Софија В. Маричић, Универзитет у Београду, Учитељски факултет, Београд, Србија, имејл: sofija.maricic@uf.bg.ac.rs
Иновације у настави, XXXVI, 2023/3, стр. 153–160

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2303153M

Резиме: Саморефлексија се схвата као мисаона делатност током које васпитачи (професионалци у васпитању) имају могућност и тенденцију за развој нивоа самосвести о властитој пракси, њеном смислу, о оствареном учинку и развоју. У првом делу рада се разматрају епистемолошке поставке других приступа (позитивистички, антипозитивистички, конструктивистички, постмодернистички и трансформистички) на темељу којих је настао саморефлексивни приступ, а потом се тумаче и анализирају специфичности саморефлексивног приступа. Циљ рада представља тумачење саморефлексије као епистемолошког приступа на примеру студије случаја како би се теоријске поставке овог приступа јасније поставиле и боље разумеле. Наведени случај је коришћен као парадигматски случај у којем се саморефлексија посебно истиче као епистемолошки приступ истраживања педагошких питања, па је начињен покушај да се као такав искористи како би се конструисао ваљан пример. У закључном делу рада су наведени закључци добијени теоријском анализом и студијом случаја, али су и формулисани аспекти васпитног деловања који би применом овог приступа могли бити унапређени – иницијално теоријско и практично образовање ва-спитача, стручно усавршавање и истраживање, као и компетенције професора који образују будуће професионалце у васпитању.

Кључне речи: саморефлексија, епистемолошки приступи, саморефлексивни практичар, истраживања у васпитању

Summary: Self-reflection is viewed as a mental activity in which preschool teachers (educational professionals) have a chance and tendency to develop a level of self-reflection on their own practice, its purpose, obtained results, and development. In the first part of the paper, the author looks at epistemological tenets of other approaches (positivist, anti-positivist, constructivist, post-modernist, and transformational) on which the self-reflection approach is based, and then interprets and analyzes the specificities of the self-reflection approach. The aim of the paper is to elaborate on selfreflection as an epistemological approach using a case study as an example, in order to clarify and understand better the theoretical assumptions underlying this approach. The case study was used as a paradigmatic case in which self-reflection is emphasized as the epistemological approach to the research of pedagogical issues, and an effort has been made to use it for making a valid example. The concluding part of the paper contains conclusions obtained via theoretical analysis and the case study, including the formulation of the aspects of pedagogical actions that could be improved by using this approach – initial theoretical and practical education of educator, professional training and research, as well as the competences of teachers who educate pre-service educator.

Кeywords: self-reflection, epistemological approaches, self-reflective practitioner, educational research

Литература

• Allison, P. and Pomeroy, E. (2000). How Shall We „Know?” Epistemological Concerns in Research in Experiential Education. The Journal of Experiential Education. 23 (2), 91‒98. https://doi.org/10.1177/105382590002300207
• Cohen, L, Manion, L. and Morrison, K. (2007). Research Methods in Education. London ‒New York: Routledge – Taylor and Francis Group. https://doi.org/10.4324/9780203029053
• Darling-Hammond, L. (2017). Teacher education around the world: What can we learn from international practice? European Journal of Teacher Education. 40 (3), 291–309. https://doi.org/10.1080/02619768.2017.1315399
• Kalmar, L. i Marić Jurišin, S. (2022). Nastavnička (samo)refleksija kao prilika za profesionalni razvoj nastavnika. Zbornik odseka za pedagogiju. 31, 37‒49. https://doi.org/10.19090/zop.2022.31.37-49
• Knežević, V. (1992). O principima u pedagogiji. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 24, 165‒177.
• Ljuјić, B., Nikolić Maksić, T. i Maksimović, M. (2012). Epistemološke osnove u obrazovanju odraslih. Obrazovanje odraslih ‒ Časopis za obrazovanje odraslih i kulturu. 12 (1), 61‒78.
• Malčić, B. and Marić Jurišin, S. (2022). Factor Structure of the English Laguage Teaching Reflective Inventory (ELTRI) in the Serbian Educational Context. Društvene i humanističke studije. 2 (19), 635–654. https://doi.org/10.51558/2490-3647.2022.7.2.635
• Maričić, S. (2023). Status učiteljske profesije – analiza i perspektive. U: Bogavac, D. (ur.). Zbornik radova sa Međunarodnog naučnog skupa „Novi horizonti vaspitanja i obrazovanja“ (190‒205). Beograd: Učiteljski fakultet, 190-205. ISBN 978-86-7849-325-6.
• Miočić, I. (2018). Fleksibilnost studije slučaja: Prednosti ili izazov za istraživače?. Ljetopis socijalnog rada. 25 (2), 175‒194. https://doi.org/10.3935/ljsr.v25i2.209
• Osterman, K. F. and Kottkamp, R. B. (2004). Reflective practice for educators: Professional development to improve student learning. Newbury Park, CA: Corwin Press.
• Potkonjak, N. (1977). Teorijsko-metodološki problemi pedagogije. Beograd: Prosveta ‒ Institut za pedagoška istraživanja.
• Radulović, L. (2007). Istraživanje i razvijanje obrazovanja nastavnika za refleksivnu praksu – kritički prikaz jednog istraživanja kao građenje obrazovnog programa. Pedagogija. 62 (4), 597‒609.
• Radulović, L. (2011). Obrazovanje nastavnika za refleksivnu praksu. Beograd: Filozofski fakultet.
• Radulović, L. (2016). Slike o nastavniku – između modernе i postmoderne. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju – Centar za obrazovanje nastavnika ‒ Filozofski fakultet.
• Schön, D. A. (1987). Educating the reflective practitioner. San Francisco, CA: Jossey-Bass.
• Simić, N. (2015). Motivacija za izbor profesije nastavnika – perspektiva budućih nastavnika, pripravnika i iskusnih predmetnih nastavnika. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 47 (2), 199‒221. https://doi.org/10.2298/ZIPI1502199S
• Slunjski, E., Šagul, M. i Brajša Žganec, A. (2006). Kompetencije odgojitelja u vrtiću – organizacija koja uči. Pedagogijska istraživanja. 3 (1), 45‒58.
• Stančić, M. (2015). Nastavničke refleksije o evaluaciji sopstvenog rada. Nastava i vaspitanje. 65 (4), 697‒713. https://doi.org/10.5937/nasvas1504697S
• Stančić, M., Radulović, L. i Jovanović Milanović, O. (2022). Zašto (ne)istraživati sopstvenu praksu: perspektiva praktičara u obrazovanju. Inovacije u nastavi. 35 (2), 16–29. https://doi.org/10.5937/inovacije2202016S
• Stojanović, A. (2011). Samorefleksivnost vaspitača kao determinanta metodičkih inovacija u predškolskom vaspitanju. Inovacije u nastavi. 24 (3), 114‒121.
• Ševkušič, S. (2008). Kvalitativna studija slučaja u pedagoškim istraživanjima: Saznajne mogućnosti i ograničenja. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. 40 (2), 239‒256. https://doi.org/10.2298/ZIPI0802239S

Copyright © 2023 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited