A. (2007). The more, the merrier: Facts and beliefs about the bilingual mind. In S. Della Sala (Ed.), Tall Tales about the Mind and the Brain: Separating Fact from Fiction (pp. 193-203). Oxford: Oxford University Press.
• Taeschner, T. (Ed.) (2002). L’insegnante magica. Rome: Borla.
• Taeschner, T. (2003). Il sole è femmina: uno studio sull’acquisizione del linguaggio in bambini bilingui. Rome: DITI.
• Taeschner, T. (2005). The magic teacher. London: CILT.
• Taeschner, T., Rinaldi, P., Tagliatatela, D., & Pirchio, S. (2008). Le parole per raccontarmi. Una ricerca sull’apprendimento dell’italiano da parte di adolescenti figli di immigrati. Psicologia dell’educazione e della formazione, 10 (1), 21-35.
• Valsiner, J. (1995). Editorial: Discourse complexes and relations between social sciences and societies. Culture & Psychology, 1, 411-422.
• Vygotskij, L. S. (1934). Myslenie i rec’. Psichologiceskie issledovanija. Moscow: Gosudarstvennoe Social’no-Ekonomiceskoe Izdatel’stvo. (English transl. Thought and Language. Cambridge: The MIT Press, 1962).
• Weinreich, U. (1968). Languages in Contact. The Hague: Mouton.
• Wertsch, J. V. (1985). Culture, Communication and Cognition: Vygotskian Perspectives. Cambridge: Cambridge University Press.