Снежана З. Штрангарић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, Србија, имејл: snezanajelacic@yahoo.com
Мила Б. Бељански, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, Србија
Дејан M. Ђорђић, Универзитет у Новом Саду, Педагошки факултет у Сомбору, Сомбор, Србија
Иновације у настави, XXXVI, 2023/3, стр. 85–96

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2303085S

Резиме: Холокауст, дефинисан као процес страдања шест милиона Јевреја, организован од стране нацистичке Немачке у периоду Другог светског рата, тема је која не губи на релевантности. Подучавање о Холокaусту треба да буде усмерено на ученичко разумевање историјских чињеница, с тим да је потребно указати на значај који тај део прошлости има за савремени свет и актуелне друштвене проблеме. Такође, упутно је да се у наставном процесу пажња посвети очувању сећања на животе Јевреја и јеврејске заједнице у Европи пре рата како би се истакло њихово богато културно наслеђе. У раду су приказани резултати емпиријског истраживања које је за циљ имало анализу изазова у процесу учења и подучавања о Холокаусту у оквиру формалног и неформалног образовања. Применом упитника затвореног типа, испитивана је перспектива студената наставничких факултета у Србији, а узорком је обухваћен 741 испитаник. Резултати указују на различито поимање појма Холокауст где доминира схватaње да је тим процесом обухваћен широк спектар жртава. Студенти сматрају да је ова тема захтевна у емоционалном смислу и веома узнемирујућа, и то идентификују као једну од највећих препрека на којy се наилази у настави о Холокаусту. Добијени резултати могу послужити као платформа за креирање импликација за образовне политике и конципирање препорука за унапређење школске праксе ради продубљивања и проширивања знања о овој теми, али и ради развоја интеркултуралних компетенција, рефлексивног суочавања са стереотипима и предрасудама и неговања културе сећања.

Кључне речи: Холокауст, учење, подучавање, настава, студенти

Summary: Holocaust, defined as the process of suffering of 6 million Jews, organized by the Nazi Germany during the World War II, is a topic that does not lose its relevance. Teaching about the Holocaust should be aimed at students’ understanding of historical facts, and it is also necessary to point out the importance that this part of the past has for the modern world and current social problems. In the teaching process, attention should be paid to preserving the memory of the lives of the Jews and the Jewish community in Europe before the war in order to highlight their rich cultural heritage. The paper presents the results of an empirical research aimed at analyzing the challenges in the process of learning and teaching about the Holocaust in formal and informal education. Using a close-ended questionnaire, the perspective of the students of teacher education faculties in Serbia was investigated, and the sample included 741 respondents. The results indicate a varied understanding of the term Holocaust, with the prevailing understanding that the process included a wide range of victims. Students find this topic emotionally taxing and very disturbing, and they identify this as one of the biggest obstacles encountered in teaching about the Holocaust. The obtained results can serve as a platform for creating implications for educational policies and formulating recommendations for the improvement of the school practice with the aim of deepening and expanding knowledge on this topic, but also with the aim of developing intercultural competences, reflective dealing with stereotypes and prejudices, and fostering a culture of remembrance.

Keywords: Holocaust, learning, teaching, classes, students

Литература:

• Adorno, T. (2006). Vaspitanje posle Aušvica. Pedagogija. 1, 5‒17.
• Albahari, B. (2017). Pisanje stradanja: knjiga o knjigama – vodič kroz publikacije o Holokaustu. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
• Arent, H. (1998). Izvori totalitarizma. Beograd: Feministička izdavačka kuća 94.
• Arent, H. (2000). Eichmann u Jerusalimu. Beograd: Samizdat B92.
• Bauer, Y. (2001). Rethinking the Holocaust. Yale Nota Bene: New Haven.
• Bauman, Z. (1988). Sociology after the Holokaust. The British Journal of Sociology, 39 (4), 469‒497.
• Bauman, Z. (1989). Modernity and the Holokaust. New York: Cornell University Press.
• Brown, M. and Davies, I. (1998). The Holocaust and education for citizenship: the teaching of history, religion and human rights in England. Educational Review. 50 (1), 75‒83.
• Caplan, R. B. and Imber, S. (2018). Remembering the Holocaust in Educational Settings. Shoah remembrance and education in Israel. Routledge.
• Carrington, B. and Short, G. (1997). Holocaust Education, anti-racism and citizenship. Educational Review. 49 (3), 271‒82.
• Chapman, A. (2020). Learning the lessons of the Holocaust: A critical exploration. In: Foster, S., Pearce, A. and Pettigrew, A. (Eds). Holocaust Education. Contemporary challenges and controversies (50‒74). London: University College London Press.
• Cowan, P. and Maitles, H. (2007). Does addressing prejudice and discrimination through Holocaust education produce better citizens? Educational Review. 59 (2), 115‒130.
• Đorđević, J. (pr.) (2012). Studije kulture – zbornik. Beograd: Službeni glasnik.
• Earley, P.C. and Ang, S. (2003). Cultural Intelligence: Individual interactions across cultures. Stanford, CA: Stanford University Press.
• Foster, S., Pettigrew, A., Pearce, A., Hale, R., Burgess, A., Salmons, P. and Lenga, R. (2014). What do students know and understand about the Holocaust? Evidence from English secondary schools. Centre for Holocaust Education.
• Glanz, J. (1999). Ten Suggestions for Teaching the Holocaust. The History Teacher. 32 (4), 547‒565.
• Group of authors (2019). Recommendations for teaching and learning about the Holocaust. International Holocaust Remembrance Alliance (IHRA).
• Hector, S. (2000). Teaching the Holocaust in England. In: Davies, I. (Ed). Teaching the Holocaust (105‒115). London: Continuum.
• Horkheimer, M. i Adorno, T. (1989). Dijalektika prosvjetiteljstva: filozofijski fragmenti. Sarajevo: Svjetlost.
• Kovač, D. (2021). On Open Questions in Holocaust Education. Inovacije u nastavi. 34(3), 135–152.
• Kovač, D. (2022). The selection of topic in good practice of teaching the Holocaust in England and Republica Srpska. Zbornik Matice srpske za društvene nauke. 183 (3), 427‒442.
• Peri, M. (2000). Intelektualna istorija Evrope. Beograd: Clio.
• Pettigrew, A., Foster, S., Howson, J., Salmons, P., Lenga. R-A. and Andrews, K. (2009). Teaching About the Holocaust in English Secondary Schools: An empirical study of national trends, perspectives and practice. London: University of London.
• Short, G. and Reed. C. A. (2017). Issues in Holocaust Education. London ‒ New York: Routledge.
• Sekelj, L. (1981). Antisemitizam u Jugoslaviji (1918‒1945). Revija za sociologiju. 11 (3‒4), 179‒189.
• Štrangarić, S., Beljanski, M. i Matin, I. (2022). Jevrejska kultura kao vitalan element lokalnog identiteta kroz istoriju – mini projekat realizovan na Pedagoškom fakultetu u Somboru. Norma. 27 (1), 19‒27.
• Vervat, S. (2020). Holokaust, rat i transnacionalno sećanje. Novi Sad: Akademska knjiga.
• Viličić, S., Stojanović, D., Mihajlović, Đ. i Mevorah, V. (2015). Portreti i sećanja jevrejske zajednice u Srbiji pre Holokausta – pripučnik za nastavnike i nastavnice. Beograd: Haver Srbija.

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited