Bojana J. Drljan, University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Serbia, Belgrade, e-mail: bojanadrljan77@gmail.com
Nevena R. Ječmenica, University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Serbia, Belgrade
Nataša S. Buha, University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation, Serbia, Belgrade
Иновације у настави, XXXVII, 2024/1, стр. 43–60

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2401043D

Abstract: Theory of mind (ToM) refers to the complex cognitive ability allowing attribution of mental states to others and understanding that others may have different beliefs, intentions and desires which are different than our own. Developmental language disorder (DLD) is characterized by persistent deficits in the acquisition, comprehension, production or use of language. These children, in addition to language difficulties, may also have a spectrum of cognitive deficits. Research of ToM in DLD children started relatively recently, and the data so far have been quite inconsistent. The aim of our study is to compare ToM abilities and their developmental pattern between DLD and typically developing (TD) children, as well as to investigate potential differences between two main DLD subtypes (expressive and mixed) which differ dominantly regarding to the level of difficulties in language comprehension. The sample consisted of 119 participants aged between five to ten years, divided into two groups, 69 children with DLD and 50 TD children. Sally-Anne false belief task was used as a measure of ToM ability. The results indicate a significant developmental delay of ToM ability in children with DLD with no significant differences between the two DLD types. This indicates that children with DLD have significant difficulties in understanding that actions of others depend on their beliefs rather than simply the real situation itself, as well as that belief and reality often diverge. The results of the research are discussed from two aspects, by comparison with the results of other studies that investigated ToM in DLD children and through the prism of difficulties in social and academic functioning that these children may have. Practical implications are also given, as well as some of the specific techniques that can facilitate the ToM development in children with DLD within the school environment.

Keywords: theory of mind, developmental language disorder, social skills, school environment.

Бојана Ј. Дрљан
Невена Р. Јечменица
Наташа С. Буха
Универзитет у Београду, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију

ТЕОРИЈА УМА ДЕЦЕ СА РАЗВОЈНИМ ЈЕЗИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈЕМ –
РАЗВОЈНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ

Теорија ума (ТУ) односи се на сложену социокогнитивну способност, која омогућава закључивање о сопственим менталним стањима, као и менталним стањима других људи. Она омогућава тумачење и предвиђање понашања других на основу разумевања њихових осећања, намера, жеља, ставова, веровања и знања, што имплицира да се веровања, намере и жеље могу разликовати од особе до особе (Preckel et al., 2018). ТУ се постепено развија током детињства, при чему је развој обележен неколиким кључним прекретницама. На раном предшколском узрасту деца почињу да овладавају способношћу заузимања перспективе, што им омогућава да разумеју да друге особе могу видети ствари другачије него они сами. Током раног школског узраста почињу да схватају концепт ума као активног тумача, овладавајући базичним разумевањем менталних процеса (на пример, Barquero et al., 2003). Значајна прекретница у развоју ТУ је разумевање лажних веровања, односно препознавање да веровања других људи могу бити другачија од стварности и различита код појединаца. Типично, до четврте године деца овладавају ТУ првог реда, разумевајући веровања као менталне ентитете одвојене од стварности (Poulin-Dubois, 2020). Око седме године обично овладавају ТУ другог реда, што им омогућава да размишљају о мисаоним процесима других (Miller, 2009). Однос између језика и ТУ током развоја указује на комплексну интеракцију когнитивних и језичких вештина. Сматра се да код деце типичног развоја (ТР) усмереност на намере других људи и интерперсонална преференција, које се јављају веома рано током развоја, претходе и поспешују језички развој (De Villiers, 2007). Узрочна веза између ТУ и језичких способности није у потпуности разјашњена, иако истраживања указују на то да, када је реч о разумевању веровања, развој језика ипак претходи развоју ТУ (на пример, De Villiers & Piers, 2002; Slade & Ruffman, 2005). Овај однос постаје посебно важан када је реч о
популацији деце са развојним језичким поремећајем (РЈП), где тешкоће у изражавању или разумевању језика могу утицати на развој ТУ. Код деце са РЈП експресивног типа тешкоће у изражавању могу ометати овладавање вештинама разумевања менталних стања других. С друге стране, деца са РЈП мешовитог типа, који се манифестује тешкоћама у доменима и рецептивних и експресивних језичких способности, могу имати додатне проблеме у разумевању социјалних интеракција и интерпретирању намера других. Стога је разумевање развоја ТУ кључно за свеобухватно сагледавање развојних изазова са којим се срећу деца са РЈП. Циљ овог истраживања је да се упореди ТУ и њен развојни ток између деце са РЈП и деце ТР, као и да се испитају потенцијалне разлике између два главна подтипа РЈП (експресивни и мешовити), који се разликују претежно по нивоу тешкоћа у разумевању језика. У ту сврху одабран је узорак од 119 испитаника узраста од пет до десет година, подељених у две групе, 69 деце са РЈП и 50 деце ТР. За процену ТУ коришћен је задатак лажног веровања „Сања и Ана” (енг. Sally-Anne test, Baron-Cohen et al., 1985). Резултати истраживања указују на то да деца са тешкоћама у језичком развоју постижу значајно нижи резултат на примењеном задатку у односу на децу ТР (F(1,115)=32,487, p=0,000, парцијални η2=0,22). Наредним анализама је утврђено да су ове разлике присутне и на предшколском и на основношколском узрасту, као и да не зависе од типа РЈП. Додатно, утврђено је да је код деце са РЈП присутно развојно кашњење од две године и више, имајући у виду да ова деца и на школском узрасту имају тешкоће у разумевању ТУ првог реда. Изостанак разлика у нивоу развијености ТУ између деце са различитим типовима РЈП указује на то да ниво језичког  разумевања није пресудан чинилац у разумевању лажног веровања. Резултати нашег истраживања који указују на недовољно развијену ТУ код деце са РЈП, уз чињеницу да језичке тешкоће код ове деце могу перзистирати и на школском узрасту (нпр. Del Valle et al., 2018; Drljan & Vuković, 2019) и да често доводе до проблема у савладавању академских вештина (нпр. Harrison et al., 2009; Oliveira et al., 2021), указују на присуство двоструког ризика код ове популације – потенцијално лоша академска постигнућа и проблеми у вези са социјалном укључености у школском контексту. Овакав налаз имплицира потребу за применом додатних дидактичких метода у раду са овом децом које би олакшале савладавање градива и поспешиле формирање позитивних односа са вршњацима и наставницима, што је од посебног значаја имајући у виду да се током школског периода даљи језички развој одвија углавном кроз учење и интензивну комуникацију у школи.

Кључне речи: теорија ума, развојни језички поремећај, социјалне вештине, социјална средина

References

• Adenzato, M., Brambilla, M., Manenti, R., De Lucia, L., Trojano, L., Garofalo, S., Enrici, I., & Cotelli, M. (2017). Gender differences in cognitive Theory of Mind revealed by transcranial direct current stimulation on medial prefrontal cortex. Scientific Reports, 7(1), 1‒9. https://doi.org/10.1038/srep41219
• Andres-Roqueta, C., Adrian, J. E., Clemente, R. A., & Katsos, N. (2013). Which are the best predictors of theory of mind delay in children with specific language impairment? International Journal of Language & Communication Disorders, 48(6), 726–737. https://doi.org/10.1111/1460-6984.12045
• Ardila, A., Rosselli, M., Matute, E., & Inozemtseva, O. (2011). Gender differences in cognitive development. Developmental Psychology, 47(4), 984‒990. https://doi.org/10.1037/a0023819
• Atkinson, L., Slade, L., Powell, D., & Levy, J. P. (2017). Theory of mind in emerging reading comprehension: A longitudinal study of early indirect and direct effects. Journal of Experimental Child Psychology, 164(1), 225‒238. https://doi.org/10.1016/j.jecp.2017.04.007
• Banerjee, R., Watling, D., & Caputi, M. (2011). Peer relations and the understanding of faux pas: Longitudinal evidence for bidirectional associations. Child Development, 82(6), 1887‒1905. https://doi.org/10.1111/j.1467-8624.2011.01669.x
• Baron-Cohen, S., Leslie, A. M., & Frith, U. (1985). Does the autistic child have a “theory of mind”? Cognition, 21(1), 37‒46. https://doi.org/10.1016/0010-0277(85)90022-8
• Barquero, B., Robinson, E., & Thomas, G. (2003). Children’s ability to attribute different interpretations of ambiguous drawings to a naive vs. a biased observer. International Journal of Behavioral Development, 27(5), 445‒456. https://doi.org/10.1080/01650250344000064
• Blair, C., & Razza, R. P. (2007). Relating effortful control, executive function, and false belief understanding to emerging math and literacy ability in kindergarten. Child Development, 78(2), 647‒663. https://doi.org/10.1111/j.1467-8624.2007.01019.x
• Boerma, T., Leseman, P., Wijnen, F., & Blom, E. (2017). Language proficiency and sustained attention in monolingual and bilingual children with and without language impairment. Frontiers in Psychology, 8(1), 1241. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2017.01241
• Conti-Ramsden, G., Mok, P. L., Pickles, A., & Durkin, K. (2013). Adolescents with a history of specific language impairment (SLI): strengths and difficulties in social, emotional and behavioral functioning. Research in Developmental Disabilities, 34(11), 4161‒4169. https://doi.org/10.1016/j.ridd.2013.08.043
• Cvijetić, M. (2017). Teorija uma i egzekutivne funkcije kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 16(4), 397‒424. https://doi.org/10.5937/specedreh16-13593
• De Villiers, J. G. (2005). Can language acquisition give children a point of view? In J. W. Astington, & J. A. Baird (Eds.). Why language matters for theory of mind (186‒219). Oxford University Press.
• De Villiers, J. (2007). The interface of language and theory of mind. Lingua, 117(11), 1858‒1878. https://doi. org/10.1016/j.lingua.2006.11.006
• De Villiers, J. G., & Pyers, J. E. (2002). Complements to cognition: A longitudinal study of the relationship between complex syntax and false-belief-understanding. Cognitive Development, 17(1), 1037‒1060. https://doi.org/10.1016/S0885-2014(02)00073-4
• Del Valle, N., Acosta, V., & Ramírez, G. (2018). The grammatical production in the narrative discourse of pupils with Specific Language Impairment (SLI). Revista Signos. Estudios de lingüística, 51(98), 264‒284. https://doi.org/10.4067/S0718-09342018000300264
• Devine, R. T., White, N., Ensor, R., & Hughes, C. (2016). Theory of mind in middle childhood: Longitudinal associations with executive function and social competence. Developmental Psychology, 52(5), 758‒771. https://doi.org/10.1037/dev0000105
• Durrleman, S., & Delage, H. (2020). Training complements for belief reasoning in developmental language disorder. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 63(6), 1861‒1877. https://doi.org/10.1044/2020_JSLHR-19-00075
• Drljan, B., & Vuković, M. (2020). Behavioral aspect of working memory in children with specific language impairment. In G. Nedović & F. Eminović (Eds). Approaches and Models in Special Education and Rehabilitation (223‒237). Faculty of Special Education and Rehabilitation University of Belgrade.
• Drljan, B., & Vuković, M. (2019). Comparison of lexical-semantic processing in children with developmental language disorder and typically developing peers. Govor, 36(2), 119‒138. https://doi.org/10.22210/govor.2019.36.07
• Farmer, M. (2000). Language and social cognition in children with specific language impairment. The Journal of Child Psychology and Psychiatry and Allied Disciplines, 41(5), 627‒636. https://doi.org/10.1111/1469-7610.00649
• Farrant, B. M., Fletcher, J., & Maybery, M. T. (2006). Specific language impairment, theory of mind, and visual perspective taking: Evidence for simulation theory and the developmental role of language. Child Development, 77(6), 1842‒1853. https://doi.org/10.1111/j.1467-8624.2006.00977.x
• Farrant, B. M., Maybery, M. T., & Fletcher, J. (2012). Language, cognitive flexibility, and explicit false belief understanding: Longitudinal analysis in typical development and specific language impairment. Child Development, 83(1), 223‒235. https://doi.org/10.1111/j.1467-8624.2011.01681.x
• Farrar, M. J., Johnson, B., Tompkins, V., Easters, M., Zilisi-Medus, A., & Benigno, J. P. (2009). Language and theory of mind in preschool children with specific language impairment. Journal of Communication Disorders, 42(6), 428‒441. https://doi.org/10.1016/j.jcomdis.2009.07.001
• Fink, E., Begeer, S., Peterson, C. C., Slaughter, V., & de Rosnay, M. (2015). Friendlessness and theory of mind: A prospective longitudinal study. British Journal of Developmental Psychology, 33(1), 1‒17. https://doi.org/10.1111/bjdp.12060
• Flavell, J. H., & Miller, P. H. (1998). Social cognition. In W. Damon, D. Kuhn & R. S. Siegler (Eds.). Handbook of child psychology: Vol. 2. Cognition, perception, and language (851–898). Wiley.
• Glumbić, N., Brojčin, B., Đoković, S., Žunić-Pavlović, V., Jablan, B., Ilić-Stošović, D., i Hanak, N. (2008). Teorija uma dece sa posebnim potrebama. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu.
• Guiberson, M., & Rodriguez, B. L. (2013). False belief understanding in language impaired and typically developing Spanish-speaking preschoolers from lower income backgrounds. Early Education & Development, 24(4), 517‒535. https://doi.org/10.1080/10409289.2012.693429
• Guiraud, H., Bedoin, N., Krifi-Papoz, S., Herbillon, V., Caillot-Bascoul, A., Gonzalez-Monge, S., & Boulenger, V. (2018). Don’t speak too fast! Processing of fast rate speech in children with specific language impairment. PloS One, 13(1), e0191808. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0191808
• Hanley, M., Riby, D. M., McCormack, T., Carty, C., Coyle, L., Crozier, N., Robinson, J., & McPhillips, M. (2014). Attention during social interaction in children with autism: Comparison to specific language impairment, typical development, and links to social cognition. Research in Autism Spectrum Disorders, 8(7), 908‒924. https://doi.org/10.1016/j.rasd.2014.03.020
• Harrison, L. J., McLeod, S., Berthelsen, D., & Walker, S. (2009). Literacy, numeracy, and learning in schoolaged children identified as having speech and language impairment in early childhood. International Journal of Speech-Language Pathology, 11(5), 392‒403. https://doi.org/10.1080/17549500903093749
• Hosozawa, M., Tanaka, K., Shimizu, T., Nakano, T., & Kitazawa, S. (2012). How children with specific language impairment view social situations: an eye tracking study. Pediatrics, 129(6), e1453‒e1460. https://doi.org/10.1542/peds.2011-2278
• Imuta, K., Henry, J. D., Slaughter, V., Selcuk, B., & Ruffman, T. (2016). Theory of mind and prosocial behavior in childhood: A meta-analytic review. Developmental Psychology, 52(8), 1192‒1205. https://doi.org/10.1037/dev0000140
• Ječmenica, N. (2022). Metalingvistička svesnost kod dece sa razvojnim jezičkim poremećajem [Neobjavljena doktorska disertacija]. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu.
• Kaganovich, N. (2017). Sensitivity to audiovisual temporal asynchrony in children with a history of specific language impairment and their peers with typical development: A replication and follow-up study. Journal of Speech, Language, and Hearing Research, 60(8), 2259‒2270. https://doi.org/10.1044/2017_JSLHR-L-16-0327
• Kalbe, E., Schlegel, M., Sack, A. T., Nowak, D. A., Dafotakis, M., Bangard, C., Brand, M., Shamay-Tsoory, S., Onur, O. A., & Kessler, J. (2010). Dissociating cognitive from affective theory of mind: a TMS study. Cortex, 46(6), 769‒780. https://doi.org/10.1016/j.cortex.2009.07.010
• Lecce, S., Caputi, M., & Pagnin, A. (2014). Long-term effect of theory of mind on school achievement: The role of sensitivity to criticism. European Journal of Developmental Psychology, 11(3), 305‒318. https://doi.org/10.1080/17405629.2013.821944
• Lecce, S., Ronchi, L., & Devine, R. T. (2022). Mind what teacher says: Teachers’ propensity for mental-state language and children’s theory of mind in middle childhood. Social Development, 31(2), 303‒318. https://doi.org/10.1111/sode.12552
• Liddle, B., & Nettle, D. (2006). Higher-order theory of mind and social competence in school-age children. Journal of Cultural and Evolutionary Psychology, 4(3‒4), 231–244. https://doi.org/10.1556/jcep.4.2006.3-4.3
• Liliard, A. (2006). The Socialization of Theory of Mind: Cultural and Social Class Differences in Behavior Explanation. In A. Antonietti, O. Liverta-Sempio, & A. Marchetti (Eds.). Theory of Mind and Language in Developmental Contexts (65‒76). Springer Science + Business Media, Inc.
• Liu, D., Wellman, H. M., Tardif, T., & Sabbagh, M. A. (2008). Theory of mind development in Chinese children: A meta-analysis of false-belief understanding across cultures and languages. Developmental Psychology, 44(2), 523‒531. https://doi.org/10.1037/0012-1649.44.2.523
• Loukusa, S., Mäkinen, L., Kuusikko-Gauffin, S., Ebeling, H., & Moilanen, I. (2014). Theory of mind and emotion recognition skills in children with specific language impairment, autism spectrum disorder and typical development: Group differences and connection to knowledge of grammatical morphology, word-finding abilities and verbal working memory. International Journal of Language & Communication Disorders, 49(4), 498‒507. https://doi.org/10.1111/1460-6984.12091
• Metallidou, P., Baxevani, M., & Kiosseoglou, G. (2018). Bystanders in bullying: Do ToM and social competence skills play a role. Journal of Educational and Developmental Psychology, 8(2), 174‒174. http://doi.org/10.5539/jedp.v8n2p174
• Miller, C. A. (2001). False belief understanding in children with specific language impairment. Journal of Communication Disorders, 34(1‒2), 73‒86. https://doi.org/10.1016/S0021-9924(00)00042-3
• Miller, C. A. (2004). False belief and sentence complement performance in children with specific language impairment. International Journal of Language & Communication Disorders, 39(2), 191‒213. https://doi.org/10.1080/13682820310001616994
• Miller, S. A. (2009). Children’s Understanding of Second-Order Mental States. Psychological Bulletin, 135(5), 749‒773. https://doi.org/10.1037/a0016854
• Nilsson, K. K., & De Lopez, K. J. (2016). Theory of mind in children with specific language impairment: A systematic review and meta-analysis. Child Development, 87(1), 143‒153. https://doi.org/10.1111/cdev.12462
• Oliveira, C. M., Vale, A. P., & Thomson, J. M. (2021). The relationship between developmental language disorder and dyslexia in European Portuguese school-aged children. Journal of Clinical and Experimental Neuropsychology, 43(1), 46‒65. https://doi.org/10.1080/13803395.2020.1870101
• Peterson, C. C., Wellman, H. M., & Slaughter, V. (2012). The mind behind the message: Advancing theory-ofmind scales for typically developing children, and those with deafness, autism, or Asperger syndrome. Child Development, 83(2), 469‒485. https://doi.org/10.1111/j.1467-8624.2011.01728.x
• Poulin-Dubois, D. (2020). Theory of mind development: state of the science and future directions. Progress in Brain Research, 254(1), 141‒166. https://doi.org/10.1016/bs.pbr.2020.05.021
• Preckel, K., Kanske, P., & Singer, T. (2018). On the interaction of social affect and cognition: empathy, compassion and theory of mind. Current Opinion in Behavioral Sciences, 19(1), 1‒6. https://doi.org/10.1016/j.cobeha.2017.07.010
• Repacholi, B. M., & Gopnik, A. (1997). Early reasoning about desires: evidence from 14-and 18-month-olds. Developmental Psychology, 33(1), 12‒21. https://doi.org/10.1037/0012-1649.33.1.12
• Rodríguez, V. A., Santana, G. R., & Expósito, S. H. (2017). Executive functions and language in children with different subtypes of specific language impairment. Neurología, 32(6), 355‒362. https://doi.org/10.1016/j.nrleng.2015.12.007
• Shakoor, S., Jaffee, S. R., Bowes, L., Ouellet-Morin, I., Andreou, P., Happé, F., … & Arseneault, L. (2012). A prospective longitudinal study of children’s theory of mind and adolescent involvement in bullying. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 53(3), 254‒261. https://doi.org/10.1111/j.1469-7610.2011.02488.x
• Slade, L., & Ruffman, T. (2005). How language does (and does not) relate to theory of mind: A longitudinal study of syntax, semantics, working memory and false belief. British Journal of Developmental Psychology, 23(1), 117‒141. https://doi.org/10.1348/026151004X21332
• Smogorzewska, J., Szumski, G., Bosacki, S., Grygiel, P., & Karwowski, M. (2022). School engagement, sensitivity to criticism and academic achievement in children: The predictive role of theory of mind. Learning and Individual Differences, 93, 102111. https://doi.org/10.1016/j.lindif.2021.102111
• Snowling, M. J., Bishop, D. V. M., Stothard, S. E., Chipchase, B., & Kaplan, C. (2006). Psychosocial outcomes at 15 years of children with a preschool history of speech-language impairment. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 47(8), 759‒765. https://doi.org/10.1111/j.1469-7610.2006.01631.x
• Stępień-Nycz, M., Bosacki, S., & Białecka-Pikul, M. (2021). Theory of mind in adolescence: developmental change and gender differences. The Journal of Early Adolescence, 41(3), 424‒436. https://doi.org/10.1177/0272431620919164
• Tager-Flusberg, H., & Joseph, R. M. (2005). How language facilitates the acquisition of false belief understanding in children with autism. In J. W. Astington, & J. A. Baird (Eds.). Why language matters for theory of mind (298‒319). Oxford University Press. https://doi.org/10.1093/acprof:oso/9780195159912.003.0014
• Tomasello, M., & Haberl, K. (2003). Understanding attention: 12-and 18-month-olds know what is new for other persons. Developmental Psychology, 39(5), 906‒912. https://doi.org/10.1037/0012-1649.39.5.906
• Vigotski, L. S. (1996). Osnovi defektologije. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Wahyuningsih, H., & Novitasari, R. (2016). Theory of mind and victimization: A preliminary study on Indonesian junior high school students. Procedia − Social and Behavioral Sciences, 217, 759‒763. https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2016.02.140
• Weimer, A. A., Burleson, C., Stegall, S. E., & Eisenman, R. (2020). Theory of mind and social competence among school-age Latino children. Early Child Development and Care, 190(6), 902‒910. https://doi.org/10.1080/03004430.2018.1499625
• Weimer, A. A., & Guajardo, N. R. (2005). False belief, emotion understanding, and social skills among head start and nonhead start children. Early Education & Development, 16(3), 341‒366. http://dx.doi.org/10.1207/s15566935eed1603_3
• Weimer, A. A., Parault Dowds, S. J., Fabricius, W. V., Schwanenflugel, P. J., & Suh, G. W. (2017). Development of constructivist theory of mind from middle childhood to early adulthood and its relation to social cognition and behaviour. Journal of Experimental Child Psychology, 154(1), 28‒45. https://doi.org/10.1016/j.jecp.2016.10.002
• Woodward, A. L., & Markman, E. M. (1998). Early word learning. In W. Damon, D. Kuhn & R. S. Siegler (Eds.). Handbook of child psychology: Vol. 2. Cognition, perception, and language (371‒420). Wiley.
• World Health Organization (2020). International Classification of Diseases for Mortality and Morbidity Statistics, 11th Revision. WHO.
• Ziatas, K., Durkin, K., & Pratt, C. (1998). Belief term development in children with autism, Asperger syndrome, specific language impairment, and normal development: Links to theory of mind development. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 39(5), 755‒763. https://doi.org/10.1111/1469-7610.00374

Copyright © 2024 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited