Мирко Р. Јеремић, Основна музичка школа „Невена Поповић”, Београд, Србија, имејл: mirkojer@gmail.com
Нада М. Ивановић О’Брајен, Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, Београд, Србија
Иновације у настави, XXXVI, 2023/4, стр. 80–94

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2304080J

Резиме: Наставним програмом Музичке културе за основне школе и гимназије је задата обрада наставне теме српске музике 20. века, модерне и постмодерне. Композиторски опус Лудмиле Фрајт, Љубице Марић и Исидоре Жебељан оставио је неизбрисив траг у српској музици и постао део светске музичке баштине. И поред тога, њихов стваралачки опус није заступљен довољно у наставној пракси основних и средњих школа, као ни у програму наставе и учења, који прописује и сугерише избор композиција за певање и слушање. Посебан осврт је дат на њихов појединачни уникатни музички стил, очување и интерпретацију српске фолклорне баштине и духовности у оквиру њиховог стваралаштва, те на нагласак на образовни и васпитни потенцијал у оквиру општег музичког образовања. Заступљеност стваралаштва ових уметница у наставној пракси, обученост наставног кадра за практичну реализацију ових наставних тема, њихови ставови и мотивација су предмет квалитативног истраживања које ће бити приказано у раду. Истраживање је спроведено онлајн, анкетирањем седамнаест наставника Музичке културе, односно чланова Удружења наставника Музичке културе Србије уз помоћ дигиталног алата Гугл формс. У раду ће бити сумативно и описно представљени резултати анкете која броји укупно двадесет и једно питање. С обзиром на уметнички, образовни и васпитни значај њиховог стваралаштва, аутори рада су артикулисали парадигматске методичке смернице за реализацију ове наставне теме, у оквиру образовних стандарда и наставних програма за Музичку кул-
туру, са фокусом на развој компетенција и циљане исходе.

Кључне речи: српска уметничка музика, жене композитори, музика 20. века, Музичка култура

Summary: The Curriculum for Music Education in primary and high schools includes Serbian music in the 20th century, both modern and postmodern, as a teaching topic. The opus of the composers such as Ludmila Frajt, Ljubica Marić, and Isidora Žebeljan has left an indelible mark on Serbian music and has become part of the world’s musical heritage. However, their creative work is not adequately represented in the teaching practice of primary and secondary schools, nor in the Curriculum that prescribes and suggests the selection of compositions for singing and listening. A special emphasis is placed on their individual and unique music style, the preservation and interpretation of Serbian folklore heritage and spirituality in their creative work, as well as on the educational and pedagogical potential of their work within the framework of general music education. The representation of the work of these artists in teaching practice, teacher training for practical implementation of these teaching topics, teachers’ attitudes and motivation – all these elements are the subject of the qualitative research presented in this paper. The research was conducted by means of an online survey of seventeen music education teachers, i.e., members of the Association of Music Education Teachers of Serbia, using the digital tool Google Forms. The paper will provide a summative and descriptive presentation of the results of the survey consisting of a total of twenty-one questions. Considering the artistic, educational, and pedagogical significance of the composers’ work, the authors of the paper have articulated paradigmatic methodological guidelines for teaching this topic, within the framework of educational standards and the Curriculum for Music Education, with a focus on the development of competencies and targeted outcomes.

Keywords: Serbian art music, women composers, 20th-century music, Music Education

Литература

• Adžić, D. (2012). Ekloga Ludmile Frajt: kompozicione tehnike, hipotipoza i transpozicija arhajskog. Muzički talas. 18 (41), 10–15.
• Čičovački, B. (2009). Specifičnosti i značaj muzičkog stvaralaštva Ljubice Marić. U: Radović, B. (ur.). Koreni tradicije u stvaralaštvu Ljubice Marić i novi žanr srpske muzike (9–20). Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.
• Čičovački, B. (2017). Transformaties van volkmuziek van de Westelijks Balkan en de Servische Octoechos (Byzantijnse kerkmuziek) in het oeuvre van Ljubica Marić. (doktorska disertacija). Amsterdam: Universiteit van Amsterdam, Faculteit der Geesteswetenschappen. https://dare.uva.nl/search?identifier=9123138c-4629-
  44f2-b053-d70575ba6712
• Čičovački, B. (2021). Ljubica Marić. U: Život i stvaralaštvo žena kompozitora članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije nauka i umetnosti (233–280). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
• Čičovački, B. (2022). Stvaralaštvo Isidore Žebeljan – pregled, podela, specifičnost i značaj (I). New Sound. 60
  (2), 177–198.
• Čičovački, B. (2023). Stvaralaštvo Isidore Žebeljan – pregled, podela, specifičnost i značaj (II). New Sound. 60 (1), 139–171.
• Ivanović, N. (1998). Metodika opšteg muzičkog obrazovanja za osnovne škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Mohr-Pietsch, S. (2015). Women composers: genius is gender blind. Guardian. Retrieved June 5, 2023. from: https://www.theguardian.com/music/musicblog/2015/mar/05/women-composers-genius-radio-3-international-womens-day .
•  Newman, G. (2016). The Rise of the Female Conductor. Vancouver Classical Music. Retrieved November 5, 2022. from: https://www.vanclassicalmusic.com/the-rise-of-the-female-conductor/
• Novak, J. (2023). Women and Music in Serbia. Fondazione Adkins Chiti: Donne in Musica, UNESCO, Trieste.
• Nikolić, M. (1996). Rukoveti i srodne forme u srpskoj horskoj muzici posle Drugog svetskog rata (drugi deo). Novi zvuk. 7, 57–58.
• O’Brien, N. (2023) (u štampi). Uvod u dubinsku muzičku pedagogiju. Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.
• O’Brien, N. (2022). Role of folklore images in Music education from psychoanalytic perspective. Thematic proceedings of the 24th Pedagogical Forum of the Performing Arts – Folklore in Music Education (99‒109). Belgrade: Faculty of music.
• Pavlović, S. (2005). Mokranjčev Osmoglasnik sa stanovišta metodike muzičke pismenosti (magistarski rad). Banja Luka: Univerzitet u Banja Luci, Akademija umjetnosti.
• Peričić, V., Kostić D. i Skovran D. (1969). Muzički stvaraoci u Srbiji. Beograd: Prosveta.
• Pravilnik o programu nastave i učenja za peti i šesti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 6/07, 2/10, 7/10.
• Pravilnik o programu nastave i učenja za sedmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik, br. 68.

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited