др Снежана И. Мирков, Драгана Ж. Стоканић, Институт за педагошка истраживања, Београд,
имејл: smirkov@ipi.ac.rs

Иновације у настави, XXVIII, 2015/1, стр. 25–41

doi:10.5937/inovacije1501025M

|PDF|

Резиме: У раду су анализирани резултати добијени испитивањем наставника о њиховим ставовима према подстицању критичког мишљења код ученика и о мери у којој предузимају активности усмерене на подстицање критичког мишљења у настави. Испитивање ставова и активности наставника део је обимнијег истраживања о подстицању стваралаштва, иницијативе и сарадње у настави. Наставници основних школа у Србији (Н=1441) испитани су упитником затвореног типа, састављеним за потребе овог истраживања. Постављен је циљ да се утврде структура и заступљеност ставова које наставници изражавају према подстицању критичког мишљења код ученика и активности усмерених на подстицање критичког мишљења које предузимају у настави, као и да се испитају односи између ставова и активности. Проверавана је могућност предвиђања активности наставника усмерених на подстицање критичког мишљења на основу њихових ставова. Према добијеним налазима, наставнички ставови могу се описати помоћу пет фактора, а активности усмерене на подстицање критичког мишљења су груписане у три фактора. Потврђено је да постоје значајне везе између ставова и активности наставника. Поједине активности наставника могу се предвидети на основу њихових ставова, а најзначајнији предиктор свих испитиваних активности усмерених на подстицање критичког мишљења у настави јесте спремност на подстицање независног мишљења, ученичких питања и дискусије на часу.

Кључне речи: подстицање критичког мишљења, ставови наставника, активности наставника, основна школа.

Summary: We have analysed results of interviewing teachers about their attitudes towards inciting critical thinking of students and in which extent they undertake activates directed to inciting critical thinking in teaching. Studying attitudes and activities of teachers is a part of the greater research about inciting creation, initiative and cooperation in teaching. Teachers from the primary schools in Serbia (N=1441) have been interviewed by the interview of a closed type, composed for the needs of this research. The aim was to determine structure and application of attitudes, which teachers express towards inciting critical thinking applied in teaching, as well as examining relations between attitudes and activities. We have checked possibilities of predicting activities of teachers directed to inciting critical thinking based on their attitudes. According to given results, attitudes of teachers can be described by five factors, and activities directed for inciting critical thinking are grouped, according to three factors. It has been determined that there are significant connections between attitudes and activities of teachers. Some activities of teachers can be predicted based on their attitudes, and the most significant predictor of all activities directed to inciting critical thinking in teaching is readiness for inciting independent thinking, students’ questions and class discussion.

Key words: inciting critical thinking, attitudes of teachers, activities of teachers, primary school.

Литература

• Antić Janković, S., Gošović, R., Grahovac, V., Krnjaić, Z., Lazarević, D., Moskovljević, J., Pavlovič Babić, D.,
• Pešić, J., Plut, D. i Stepanović, I. (2007). Kultura kritičkog mišljenja. Beograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Centar za primenjenu psihologiju.
• Ennis, R. H. (1996). Critical thinking. New York: Prentice-Hall.
• Facione, P. A. (2010). Critical thinking: what it is and why it counts. Millbrae, CA: California Academic Press.
• Friedel, C. (2008). It’s in the genes: exploring relationships between critical thinking and problem solving in undergraduate Agriscience students’ solutions to problems in Mendelian Genetic. Journal of Agricultural Education, 49 (4), 25–37.
• Genc, S. Z. (2008). Critical thinking tendencies among teacher candidates. Educational Sciences: Theory & Practice, 8 (1), 107–116.
• Mazer, J. P., Hunt S. K. & Kuznekoff, J. H. (2007). Revising general education: assessing a critical thinking instructional
  model in the basic communication course. The Journal of General Education, 56 (3–4), 173–199. Mirkov, S. i Pešić, J. (2012). Metakognitivni procesi u rešavanju problema: kritičko mišljenje kao deostvaralačkog procesa. U: Šefer, J. i Radišić, J. (ur.). Stvaralaštvo, inicijativa i saradnja: implikacije za obrazovnu praksu, II deo (267–288). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
• Mirkov, S. i Ćirović, I. (2013). Odnos nastavničkih uverenja o kritičkom mišljenju i aktivnosti usmerenih na podsticanje kritičkog mišljenja kod učenika. U: Vujačić, M. i Stanišić, J. (ur.). XVI naučna konferencija „Pedagoška istraživanja i školska praksa“ Inovativni pristupi obrazovanju, Zbornik rezimea (36–37), 25. oktobar
  2013. godine, Institut za pedagoška istraživanja i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Nelson Laird, T. F. (2005). College students’ experiences with diversity and their effects on academic selfconfidence, social agency, and disproportion toward critical thinking. Research in Higher Education, 46 (4), 265–387.
• Pešić, J. (2003). Kritičko mišljenje između pomodarstva i promišljanja: ka teorijskom utemeljenju koncepta. Psihologija, 36 (4), 411–423.
• Pešić, J. (2008). Kritičko mišljenje – od logike do emancipatorne realnosti. Beograd: Institut za psihologiju, Filozofski fakultet.
• Pešić, J. (2011). Sličnosti i razlike u konceptualizovanju kritičkog mišljenja. Psihološka istraživanja, 14 (1), 5–23.
• Scamber, J. F. & Mahoney, S. L. (2006). Assessing and improving the quality of group critical thinking exibited in the final projects of collaborative learning groups. The Journal of General Education, 55 (2), 103–137.
• Vlahović, B. (2011). Nastavnik u ulozi moderatora i facilitatora razvoja kritičkog mišljenja učenika. Pedagogija, 66 (4), 589–607