Raconter une histoire avec et sans images: une expérience de recherche auprès d’enfants en âge préscolaire

Francesco Arcidiacono, PhD, HEP-BEJUNE, Suisse, Amélie Rossé, Université de Neuchâtel, Suisse,
email: francesco.arcidiacono@hep-bejune.ch

Иновације у настави, XXVIII, 2015/1, стр. 7–24

doi:10.5937/inovacije1501007A

|PDF|

Résumé: Cette recherche vise à investiguer les capacités narratives d’enfants en âge préscolaire dans le but d’évaluer si le rappel de récit se modifie selon le support d’images à l’appui ou non après avoir entendu une histoire oralement. Notre but est de comprendre ce qu’une illustration peut apporter à la compréhension d’un texte chez l’enfant en âge préscolaire. Dans notre étude, nous avons mis en place un dispositif expérimental et utilisé deux histoires présentant de nombreuses similitudes dans leur construction et par rapport au nombre de personnages. Nous les avons présentées aux enfants de manière orale en leur demandant de réexpliquer celui-ci de façons différentes et nous avons analysé les données selon une démarche inductive utilisant des indices causaux classés selon différents niveaux d’organisation du rappel du récit. Les résultats montrent que la compréhension d’un récit s’améliore avec l’avancée en âge des enfants et que le support visuel peut clarifier cette compréhension ou au contraire la complexifier.

Mots-clés: Narration, récit oral, images, support visuel, pré- scolaire.

Резиме: Овај рад бави се истраживањем наративних способности деце предшколског узраста са циљем да се види да ли они приче које слушају боље памте ако су речи праћене сликама. Уочавамо да је оцењивање дечјег разумевања прича повезано са разним аспектима. Најпре, главну улогу имају когнитивне и језичке вештине детета које су повезане са временом. Као што је Пијаже истакао, разумевање прича захтева, пре свега, да је дете већ усвојило посебну врсту временске шеме која му омогућава да систематски реконструише редослед догађаја уназад (Piaget, 1946). И заиста, у конструисању времена дете пролази кроз разне фазе које га воде ка оперативном нивоу. Овај процес омогућава детету да истовремено координира неколико временских компоненти (Montangero & Maurice-Naville, 1994), као и да разуме значај времена у самој причи.

У овом раду посебно нас занима вештина разумевања прича код деце предшколског узраста како бисмо боље разумели њихову способност да се сете приче сходно својим језичким вештинама и разумевању, a без постојања писаног текста. Занима нас да проценимо како деца организују тај приповедачки задатак и доносе закључке. Заправо, како су претходна истраживања показала, изгледа да је уочавање узрока било кључни елемент у структурисању приче. Они су ти који омогућавају успостављање веза између различитих делова нарације и кохерентних менталних представа и који олакшавају подсећање на причу. Други аспект којим намеравамо да се бавимо јесте улога слике у приповедању: наш посебан циљ је, заправо, да се боље разуме улога илустрација у разумевању испричаног текста код деце предшколског узраста. Како бисмо постигли овај циљ, осмислили смо експеримент током којег су две сличне приче биле представљене учесницима. Истраживање спроведено у школи у региону Јура (Швајцарска) обухватило је осморо деце предшколског узраста (пет девојчица и три дечака узраста од четири до шест година). Тражили смо од деце да саслушају приче и да их потом објасне на различите начине. Посебно, у првој фази смо још неснимљену причу испричали деци без икаквих пропратних илустрација. На крају приче питали смо свако дете да објасни шта је разумело о причи, покушавајући да их подстакнемо да се сете основних елемената приче. У другој фази смо деци поделили пет рамова у које је требало убацити пет слика – кључних елемената приче, и то по реду у којем су били у самој причи. Анализирали смо дечја постигнућа примењујући индексе за различите нивое организације приче. Основни ниво односи се на ситуацију у којој дете нема елемената који га подсећају на причу нити их повезује са елементима из контекста. Наредни ниво обухватa једноставно класирање ликова (без радњи), изоловане радње, класификацију начина изражавања повезаности, времена, објашњења и двоструке узрочности. Наше истраживање показује да се разумевање прича побољшава са узрастом деце, као и да визуелна помоћ игра значајну улогу у разјашњавању и повезивању онога што се разумело. Резултати овог истраживања упућују нас на то да у будућности направимо истраживање које би се односило на могућност стварања листова за читање са сликама у учионици, а чији би циљ био да побољшају разумевање вежбања у разним предметима (у усменом или писменом изражавању, али и у математици, на пример). Даља истраживања у овом правцу могла би да се укажу на корисна усмерења у настави и истраживањима у области образовних наука. Штавише, делови ове студије могли би лако бити употребљени у развијању дечјих вештина читања и приповедања, као и у области специјалне педагогије и рада са децом која имају тешкоће у учењу.

Références bibliographiques

Berman, R.A. and Slobin, D.I. (1994). Relating Eventsin Narrative:A Crosslinguistic Developmental Study. New York: Psychology Press.
Beylot, P. (2005). Le récit audiovisuel. Paris: Colin.
Blanc, N. (2009). Lecture e thabiletés de compréhension chez l’enfant. Paris: Dunod.
Boisclair, A. (1982). La compréhension des histoires chez le jeune enfant. Enfance,35 (3),129-150.
Boisclair, A., Makdissi,H., Sanchez Madrid,C.P., Fortier,C.and Sirois,P. (2004). La structuration causale du récit chez le jeune enfant. Actes du 9e colloque de l’AIRDF, Québec. (http://www.colloqueairdf.fse.ulaval.ca/fichier/Communications/boisclair-makdissi-sanchez-fortier.pdf)
Bruner, J. (2002). Pourquoi nous racontons-nous des histoires: le récit, au fondement de la culture et de l’identité. Paris: Retz.
Davidson, D., Luo, Z. and Burden, M.J. (2001). Children’s recall of emotionnal behaviors, emotional labels, and non-emotional behaviors: Does emotion enhance memory? Cognition and Emotion, 15(1), 1-26.
Madkissi, H. and Boisclair, A. (2004). Développement de la structuration du récit chez l’enfant d’âge préscolaire. Actes du 9e colloque de l’AIRDF, Québec.(http://www.colloqueairdf.fse.ulaval.ca/fichier/Communications/makdissi-boisclair.pdf)
Madkissi, H. and Boisclair, A. (2006). Modèle d’intervention pour l’émergence de la littératie. Nouveaux cahiers de la recherche en éducation, 9 (2), 147-168.
Montangero, J. and Maurice-Naville, D. (1994). Piaget ou l’intelligence en marche. Hayen: Mardaga.
Oakhill, J. and Cain, K. (2007). Issues of causality in children’s reading comprehension. In: McNamara, D.( ed.), Reading comprehension strategies:Theories,interventions,and technologies (107–130). Mahwah:Erlbaum.
Piaget, J. (1946). Le développement de la notion de temps chez l’enfant. Paris: Presses Universitaires de France.
Quin, S. (1976). Recherche sur la compréhension de séries d’images par des enfants. Enfance, 29(1-2), 171-199.
Shapiro, L.R. and Hudson, J.A. (1991). Tell me a make-believe story: Coherence and cohesion in young children’s picture-elicited narratives. Developmental Psychology, 27(6), 960-974.
Stein, N.L. (1988). The development of story telling skill. In: Franklin, M.B. and Barten, S. (eds.), Child Language: A Book of Readings (282-297). New York: Cambridge University Press.
Stein, N.L. and Liwag, M.D. (1995). Children’s memory of emotional events: The importance of emotionrelated retrie valcues. Journal of Experimental Child Psychology, 60(1), 2-31.
Trabasso, T. and Nickels, M. (1992). The development of goal plans of action in the narration of pictures stories. Discourse Processes,15, 249-275.
Trabasso, T., Secco, T. and van den Broek, P.W. (1984). Causal cohesion and story coherence. In: Mandle, H.,Stein, N. L. and Trabasso, T. (eds.), Learning and Comprehension of Text (83-111). Hillsdale: Erlbaum.
Tran-Thong, M. (1992). Stades et concept de stade de développement de l’enfant dans la psychologie contemporaine. Paris: Vrin.
Van den Broek, P.W. (1990). The causal inference maker: Towards a process model of inference generation in text comprehension. In: Balota, D. A., Floresd’Arcais, G. B. and Rayner, K.(eds.), Comprehension in Reading (423-446). Mahwah: Erlbaum.
Van den Broek, P.W., Kendeou, P., Kremer, K., Lynch, J.S., Butler, J., White, M.J. and Lorch, E.P. (2005). Assessment of comprehension abilities in young children. In: Stahl, S. and Paris, S. (eds.), Children’s Reading Comprehension and Assessment (107-130). Mahwah: Erlbaum.
Willingham, D.T. (2004). The privileged status of story. (http://conference2010.tie.wikispaces.net/file/view/The+Privileged+Status+of+Story.pdf)