Раиса J. Цветковић, Универзитет у Приштини – Косовска Митровица, Учитељски факултет у Призрену – Лепосавић, Србија, имејл: raisa.cvetkovic@pr.ac.rs
Иновације у настави, XXXV, 2022/4, стр. 113–124

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2204113C

Резиме: У овом раду се истражује рецепција комедије Ревизор Николаја Васиљевича Гогоља код ученика другог разреда средње школе. У раду се полази од ставова књижевних теоретичара (Р. Јаус, М. Бахтин, М. Гросман, Т. Поповић) и савремених методичара наставе књижевности (Д. Росандић, П. Илић, З. Мркаљ, Љ. Бајић), који истичу да су рецепција књижевног текста и његово деловање исходи наставе књижевности која почива на ученичком прихватању дела и ефектима које оно при томе произведе. Уважавајући ставове Михаила Бахтина, који је истицао дијалошки карактер културе и књижевности, у раду се указује на могућност за јачање интеркултуралне компетенције путем наставе књижевности.
Циљ овог рада је да се на конкретном примеру, истраживањем рецепције Гогољевог Ревизора, укаже на могућност за активније учешће наставе књижевности у концепту интеркултуралног образовања као и на примену рецепционоестетичке методе у настави књижевности као једном од ефикасних модела за снажење ученичке мотивације. Резултати емпиријског истраживања потврђују полазну хипотезу да ученици нису довољно упознати са руском књижевношћу, да хоризонт очекивања ученика није препрека за успешну наставну интерпретацију и да је субјекатска позиција ученика у настави подстицајни мотивацијски поступак.

Кључне речи: рецепција, интеркултурална компетенција, настава књижевности, методички поступци, мотивација

Summary: This paper investigates the reception of Nikolai Vasilyevich Gogol’s comedy The Government Inspector by the second-grade secondary school students. The paper starts with the views of literary theoreticians (R. Jaus, M. Bakhtin, M. Grossman, T. Popović) and modern methodologists of literature instruction (D. Rosandić, P. Ilić, Z. Mrkalj, Lj. Bajić) who point out that the reception of a literary text and its influence are the outcomes of teaching literature which is based on students’ acceptance of the work and the effects it produces. Drawing upon the views of Mikhail Bakhtin, who emphasized the dialogical character of culture and literature, the paper points out the possibility of strengthening intercultural competence through literature instruction. The aim of this paper is to point out, on a concrete example, i.e. by researching the reception of Gogol’s Government Inspector, the possibility of a more active participation of literature instruction in the concept of intercultural education and the application of the reception-aesthetic method in the teaching of literature as one of the effective models for strengthening student motivation. The results of the empirical research confirm the initial hypothesis that students are not sufficiently familiar with Russian literature, that the horizon of students’ expectations is not an obstacle to the successful teaching interpretation and that students’ position as subjects in teaching is a stimulating motivational process.

Keywords: reception, intercultural competence, literature teaching, methodological procedures, motivation

Извори

• Gogolj, N. V. (2007). Revizor. Zemun: JRJ

Литература

• Bajić, Lj. (2007). Recepcija i delovanje književnog teksta na učenika. Norma: obrazovanje učitelja juče, danas,
  sutra, 12 (1), 147–156.
• Bajić, Lj. (2018). Teorijsko-metodološki problemi izučavanja i nastave slovenskih književnosti u interkulturalnom
  kontekstu. Srpska slavistika. kolektivna monografija. Tom 2. Književnost, kultura, folklor pitanja
  slavistike (29–41). Beograd: Savez slavističkih društava Srbije.
• Bahtin, M. (1989). O romanu. Beograd: Nolit.
• Belsi, K. (2010). Poststrukturalizam (Sasvim kratak uvod). Beograd: Službeni glasnik.
• Deretić, J. (2011). Istorija srpske književnosti. Beograd: Sezam book.
• Gašović, R. (2009). Interkulturalno obrazovanje. U: Aksentijević, Z. (ur.). Ne prolazi ulicom bez traga (ka interkulturalnosti) (7–20). Beograd: Grupa 484.
• Grosman, M. (2010). U obranu čitanja: čitatelj i književnost u 21. stoljeću. Zagreb: Algoritam.
• Ilić, P. (2006). Srpski jezik i književnost u nastavnoj teoriji i praksi. Novi Sad: Zmaj.
• Ivanić, D., Vukićević, D. (2007). Ka poetici srpskog realizma. Beograd: Zavod za udžbenike.
• Jauss, H. R. (1978). Književna istorija kao izazov nauci o književnosti. U: Maricki, D. (ur.). Teorija recepcije u nauci o književnosti (36–83). Beograd: Nolit.
• Jevrić, M. (2017). Istorija srpske književnosti: realizam I. Kosovska Mitrovica ‒ Banja Luka: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici ‒ Besjeda.
• Kaler, Dž. (2009). Teorija književnosti. Beograd: Službeni glasnik.
• Milatović, V. (2011). Metodika nastave srpskog jezika i književnosti u razrednoj nastavi. Beograd: Učiteljski fakultet.
• Mrkalj, Z. (2013). Recepcija ruske književnosti u nastavnom kontekstu. Književnost i jezik, 40 (2), 285–302.
• Popović, D. (2018). Recepcija umjetničkog teksta kao podučavanje i podsticaj za pisano stvaralaštvo učenika. U: Književnost za decu u nauci i nastavi: zbornik radova sa naučnog skupa (133–148). Jagodina: Fakultet pedagoških nauka.
• Popovič, T. (2015). Serbskaя mыslь o russkoй literature. Zbornik (sostavitelь Tanя Popovič). Belgrad: Filologičeskiй fakulьtet.
• Popović, T. (2011). Strategije pripovedanja. Beograd: Službeni glasnik.
• Popović, T. (2018). Šta srpski realisti duguju Gogolju. Poetika srpskog realizma. Zbornik radova sa naučnog skupa održanog u organizaciji projekta Poetika srpskog realizma (115–145). Beograd: Filološki fakultet.
• Radulović, O. (2011). Nove naučne metodologije u nastavi književnosti. Novi Sad: Orpheus.
• Rosandić, D. (2005). Metodika književnoga odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
• Sekulić-Majurec, A. (1996). Interkulturalizam u obrazovanju – osnova multikulturalnog društva. Obnovljeni život, 6, 677–687.
• Smiljković, S. (2004). Nastava srpskog jezika i književnosti / Recepcija savremene književne produkcije za decu. Vranje: Učiteljski fakultet.
• Soleša, B. (2017). Srpska realistička pripovetka u nastavnoj praksi. Studenti i nauka. STUDKON 2 (123–134). Niš: Filozofski fakultet.
• Soleša, B. (2019). Recepcija bugarske pripovetke kod srpskih mladih čitalaca – ka interkulturalnom obrazovanju. U: Balkani, jezik, istorija, kultura VI. Zbornik radova sa naučnog skupa (216–229). Veliko Trnovo: Velikotrnovski univerzitet „Sv. Kiril i Metodij”.

Copyright © 2022 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited