Катарина К. Кржељ, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, Србија, имејл: kkrzelj@f.bg.ac.rs
Соња С. Урошевић, Универзитет Сингидунум, Факултет здравствених и пословних студија, Ваљево, Србија
Саша Ц. Подгоршек, Универзитет у Љубљани, Филозофски факултет, Љубљана, Словенија
Иновације у настави, XXXIV, 2021/4, стр. 107–121

| PDF | | Extended summary PDF |
DOI: 10.5937/inovacije2104107K

Резиме: Предмет овог рада је дидактички концепт Learners as designers (Jonassen и Reeves, 1996), у чијој основи је претпоставка да дигитални медији имају потенцијал да као когнитивни алат прате, подржавају и допуњавају процес учења, да омогућавају активно конструисање знања и његов трансфер, као и промену улоге студената у наставном процесу. Циљ истраживања био је да се утврди у којој мери се тај концепт позитивно одражава на мотивацију и навике при учењу речи страног језика, када се студенти не образују за наставничка занимања, јер су њихов фокус, перспектива и интересовања другачији него код студената који се образују за наставничка занимања. Током испитивања спроведеног 2019/2020. године на факултетима Универзитета у Београду, Универзитета у Љубљани и Универзитета Сингидунум у Београду студенти су у две фазе користили дигитални алат Quizlet за консолидацију лексичких јединица. У првој фази истраживања учествовало је 78 студената, а у другој 73 студента. Услов за одабир узорка је био да испитаници студирају на нефилолошким факултетима и да немачки језик уче као изборни предмет. Испитани су фактори који утичу на мотивацију студената за креирање интерактивних вежби. Подаци су прикупљени техником анкетирања, а као инструмент коришћен је упитник са отвореним и затвореним питањима, допуњен Ликертовом скалом. Добијени квантитативни и квалитативни подаци обрађени су комбинованом методом. За обраду података коришћени су дескриптивни статистички показатељи и т-тест. Поузданост инструмента утврђена је Кронбаховим коефицијентом алфа (α), који је показао да је валидност инструмента умерена до одлична. Резултати квантитативне анализе показали су да су студенти посветили више времена учењу страних речи него дотад. Квалитативна анализа одражава њихово мишљење да су више научили, и то на начин који их је додатно мотивисао.

Кључне речи: настава немачког језика, дигитални медији, учење речи, мотивација, Quizlet.

Summary: This paper deals with the didactic concept of Learners As Designers (Jonassen and Reeves, 1996) which is based on the assumption that digital media have the potential to accompany, support, and complement the learning process as a cognitive tool, to enable active knowledge construction and transfer, and to change the role of learners in the classroom. The events triggered by the pandemic have reinforced the need for distance learning, which requires the ability to work autonomously, to further develop learning strategies supported by digital tools, and to develop key competencies. The study aimed to determine the potential of the Learners As Designers concept to motivate students to learn autonomously, apply new vocabulary learning strategies supported by digital tools, and improve their digital literacy. The study was conducted in 2019/2020 among 78 students of German for Specific Purposes at the University of Belgrade, Singidunum University Belgrade, Serbia, and University of Ljubljana, Slovenia. The students used the digital tool Quizlet to consolidate lexical items. Data were collected through a questionnaire with open and closed questions. The results of the quantitative analysis showed that students spend more time on vocabulary learning than before. The qualitative analysis reflects their opinion that they learned more and were motivated because of the opportunity to create learning material autonomously and collaboratively. There is also a trend of increased vocabulary learning frequency, especially with the support of digital tools.
Кeywords: Teaching German Language, digital media, vocabulary learning, motivation, Quizlet.

Литература

• Börner, W. (2000). Didaktik und Methodik der Wortschatzarbeit: Bestandsaufnahme und Perspektiven. In: Kühn, P. (Hrsg.). Wortschatzarbeit in der Diskussion (29–56). Germanistische Linguistik Bd. 5.
• Field, A. P. (2005). Discovering statistics using SPSS (2nd Ed.). London. Thousend Oaks; New Delhi. Sage Publications.
• Foß, P. & Pude, A. (2001). Vokabellernstrategien in verschiedenen Lernkontexten: Beiträge von Lernenden zu Verwendung und Effektivität. Fremdsprachen und Hochschule, 63, 7–31.
• Germ, M. (2008). Einsatz von Lernstrategien beim selbstgesteuerten Lernen im virtuellen Hochschulseminar – eine Feldstudie. Berlin: Logos.
• Grabowski, B. L. (2004). Generative learning contributions to the design of instruction and learning. In: Jonassen, D. H. (Ed.). Handbook of Research on Educational Communications and Technology (2nd Ed.) (719–743). Mahwah: Lawrence Erlbaum.
• Hutchins, E. (1995). Cognition in the Wild. Cambridge, Massachusetts: MIT Press.
• Jonassen, D. H. (1996). Computer in the classroom: Mindtools for critical thinking. Eaglewoods: Merill.
• Jonassen, D. H. & Reeves, T. C. (1996). Learning with technology: Using computers as cognitive tools. In: Jonassen, D. H. (Ed.). Handbook of research on educational communications and technology (693–719). New York: Macmillan.
• Jurkovič, V. (2019). Online informal learning of English through smartphones in Slovenia. System, 80, 27–37.
• Kersten, S. (2010). Das mentale Lexikon und Vokabellernen in der Grundschule, NLK-Proceedings: 10. Norddeutsches Linguistisches Kolloquium. Retrieved January 2020. from https://biecoll.ub.uni-bielefeld.de/index.php/nlk/article/view/334/427
• Kopp, B. & Mandel, H. (2011). Selbstgesteuertes Lernen. In: Rahm, S. & Nerowski, C. (Hrsg.). Enzyklopädie Erziehungswissenschaft Online. Weihnheim und München: Juvent Verlag, 1-30. Retrieved January 2020. from https://www.researchgate.net/publication/304621698_Selbstgesteuertes_Lernen
• Lutjeharms, M. (2004). Der Zugriff auf das mentale Lexikon und der Wortschatzerwerb in der Fremdsprache. In: Königs, F. G. & Zöfgen. E. (Hrsg.). Fremdsprachen Lernen und Lehren. Themenschwerpunkt: Wortschatz – Wortschatzerwerb –Wortschatzlernen 33 (10–26). Tübingen: Gunter Narr Verlag.
• Milovanović, M., Branisavljević Radić, M. i Petrović, J. (2015). The use of ICT in learning language for specific purposes. Inovacije u nastavi, 28, 130–139.
• Nandorf, K. (2004). Multimedia in der fremdsprachlichen Weiterbildung. Tübingen: Gunter Narr Verlag.
• Nation, I. S. P. (2001). Learning Vocabulary in Another Language. Cambridge: Cambridge University Press.
• Neveling, C. (2004). Wörterlernen mit Wörternetzen: Eine Untersuchung zu Wörternetzen als Lernstrategie und Forschungsverfahren. Tübingen: Gunter Narr Verlag.
• Peschl, M. F. & Risku, H. (Hrsg.). Kognition und Technologie im kooperativen Lernen: Vom Wissenstransfer zur Knowledge Creation. Retrieved January 2020. https://publik.tuwien.ac.at/files/PubDat_190834.pdf
• Pohl, M. (2010). Distributed Cognition als Rahmen für Interpretation und Analyse von E-Learning. Retrieved January 2020. https://publik.tuwien.ac.at/files/PubDat_190834.pdf
• Proske, A., Damnik, G. & Körndle, H. (2011). Learners-as-Designers. Wissensräume mit kognitiven Werkzeugen aktiv nutzen und konstruieren. In: Köhler, T. & Neumann, J. (Hrsg.). Wissensgemeinschaften. Digitale Medien – Öffnung und Offenheit in Forschung und Lehre (198–208). Münster; New York; München; Berlin: Waxmann.
• Rampillon, U. (1996). Lerntechniken im Fremdsprachenunterricht – Handbuch. Ismaning: Hueber.
• Schmitt, N. (1997). Vocabulary Learning Strategies. In: Schmitt, N. & McCarthy, M. (Hrsg.). Vocabulary: Description, Acquisition, Pedagogy (199–227). Cambridge: Cambridge University Press.
• Schwabe, G. & Valerius, M. (2001). Grundlagen des kollaborativen Lernens mit neuen Medien. WISU – das Wirtschaftsstudium, 30 (10), 1360–1368. Retrieved January 2020. https://www.zora.uzh.ch/id/eprint/57254/1/20120125164918_merlin-id_3149.pdf
• Seipold, J. (2013). Mobiles Lernen – Systematik, Theorien, Praxis eines noch jungen Forschungsfelds. In: De Witt, C., Sieber, A. (Hrsg.). Mobile Learning, 27–55.
• Sökmen, A. (1997). Current trends in teaching second language vocabulary. In: Schmitt, N. & McCarthy, M. (Hrsg.). Vocabulary: Description, Acquisition, Pedagogy (237–257). Cambridge: Cambridge University Press.
• Stork, A. (2003). Vokabellernen. Eine Untersuchung zur Effizienz von Vokabellernstrategien. Tübingen: Narr Verlag.

Copyright © 2021 by the authors, licensee Teacher Education Faculty University of Belgrade, SERBIA. This is an open access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License (CC BY 4.0) (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/), which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original paper is accurately cited