Марија М. Милтојевић, Универзитет у Нишу, Факултет уметности у Нишу, Ниш, Србија, имејл: marija.miltojevic@gmail.com
Миомира М. Ђурђановић, Универзитет у Новом Саду, Академија уметности, Нови Сад, Србија
Иновације у настави, XXXVI, 2023/4, стр. 95–109

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2304095M

Резиме: Духовној музици приписују се различите функције, од религијске, васпитне до образовне и развојне. Свођење духовне музике, посебно српске духовне музике, искључиво на буђење религијских осећања утицало је негативно на изучавање ове врсте музике у српском образовном систему у послератном периоду. Међутим, у последњој декади прошлог века српска духовна музика постаје део програмских садржаја предмета Музичка култура у основним школама. Имајући у виду наведенo, аутори су поставили циљ рада – утврдити заступљеност српске духовне музике у настави Музичке културе у другом циклусу општеобразовне школе и њен значај, према мишљењу наставника. У настојању да пруже свој допринос овој борби од националног значаја аутори су организовали истраживање чији су задаци били да се утврди у којој мери је српска духовна музика присутна у актуелним наставним програмима, препорученим садржајима и на часовима, као и коју функцију остварује из перспективе наставника. Резултати истраживања, добијени на узорку од двадесет четири наставника са територије Града Ниша, показују да наставници дају значај обради ових садржаја на часовима Музичке културе, да су мишљења да је српска духовна музика довољно заступљена у наставним програмима, као и да се самостално образују на ову тему. Резултатима је осликано тренутно стање које може представљати и полазну основу за евентуалну допуну наставних програма у домену препорученог избора садржаја српске духовне музике.

Кључне речи: музичка култура, српска духовна музика, наставни програм, мишљење наставника, ученици

Summary: Spiritual music is said to have many functions: from religious, pedagogical, to educational and developmental functions. Reducing spiritual music, particularly Serbian spiritual music, solely to a tool for awakening one’s religious feelings had a negative imapct on studying this type of music in Serbian education in the post-war period. However, in the last decade of the previous century, Serbian spiritual music was incorporated in the curricular content of Music Education in primary schools. Bearing this in mind, the authors of the paper set the aim of their research – to determine the representation of Serbian spiritual music in teaching Music Education in the second cycle of general education, as well as its significance according to teachers’ opinions. In order to contribute to this endeavour of national importance, the authors conducted research to investigate how much is Serbian spiritual music present in the current curricula, recommended contents, and music lessons, and what is its function from teachers’ perspective. The research results, obtained on a sample of 24 teachers from the territory of the city of Niš, show that teachers attach importance to covering this content in their music lessons, they believe that this type of music is sufficiently represented in the curricula, and that they self-educate on this topic. The results illustrate the current situation which can be a starting point for potential modifications of the curricula in terms of expanding the content related to Serbian spiritual music.

Кeywords: music, Serbian spiritual music, curriculum, teachers’ attitudes, students

Литература

• Bell, C. (1997). Ritual: Perspectives and Dimensions. New York: Oxford University Press.
• Cicović Sarajlić, D. J. i Pavlović, B. M. (2018). Istorijski razvoj srpske duhovne muzike i njen vaspitni značaj u nastavi muzičke kulture. Baština. 45, 427–446. https://doi.org/10.5937/bastina1845427C
• Ćunković, S. (2016). Školstvo i prosveta u Srbiji u XIX veku. Beograd: Pedagoški muzej.
• Darvin, Č. (1922). Čovekovo poreklo. Beograd: Geca Kon.
• Demmrich, S. (2020). Music as a trigger of religious experience: What role does culture play. Psychology of Music. 48 (1), 35–49. https://doi.org/10.1177/0305735618779681
• Dissanayake, E. (2008). If music is the food of love, what about survival and reproductive success? Musicae Scientiae. 12 (1), 169–195. https://doi.org/10.1177%2F1029864908012001081
• Dunbar, R. (2012). On the evolutionary function of song and dance. In: Bannan, N. (Ed.). Music, language, and human evolution (201–214). Oxford, UK: Oxford University Press. https://doi.org/10.1093/acprof:osobl/9780199227341.003.0008
• Đorđević, Ž. (1950). Škole i prosveta u Srbiji 1700‒1850. Beograd: Znanje ‒ Preduzeće za udžbenike Narodne Republike Srbije.
• Đurđanović, M. M. (2014). Nastava muzike u Srbiji u 19. i 20. veku. Niš: Fakultet umetnosti.
• Elijade, M. (2003). Sveto i profano. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
• Golemović, D. (2006). Čovek kao muzičko biće. Beograd: Bibliteka XX vek ‒ Knjižare Krug.
• Honing, H. (2013). Musical cognition: a science oflistening. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers.
• Honing, H. et al. (2015). Without it no music: cognition, biology and evolution of musicality. Philosophical Transactions of the Royal Society B. 370. 20140088. https://doi.org/10.1098/rstb.2014.0088
• Ivanović, N. (2007). Metodika opšteg muzičkog obrazovanja za osnovnu školu. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Jerotić, V. (1994). Crkvena muzika i religijska osećanja. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku. 15, 17‒22.
• Jorgensen, E. R. (1993). Religious Music in Education. Philosophy of Music Education Review. 1 (2), 103–114.
• Jung, K. G. (1984b). Psihološke rasprave. Novi Sad: Matica srpska.
• Jung, K. G. (1984a). Duh i život. Novi Sad: Matica srpska.
• Kavarnos, K. (1978). Crkvena muzika. Teološki pogledi. 11 (1–2), 79–88. https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/konstantin-kavarnos:188
• Kirnarskaya, D. (2009). The Natural Musician: On Abilities, Giftedness, and Talent. Oxford and New York:Oxford University Press.
• Kuburić Borović, M. (2011). Stavovi prema duhovnoj muzici u Srbiji. Religija i tolerancija. 9 (15), 155–171.
• Mandić, B. (2017). Zastupljenost pravoslavne duhovne muzike u nastavnim sadržajima predmeta Muzička kultura. U: Mandić, B. i Atanasijević, J. (ur.). Zbornik radova sa XI međunarodnog naučnog skupa, knjiga III (93‒99). Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu.
• Marinković, M. T. (2017). Religiozna, duhovna, crkvena muzika – tri Bogom nadahnuta lica muzike. U: Kanački, V. i Pajić, S. (ur.). Jezik muzike. Muzika i religija & Reč i slika. Ikonografija i ikonografski metod – teorija i primena (61‒72). VI međunarodni naučni skup Srpski jezik, književnost, umetnost. 28‒29. 10. 2011. Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
• Merriam, A. P. (1964). The anthropology of music. Northwestern University Press.
• Nastavni plan i program osnovnog obrazovanja i vaspitanja (1995). Prosvetni glasnik, br. 5
• Nikolić, M. (2000). Ko udara tako pozno iliti o fenomenu nove srpske pravoslavne duhovne muzike devedesetih godina dvadesetog veka. Novi zvuk. 15, 75‒93.
• O’Brien, N. (2018). Who is listening? A psychoanalytic view on listening phenomena. New Sound ‒ International Journal of Music. 52, 131–147. https://doi.org/10.5937/newso1852131O
• Palmer, M. (2001). Frojd i Jung o religiji. Beograd: Narodna knjiga – Alfa.
• Patel, A. D. (2010). Music, biological evolution, and the brain. In: Levander, C. and Henry, C. (Eds.). Emerging Disciplines (41‒64). San Diego: Rice University Press https://dl.tufts.edu/pdfviewer/00000b85c/4j03d967z
• Pavlović, B. M. (2013). Vaspitne vrednosti tradicionalnih narodnih pesama i igara u nastavi Muzičke kulture. Nastava i vaspitanje. 63 (4), 668–681.
• Pavlović, S. (2005). Mokranjčev Osmoglasnik sa stanovišta metodike muzičke pismenosti (magistarski rad). Banja Luka: Akademija umjetnosti u Banjoj Luci.
• Perković, I. (2000). O eshatološkom aspektu srpske crkvene muzike. Novi zvuk. 16, 35–41.
• Perković-Radak, I. (2006). Muzika i pravoslavno bogosluženje. Pitanje termina. U: Jeremić-Molnar, D. i Stamatović, I. (ur.). Muzikološke i etnomuzikološke refleksije (57–70). Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• Perković-Radak, I. (2008). Od anđeoskog pojanja do horske umetnosti / srpska horska crkvena muzika u periodu romantizma (do 1914. godine) (muzikološke studije – disertacije). Beograd: Katedra za muzikologiju,FMU.
• Petrović, D. (2000). Predgovor. U: Petrović, D. (prip.). Notni zbornik crkvenog pojanja po karlovačkom napevu (5‒9). Kragujevac: Kalenić.
• Pravilnik o nastavnom programu za šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Prosvetni glasnik, br. 12.
• Pravilnik o planu nastave i učenja za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, br. 11.
• Pravilnik o planu nastave i učenja za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2020). Prosvetni glasnik, br. 6.
• Pravilnik o planu nastave i učenja za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, br. 5.
• Rentfrow, P. J. and Gosling, S. D. (2003). The do re mi’s of everyday life: The structure and personality correlates of music preferences. Journal of Personality and Social Psychology. 84 (6), 1236–1256. https://doi.org/10.1037/0022-3514.84.6.1236
• Riesebrodt, М. (2010). The promise of salvation: a theory of religion. Chicago: University of Chicago Press.
• Stanojković, N. i Petrović, N. (2010). Pogled na religiju u teorijama psihologa prve polovine XX veka. Religija i tolerancija. 8 (14), 274–279.
• Stefanović, D. (1989). „Muzika duhovna” Petra Konjovića. U: Stefanović, D. (ur.). Život i delo Petra Konjovića. Knjiga 2. (81‒89). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
• Susanto, S. and Idris, S. (2017). Religion: Sigmund Freud’s Infantile Illusions And Collective Neurosis Perspective. Ar-Raniry International Journal of Islamic Studies. 4 (1), 55–70.
• Sztajer, S. (2013). The concept of homo religiosus and its philosophical interpretations. Anglojęzyczny Suplement Przeglądu Religioznawczego. 1, 17–27.
• Trebješanin, Ž. (2013). Frojdova antropologija i psihološka analiza korena, prirode i funkcije religije. Kultura. 140, 173–189.
• Vasile, C. (2013). Homo Religiosus ‒ culture, cognition, emotion. Social and Behavioral Sciences. 78, 658–661. https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2013.04.370
• Velimirović, M. (2000). Duhovna muzika na Balkanu. Novi zvuk. 16, 7–16.
• Žunić, D. (2008).Vesela estetika. Beograd: Altera.

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited